EVROFORIJA SE HLADI U ČEŠKOJ
Monetarno-političke zavrzlame sa zajedničkom evropskom valutom. Ako se evrozona raspadne, posle evra – deutche evro?
Predsednik Češke Vaclav Klaus i Češka narodna banka (ČNB) zahevaju od vlade Petra Nečasa da za Češku zatraži u EU izuzetak iz obaveze uvodjenje evra. Na primanje evra Češka se obavezala 2004. prilikom stupanja u Uniju. A neke stare članice EU, na primer Britanija i Danska, su izuzetak iz te obaveze dobile znatno ranije za sebe.
Kako izbeći obaveze zbog evra?
Klaus i guverner ČNB Miroslav Singer smatraju da je sada zgodan moment za traženje izuzetka jer će se na nemačko-francuski zahtev ponovo otvoriti Lisabonski sporazum i dopuniti ustanovljavanjem čvršćeg mehanizma zaštite zajedničke evropske valute. Taj izuzetak bi se onda ratifikovao kasnije, zajedno sa ratifikacijom stupanja Hrvatske u EU, verovatno 2013.
Kruna sigurnija od evra
Medjutim, Češka ima već jedan izuzetak iz Lisabonskog sporazuma (tiče se izuzeća iz primene Povelje o osnovnim pravima EU), donet upravo na zahtev Klausa (to je bio uslov da on lane potpiše Lisabonski sporazum), koji treba da bude ratifikovan naknadno. Zato bi, kako tvrdi premijer Nečas, češke šanse da prodje s novim izuzetkom bile minimalne. „Politički izdaci bi bili ogromni, u EU ništa nije džaba“, upozorava premijer, tvrdeći da faktički zemlja izuzetak ima i danas i da je niko ne može naterati da primi evro, ako ona to ne želi. A ne želi, pre svega, zato što je nacionalna valuta – češka kruna, otkad je uveden evro, stalno jačala u odnosu na zajedničku evropsku valutu (od 2002. dosad je ojačala za oko 34-35 posto) i zato što se sada pokazuje da su mogući rizici i troškovi članstva u evro-zoni mnogo veći nego što je izgledalo ranije pa se zato evro-forija ohladila i kod naroda i političara.
Kruna, Česima milija od evra
Izbegavanje evrointegracije – zbog evra
Češka sada ne ispunjava uslove za stupanje u monetarnu uniju i nema ni program ispunjavanja uslova i primanja evra. U budućnosti se, medjutim, to može promeniti i na Češku koja se, inače, smatra finansijski i ekonomski najstabilnijom medju movim članicama EU, mogu je pritisnuti da bi primila evro. ČNB je tu, medjutim, formulisala novi argument koji je teško prenebeći. Ukratko, kada je Češka potpisivala obavezu da će uvesti evro, tada nije postojala obaveza da zemlja spasava od bankrota druge članove evro-zone, štaviše evropsko pravo je tada zabranjivalo finansijsko pomaganje jedne zemlje drugoj. Na to su zemlje evro-zone u slučaju Grčke i Irske pristale solidarno (Slovačka je odbila da da išta da za pomoć Grčkoj i niko joj zbog toga ništa ne može) ali će ubuduće taj mehanizam zaštite biti pravno ustanovljen i obavezan, kao i sankcije za zemlje evro-zone koje se ne budu pridržavale Mastricht-skih pravila. Ukratko, evro-zona ide korak dalje u integraciji a to može biti upravo onaj presudni pomak ka stvaranju Sjedinjenih Evropskih Država, tojest Evropske federacije.
Deutche evro ?
Ukoliko bi se evro-zona raspala to, smatra većina ekonomskih i političkih anaitičara, ne bi značilo kraj monetarne unije unutar EU. Održala bi se sigurno nekakva unija, zasnovana na čvršćem evru, koji neki već poluironičmo nazivaju deutche evro, sastavljena od finansijski zdravijih i fiskalno disciplinovanijih zemalja u nemačkoj okolini, a u kojoj bi verovatno bila i Francuska. O tome se, mada zasad samo u kondicionalu i kao o krajnjem rešenju, diskutuje sasvim otvoreno...
Zanimljivo je da se za takav evro pokazuje mnogo veći interes u Češkoj nego za sadašnji koji više neće ni političari ni narod, posle iskustava s dužničkom krizom i spasavanjem Grčke, Irske... Ta dogadjanja, kao i gotovo staalni rast nacionalne valute od uvodjenja evra, podstakli su evrokeptistička raspoloženja i odbojnost ne samo prema evru nego i uopšte produbljivanju evropske integracije...
Ekonomistima je jasno da bi u slučaju da se formira nova uža zona evra, za Češku, koja je najtešnje ekonomski povezana s Nemačkom, bilo gotovo neizbežno da se u nju uključi. A češki eksporteri koji se stalno žale vladi na probleme koje imaju zbog pada kursa evra u odnosu na domaću valutu i stalno, mada sada već sa manje nade, traže prelazak na zajedničku evropsku valutu, priznaće off record da njih, u stvari, ne zanima toliko evro koliko da budu u nekakvoj monetarnoj uniji sa Nemačkom. A to ne smeju reći otvoreno jer takva delimična evropska integracija sa mnogo jačom Nemačkom nosi sa sobom veoma neprijatne istorijske konotacije za Čehe koji bi tako nešto verovatno, ako bi bili pitani, na refernedumu sigurno odbacili.
Slično pitanje u slučaju raspada današnje i formiranja nove, uže evro-zone nametnuće se svima u nekadašnjoj zoni nemačke marke. Nije prerano da se o tome počne razmišljati naročito u Sloveniji, pa i Hrvatskoj.
