EVRO NA 109, SRBIJI PRETI VALUTNA KRIZA

Kurs evra prema dinaru u petak će se popeti na 109,18 dinara što znači da je za dva dana evro poskupeo za skoro dva dinara. Naravno, ovo je srednji kurs Narodne banke, a teško da ga neko može kupiti za manje od 110 dinara. Toliko slabljenje nije zabeleženo u celoj prošloj godini, kada se Narodna banka Srbije hvalila kako je dinar najstabilnija valuta u Evropi. Sada je morala da proda 10 miliona evra u sredu i još 68,5 miliona evra u četvrtak kako bi zaustavila jačanje evra na ovom nivou.

Dužnici još dužniji

Posledice deprecijacije dinara, kao i uvek, osetiće na svojoj koži pre svega oni koji duguju u stranoj valuti, a kada se uzme u obzir da je spoljni dug Srbije na kraju 2011. iznosio 24,125 milijardi evra i da je 70 odsto kredita koje su građani i privreda uzeli kod domaćih banaka vezano za evro radi se o ogromnim sumama.

Od utorka kada je evro koštao 106,56 dinara do petka, dinar je oslabio 2,45 odsto. Samo za ta tri dana spoljni dug izražen u dinarima povećan je za 590 miliona evra zbog jačanja evra. U isto vreme, dug građana i privrede prema bankama iznosio je krajem prošle godine više od 18 milijardi evra, od čega je 70 odsto vezano za devize, a svega 30 odsto u dinarima. Zbog jačanja evra, ovaj dug se povećao za tri dana za preko 300 miliona evra. Problem i za državu i za građane je što su im primanja skoro isključivo u dinarima, pa će im trebati mnogo više dinara da bi otplatili rate kredita.

Narodna banka je saopštila da je uzrok jačanja evra poslednjih dana veća potražnja za devizama zbog uvoza energenata, ali da su značajnu ulogu imali i psihološki faktori. Neki ekonomisti dovode u vezu pad dinara sa neuspešnim pregovorima sa MMF-om, a slobodan pad dinara u poslednja dva, tri dana bi trebalo da pokaže šta će se desiti ukoliko saveti ove institucije ne budu prihvaćeni.

Vlada se i dalje zadužuje

Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da u situaciji kada i NBS koriguje očekivanja za privredni rast u ovoj godini na svega 0,5 odsto, a mnogi to smatraju optimizmom, i kada se ne očekuje veliki priliv investicija, Srbiji preti ozbiljna opasnost od valutne krize.

“Sadašnji rast kursa je i posledica veštačkog zadržavanja na niskom nivou prošle godine. Kako je dinar mogao da jača u 2011. godini, a pritom inflacija je iznosila osam odsto naspram dva odsto u evrozoni i spoljnotrgovinskog deficita od šest milijardi evra. Država je kupila ogromnu masu dinara, u protivvrednosti četiri milijarde evra kroz državne obveznice sa visokim kamatnim stopama. Ko god je imao višak deviza, neto izvoznici, banke, špekulanti, svi su menjali devize i kupovali te obveznice za dinare. Sada kada je neizvesno šta će biti sa MMF-om i da li će uopšte doći ta 1,1 milijarda od njih i sa sve manjim stranim investicijama, oni ne žele više da ulažu dinare, nego radije kupuju evre na deviznom tržištu”, objašnjava Kovačević.

Srbija će se ove godine suočiti sa velikim problemom i zbog vraćanja dugova, jer državi dospeva na naplatu oko milijardu evra, a privredi čak 2,8 milijardi evra.

Ako kurs ovako nastavi da raste, čak i po računici koju vlast koristi, a koja je prema rečima Kovačevića potpuno neupotrebljiva, javni dug će brzo skočiti na 47 odsto, pa čak i na 50 odsto BDP-a, posebno uzimajući u obzir velike šanse da se poveća budžetski deficit. Da se to desi vlada se svesrdno trudi pošto je od početka godine emitovala više od 51 milijarde dinara vredne državne obveznice. Pored toga Narodna banka duguje, uglavnom bankama, 136 milijardi dinara koje se nalaze u repo stoku.

“Vlada će po svaku cenu pokušati da isplati sve obaveze dok je na vlasti, a to može samo novim zaduživanjem. Novo zaduživanje može biti samo skuplje nego prošle godine. Brzo ćemo doći u situaciju da će biti teško obezbediti pare za budžet i sa servisiranje spoljnog duga, a onda preti finansijski, pa privredni kolaps. Teško vladji koja dođe posle izbora. Još ako se formiranje vlade oduži, može se desiti da već tokom leta upadnemo u probleme”, upozorava ovaj profesor ekonomije.