GRCI SREĆNI UPRKOS KRIZE?
Od 12 miliona ljudi u Grčkoj samo 5.000 njih priznaje da zaradi godišnje više od 100.000 evra
Rang lista plaćanja poreza gradjana u svetu po istraživanju KPMG Businessinsider za 2010. godinu ovako izgleda. Na vrhu liste 13 država u svetu koje najviše oporezuju najbogatije stanovnike nalazi se Danska, u kojoj se godišnji prihod veći od 300.000 dolara oporezuje sa 51,3 odsto. Slede je Švedska sa 49,3 odsto i Holandija sa 44,2 odsto. Slede Belgija i Finska sa 40,7 i 40,6 odsto efektivne poreske stope za prihode iznad 300.000 dolara godišnje, iza njih dolaze Italija i Mađarska, a zatim slede Grčka, Velika Britanija i Austrija – pokazala je analiza.
Dok se raspravlja o težini krize u evro-zoni i frustracionim posledicama globalne krize u EU i Grčkoj, jedno drugo istraživanje pokazuje nešto veoma zanimljivo. Rezultati studije hamburške Fondacije za pitanja budućnosti pokazuju da su Danci najsrećniji Evropljani - čak 96 odsto anketiranih je reklo da je srećno. Za njima su, uprkos teškim krizama koje potresaju njihove zemlje, Grci (80 odsto) i Italijani (79). Interesantno je povezivanje Grčke krize koja ima dimenzije bankrotstva i ankete koja ukazuje da su Grci srećni iako su u dugogodišnjoj socijalnoj i društvenoj “dubiozi”. Sve su prisutnije ocene u Grčkoj kod ekonomista, analitičara i poslovnih ljudi da danas u u toj zemlji postoje samo dva staleža, bogataši i oni koji jedva preživljavaju. Srednji sloj se topi pred pritiskom krize i moći bogataša i dodatnog siromašenja gradjana. Grčko ministarstvo finansija je svojevrmeno saopštilo da će unajmiti tim pravnika i knjigovođa radi gonjenja 10.000 glavnih utajivača poreza u Grčkoj i povećanja slabog poreskog prihoda u toj krizom pogođenoj zemlji.
Moć illiu nemoć poreznika?
Procene su da će ove godine grčka državna kasa biti “tanja za oko 30 milijardi evra i da je to više novca nego što je grčka vlada planirala da uštedi u proteklih dvanaest meseci i spase zemlju bankrotstva. Grčka se u EU tretira kao „zemlja utajivača poreza“. Od 12 miliona ljudi samo 5.000 njih priznaje da zaradi više od 100.000 evra. Grčka danas doslovno lovi utajivače. Početkom 2010. godine osnovano je odeljenje za borbu protiv finansijskog kriminala, SDOE. Tokom 2010. godine registrovano je 506 poreski prekršaja u turističkom sektoru, a samo u junu 2011. godine već 4.340. Oko 6.000 Atinjana ima automobile skuplje od 100.000 evra, a prijavili su godišnju zaradu od 10.000 evra. Jahte pred veče masovno isplovljavaju iz marina, vlasnici ih sklanjaju od inspektora koji plene sve na šta nije plaćen porez. Analize EU pokazuju da je Grčka godinama slala lažne statističke izveštaje u Brisel. U tom kamufliranju i sami su izgubili računicu o sopstvenom deficitu, što najbolje pokazuje primer bivšeg ministra finansija Georgiosea Papaconstantinoua. Kada je postao ministar, Grčka je vlada računala s budžetskim deficitom za 2009. godinu od 3,7 posto. Dve nedelje kasnije ta je brojka revidirana na 12,5 posto, a na kraju godine deficit je bio 14 posto. G. Papaconstantinou danas je minisar zaštite okoline, a jedan američki novinar napisao je: „Glavni problem u Grčkoj nisu deficit, dug i korupcija, nego grčko društvo, slomljeno i odustalo od bilo kakvih promena.“
Doušnički telefon za poreznike
U Grčkoj poreski organi javljaju o prvim uspesima otkrivanja utaje poreza i provere poreskih prijava gradjana. Sistematska provera 2.000 slučajeva otkrilia je velike količine novca koji nisu prijavljene. U proveri poreskih prijava istražitelji su otkrili nekoliko delikatnih slučajeva utaje. Možda je najbizarniji slučaj jednog astrologa koji je "uštedeo" četiri miliona evra, a na poreskojnoj upravi se vodi kao osoba bez prihoda. To je potvrdio šef institucije za istragu poreza (SDOE) Nikos Lekas za nemačku novinsku agenciju. Na popisu se nalaze i profesori univerziteta, lekari. Gotovo 300 profesora nije prijavilo ukupno 1,8 miliona evra prihoda koje su dobili za istraživačke programe. Jedna putnička agencija je iznajmljivala bogatim strancima luksuzne vile u Grčkoj za 15.000 do 30.000 evra nedeljno a poreskoj službi vile su bile prijavljene kao - prazne... Sada u Grčkoj postoji besplatni telefon (1517) na koji građani mogu dati svoje informacije. Broj osoba koje zovu ovaj broj od 2009.godine se gotovo učetvretostručio. Samo 2010. godine registrovano je više od 19.000 poziva u kojima su građani dostavljali informacije o utaji poreza, javlja atinski list Kathimerini.
Slučajevi?
Ipak još uvek su nedodirljivi bogataši i super bogataši kojih ima u Grčkoj kao i profesije koje ostvaruju velike profite kroz zelenaške poslove i poslove vezane za velike kompanije. Primer iz 2010. godine, po pisanju austrijskih medija, je kada je austrijska vlada bila je u prilci da dobije i ponudu misterioznog grčkog bogataša Vasileiosa Kseniadisa, koji je nudio 1,35 milijardi evra za kupovinu cele Hypo banke! U početku je Ksenadis nudi samo 400 miliona evra, no tokom prošlog leta je ponuda narasla do milijarde, Ksenaidis se inače bavi transportom nafte, a sedište njegove firme je u grčkom Pireju. Ili, recimo, mediji pišu o letovalištu Parga, koga zovu i Azurna obala na Jonskom moru, poznatoj destinaciji turista iz Zapadne Evrope i Skandinavije. Prošle godine se u ovom primorskom mestu odmarao Džordž Buš stariji, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, a u pargsku luku uplovile su jahte nekoliko grčkih bogataša i arapskih šeika. Da li će i tu stići grčki poreznici?
