EVROZONA I DALJE IZUZETNO RANJIVA

U poslednjih nekoliko meseci medije svakodnevno preplavljuju protivrečne vesti o globalnoj ekonomskoj krizi i stanju u privredi. S jedne se strane najavljuje konačan izlazak iz recesije, dok već drugi dan stižu komentari da dolazi do usporavanja i nove faze recesije. Problemi hrvatske privrede posebna su priča. No Peter Dixon, ekonomista nemačke Commerzbanke za svetska deoničarska tržišta, uoči sutrašnjeg učešća na predstavljanju publikacije Economic Outlook Hypo Alpe-Adria banke u intervjuu medijskom pokrovitelju ovog događaja, Poslovnom dnevniku, kaže kako nema razloga za zabrinutost na globalnom planu.

Peter Dixon

Ekonomski oporavak u SAD, Evropi i Aziji još je krhak. Poslednji podaci kažu da stopa nezaposlenosti u SAD i dalje ne opada, a oporavak usporava. Da li je svet pred novom fazom recesije?

Iako se u našem osnovnom scenariju ne predviđa tzv. recesija dvostrukog pada u industrijalizovanim zemljama sveta rizici su daleko veći nego što su mnogi pretpostavljali - još pre svega nekoliko meseci. Donekle je normalno da tokom oporavka, nakon snažnog zamaha ponestane snage, i to posebno kad taj oporavak pokreću činioci poput popunjavanja zaliha, a čini mi se da tržišta iz nedavnih događaja možda izvlače predviđanja za predaleku budućnost. Dvostruki pad BDP-a je retkost i jedinu takvu recesiju u skorije vreme, onu u SAD 1981. godine, pokrenulo je stezanje monetarne politike radi obuzdavanja inflacije. Za razliku od uobičajenih oporavaka, ovaj sledi bilansnu recesiju u kojoj svoj nivo zaduženosti snižavaju domačinstva, korporativni subjekti i bankarski sistemi. To znači da je brz oporavak neizvestan i da nam za njega treba još vremena.

Deo ekonomista, poput Paula Krugmana, upozorava kako se planovima budžetske štednje u članicama evrozone riskira pad u novu recesiju. Da li je fiskalna konsolidacija jedini put za Evropu i jedini način odbrane evra?

Slažem se s Krugmanom da fiskalna štednja u uslovima slabe potražnje zaista povećava rizik daljeg usporavanja. Dakle, kao što je dvostruki privredni pad u SAD 1981. izazvao pogreške monetarne politike, tako postoji stvarni rizik da pogreške fiskalne politike u Evropi dovedu do sličnog učinka. No, do najjačeg će stezanja fiskalnog kaiša doći će u perifernim regionima i to možda neće imati toliko snažan uticaj na agregatne pokazatelje evrozone. Da bi se evro u kratkom roku održao u životu, verovatno će se fiskalna štednja u perifernim državama morati propratiti monetarnim transferima iz država koje čine jezgro EU. Fiskalna stega na duži rok mora biti jedan od ključnih stubova evrozone, no to samo po sebi neće biti dovoljno. Treba nam znatnije povećanje konkurentnosti na periferiji, kako bi se smanjio jaz u odnosu na Nemačku. Nemačka privreda, kao najveća u regionu, takođe ne može dalje održavati trgovinski suficit u odnosu na ostale države regiona jer, to periferiju drži u samo još većem škripcu. Delomično se to može postići oporavkom konkurentnosti na periferiji ali, verovatno će biti potrebno jačati nemačku potrošnju.

Evropski paket pomoći iz maja donekle je umirio investitore, a Grčka, za sada, pokazuje solidan napredak. No, deo analitičara upozorava kako su dugovi Grčke, ali i ostalih južnih članica evrozone, jednostavno preveliki da bi se njima uspešno moglo upravljati. Koliko je evrozona zapravo ranjiva?

Evrozona je i dalje izuzetno ranjiva. Donekle je to tako zato što paket pomoći Grčkoj samo odgađa rešenje problema na tri godine, pa je moguće da 2013. budemo svedoci ponavljanja nedavnih događaja. I dalje se čini da je najbolje dugoročno rešenje za Grčku reprogramiranje duga. Pitanje je hoće li to imati pozitivan učinak na valutu. Povrh toga Grčka nije jedino problematično područje. Tržišta su u ovom trenutku zabrinuta zbog situacije u irskom bankarskom sektora i bilo kakve nedoumice u pogledu toga hoće li taj problem biti prevelik, da bi se država s njim mogla boriti, mogao bi dovesti do daljeg širenja “spreadova” i prelivanja problema na druge zemlje. Međutim, nivoi duga postaju problem tek u trenutku kad ih kupci tog duga više ne budu spremni finansirati. Barem za sada nema naznaka o “štrajku“ kupaca, što je pozitivna vest za Španiju, koja ima dvostruko veći nivo duga od Grčke, i za Italiju, čiji je dug šest puta veći od grčkog.

Nedavno je sproveden evropski stres-test banaka, prema mnogima vrlo kontroverzan jer je bio preblag. Mislite li i Vi tako?

Neke su reakcije na rezultate ispitivanja otpornosti bankarskog sektora bile pomalo histerične. Verovatno je tačno da stres-testovi nisu bili strogi, kao što su mogli biti, a mogla se očekivati veća stopa neprolaska na njima od 7,7 odsto. No banke su u poslednjih 12 meseci izdvojile znatne iznose kapitala, što će im pomoći da izdrže sve - osim onih najozbiljnijih potresa na tržištima. Bilo je nerealno očekivati da ta stopa iznosi 52 odsto, kao što je bio prošlogodišnji slučaj s američkim bankama, kada je 10 od 19 banaka palo na stres-testu. Ipak je od tada došlo do pomaka od 14 meseci u ciklusu. Štoviše, neke su se pretpostavke, korišćene kad su Amerikanci 2009. sprovodili svoju ocenu, pokazale kao nedovoljno pesimistične i kao da je s američkim bankama sve u redu. Međutim, ipak delim zabrinutost u vezi s tim da bi visina izloženosti reprogramu duga jedne od članica evrozone mogla imati snažniji uticaj na banke nego što bi se to moglo zaključiti iz stres-testova.

Hrvatski BDP u drugom je tromesečju pao dodatnih dva odsto. Kad bi Hrvatska mogla izaći iz recesije?

Još ima nade da će se privreda stabilizovati pre isteka ove godine ali, čini mi se verovatnim da bi se i samo dno recesije moglo pokazati dubljim nego što se pre pretpostavljalo. Sopstvenim desezoniranjem službenih hrvatskih podataka dolazimo do toga da je pad industrijske proizvodnje u drugom u odnosu na prvo tromesečje zapravo bio prilično blag, a to je možda znak da je privreda dotakla dno. Osim toga, izgleda da je i stopa nezaposlenosti, takođe, u opadanju – i dalje je previsoka da bi to bilo prijatno, ali više nije onako visoka kao što je bila, čak je i niža nego kod nekih perifernih članica EU poput Španije.

Postoji li rizik pada hrvatskoga kreditnog rejtinga u sledećih godinu dana? Od čega to zavisi?

U takvom su okruženju pod lupom kreditni rejtinzi svih zemalja, pa ni Hrvatska nije izuzetak. Ono što agencije za ocenu rejtinga danas gledaju kao ključne činjenice su solventnost državnih finansija i bankovnog sektora. S hrvatskog je stanovišta dobro što su javne finansije dosta solidne – čak i ako bude teško ne prekoračiti nivo deficita od mastrihtskih 3 odsto BDP-a, jer to bi prekoračenje bilo neznatno u odnosu na ono što se događa u drugim privredama u evrozoni. Izgleda da će dug ostati na nivou ispod praga od 60 odsto BDP-a. Hrvatske su banke relativno dobro prebrodile krizu, pa izlgeda da nema previše razloga za zabrinutost na tom području. Mnoge su evropske države u daleko lošijem stanju pd Hrvatske. Zato se ne brinem, previše, da će doći do sniženja rejtinga. A bude li se to, uprkos svega dogodilo, nisam sklon shvatati analize agencija za ocenu rejtinga previše ozbiljno, jer njihove analize u vezi s recesijom nisu preterano tačne.

Koji regioni, globalno, imaju najveći potencijal rasta deoničarskog tržišta u iduće dve godine? Kako ocenjujete situaciju u Hrvatskoj i jugoistočnoj Evropi?

Kad je reč o srednjoročnom predviđanju, naši su favoriti Azija i neka druga tržišta u nastajanju, kao što je Brazil. Ta tržišta nude solidne izglede za rast i pristup ogromnim neiskorišćenim mogućnostima domaće privrede i u njimaće, verujem, doći do rasta prihoda. Tamo se može direktno ulagati (gde je to moguće), ali i kroz ulaganje u one evropske i američke kompanije koje su okrenute azijskim potrošačima. Dobar su primer akcije kompanija poput Daimlera, jer je tržište s najvećim rastom prodaje Mercedesa u Kini. No, na tom će putu biti i volontarizma pa ulagači moraju shvatiti da, kad jednom uđu na tržište, najveću zaradu mogu postići držanjem dugih pozicija, umesto da pobegnu na prvi znak nevolje. Što se tiče jugoistočne Europe, tamošnja tržišta će, što više budu povećana sa evrozonom sve više tražiti signale s centralnih tržišta. Eto, s obzirom na to da indeks Zagrebačke berze u poslednjih pet godina pokazuje 90-procentnu korelaciju s nemačkim DAX-om, to je pokazatelj mogućnosti sličnih kretanja. Od tržišta u srcu EU očekujemo dalji oporavak sledećih nekoliko godina, a neka tržišta, kao što je Hrvatska, mogla bi ih znatno nadmašiti. Ali, tu će rezultati i dalje biti slabiji od svetskih tržišta s brzim rastom kao što su azijska.

Slažete li se sa bivšim glavnim ekonomistom MMF-a Kennetom Rogoffom da su Mađarska, Rumunija i Ukrajina u najvećoj opasnosti da neće moći vraćati dugove?

Sve te zemlje koje imaju visok nivo inostranog duga, veliki deficit tekućeg računa platnog bilansa i koje se oslanjaju na znatan dotok kapitala privatnog sektora biće izložene riziku. Nije preterano govoriti da su kandidati koje ističe Rogoff zaista u ozbiljnoj opasnosti da ne mogu vratiti svoj dug.

Tržišta kapitala u zemljama u razvoju (Šri Lanka, Iran, Turska, Indonezija) su tokom ove godine zabeležila vrlo pozitivne rezultate. Može li se takav rast nastaviti ili se radi o 'naduvavanju berzanskog balona' na tim tržištima?

Kretanje cena akcija tržišta u nastajanju ove godine nije bilo povoljno, iako ima i nekih svetlih tačaka (posebno u jugoistočnoj Aziji i Turskoj). Te su svetle tačke rezultat lokalnih uslova, koji se, verovatno, neće duže održati. Bio bih sumnjičav u pogledu bilo kojeg tržišta koje je toliko daleko nadmašilo globalan prosek, osim ako izuzetno dobro ne razumem tamošnju situaciju. Investitorima na duži rok preporučujem da smanje svoju izloženost nekim od brzorastućih tržišta: na kraju krajeva, kad na malenom, relativno likvidnom tržištu dođe do pucanja mehurića, postaje teško pronaći kupce, jer su stvari krenule nagore. Ali, treba biti spreman i ponovo se tamo vratiti nakon snažne korekcije, jer su tržišta sklona otići predaleko i u drugom smjeru.

(Tekst je objavljen u Poslovnom dnevniku - www.poslovni.hr )