DŽOZEF ŠTIGLIC: BALKAN USKORO KAO LATINSKA AMERIKA?

Nobelovac za ekonomiju i bivši savetnik predsednika Obame u vreme predizborne kampanje, Džoezf Štiglic izjavio je ovih dana da je jedini rezultat samita G-20 stezanje obruča oko "poreskih rajeva" kao što su Monako, Andora i slično. Što se tiče ostalog, "istorijski samit u Londonu" je blef, smatra Štiglic. On napominje da je stvar u detaljima u kojima se nalazi suština.

Štiglic u Ženevi

„Nadgledanje finansijskog sistema ne znači isto što i regulacija“, upozorava on. Vol Strit i američke banke "koji još uvek vode igru" uticali su na G-20 da se ne okrenu regulaciji privrede. Oni ne žele da promene ništa u suštini – kaže Štiglic. On ocenjuje da ojačavanje fondova MMF-a nije tako značajno kao što se predstavlja. "Samo 19 milijardi od 250 ići će zemljama u razvoju“, kaže Nobelovac. Za Štiglica istinski izlazak iz krize moguć je samo uz suštinske promene i pomoć zemljama u razvoju.

Čuveni američki ekonomista i Nobelovac Džozef Štiglic boravio je nedavno u Ženevi gde je predsedavao radom posebnog komiteta UN koji je uoči samita G-20 objavio preporuke za izlazak iz ekonomske krize i plan za uspostavljanje “novog finansijskog poretka”. Inicijativa za formiranje ovog komiteta potekla je od UN koje smatraju da se kriza ne tiče samo 20 najbogatijih zemalja koje će doneti rešenja u funkciji pre svega svojih interesa. Štiglicova komisija tražila je od razvijenih zemalja da usvoje i koordiniraju planove za investicione planove namenjene siromašnijim zemljama.

Prilikom Štiglicovog nedavnog susreta sa novinarima u Ženevi imali smo priliku da mu postavimo pitanje šta misli o situaciji u kojoj su se našle balkanske zemlje: one moraju da uzimaju nove kredite kako bi vraćale stare, MMF i Svetska banka odobravaju nova zaduživanja kako bi posredno spasili zapadne banke koje su mnogo investirale u regionu. Da li će ova strategija pretvoriti Balkan u “evropsku” Latinsku Ameriku?

Štiglic sa našim izveštačem

“Ono što smo videli u Istočnoj Evropi i na Balkanu – to je da je globalizacija donela dobit ali je takodje donela i rizike koje nismo dovoljno dobro savladali. Stvar je u tome da Istočna Evropa trpi, Balkan trpi ali i Zapad takodje, jer je sve povezano. Globalni sistem je takav da ne možete da imate nešto na jednom mestu, a da to nema posledice na drugom. Dakle, sada je nepohodno – i to je mislim apsolutni imperativ – da Zapad i medjunarodna zajednica priteknu u pomoć Istoku kako bi sprečili propast ekonomija u regionu. Latinska Amerika je izgubila deceniju jer ekonomska kriza nije bila zauzdana i nadam se da se to neće ponoviti na Balkanu”, rekao je Štiglic.

Ono što danas mnogi pitaju u Srbiji, pita se i slavni ekonomsita: da li su milijarde koje države ubrizgavaju bankama namenjene spasavanju banaka ili privreda? Štiglic je jasan: “To se čini sa idejom da se spasu pre svega interesi akcionara i poverilaca. Dovoljno je videti da je samo za spasavanje jedne banke (u SAD) dato 150 milijardi dolara, a da se godišnje svim zemljama zemljama u razvoju zajedno dâ 100 milijardi dolara”, kaže Štiglic.

On je dodao da medjunarodne finansijske institucije, kao Svetska banka i Medjunarodni monetarni fond, “treba da se demokratizuju, a ne da samo neke zemlje u njima imaju uticaj”.

On naglašava da nije apsolutni protivnik globalizacije ali je pitanje kako se njome vlada. Po Štiglicu, tamo gde je država preko centralne banke imala koliki- toliki nadzor nad onim što rade banke i finansijski sektor - katastrofa je manja. Štiglic opisuje ekstremni ekonomski liberalizam kao načelo kazina koje je oduzelo državi pravo na reč: “Banke se upuštaju u najrizičnije poduhvate kao što je davanje kredita onima koji ne mogu da ih vrate itd. Ukoliko uspeju - imaju ogroman dobitak, ukoliko izgube, država će ih izvući iz propasti novcem poreskih obveznika”.

“Mislim da moramo da ustanovimo novi institucionalni medjunarodni okvir za zemlje u razvoju koji će više odgovarati najsiromašnijima”, rekao je Štiglic. Komisija UN kojom predsedava tražila je uspostavljanje jasnih medjunarodnih pravnih pravila poslovanja kako bi zapadne kompanije prestale sa nekažnjenim ekološkim pustošenjem zemalja u razvoju.

Štiglic na konferenciji za štampu u Ženevi

“Treba da se naprave ugovori o izručenju optuženih za zločine nad čovekovom okolinom. Ljudi iz američke firme odgovorni za trovanje hiljada ljudi u Bopalu u Indiji - nikada nisu bili izručeni. Ukoliko se razvoj ekonomije bazira na uništavanju čovekove okoline to nije održivo na dug rok. Zašto? Zato što način na koji merimo bruto društveni dohodak ne uzima u obzir ekološke štete. To zapravo znači da imamo lažne procene stanja. Ako imamo realne procene onda možemo da gradimo i trajnu ekonomiju”, rekao je Štiglic.

Štiglicova komisija preporučiće zato takozvanu “regulaciju” – kontrolu finansijskih tokova – kako se više ne bi ponovila sadašnja katastrofa kao i plan za zemlje u razvoju.

“Neki misle da će moći da se izadje iz krize sa nekim malim promenama, ali varaju se. Reč je o suštinskoj krizi i zato način na koji svetska ekonomija funkcioniše mora suštinski da se dovede u pitanje. Sve će biti mnogo, mnogo teže nego što se mislilo”, kaže on.