DUGOVIMA U PREPOROD PRIVREDE?

Pre nekoliko dana Vlada Srbije ostvarila je još jednu pobedu u borbi protiv svetske, a i domaće krize. Potpredsednik Vlade Božidar Đelić vratio se iz Luksemburga sa “najvećom do sada finansijskom injekcijom izvoznom sektoru Srbije”, a u stvari kreditom Evropske investicione banke. EIB će dati zajam od 750 miliona evra od čega je 500 miliona namenjeno za “Fiat automobili Srbija” a 250 miliona će se, preko komercijalnih banaka, plasirati najvećim izvoznim firmama sa kamatom od četiri - pet odsto. Posebno je zanimljiva, imajući u vidu da je ovo predizborna godina, izjava Đelića da će od toga 30 miliona evra otići na podršku medijima.

Manjinski vlasnik ulaže više?

Od onih 500 miliona za “FAS”, srpski budžet garantuje za 200 miliona, dok će italijanski “Fiat” garantovati za 100 miliona, a italijanske državne agencije za 200 miliona evra.

Kada ste investitor od strateškog značaja i za zemlju iz koje dolazite i za zemlju u koju ulažete, možete sa jednom petinom ulaganja (100 miliona evra) biti dvotrećinski vlasnik kompanije (“FAS”). Osim toga, do sada je “Fiat” kao većinski vlasnik uložio u “Zastavu” oko 99,5 miliona evra, dok je Republika Srbija kao manjinski vlasnik uložila 231,5 miliona evra i još 49 miliona u nekretninama i opremi.

Ubrzano zaduživanje kao uspeh?
Posle najvećeg zaduživanja u jednom danu, koje je predstavljeno kao najveći poslovni uspeh, Srbija je nastavila da se zadužuje velikom brzinom a sa približavanjem izbora, sva je prilika, da će se zaduživanje još i ubrzati.

Prema najavama Branislava Tončića, direktora Uprave za javni dug, Srbija će do kraja godine emitovati evroobveznice na međunarodnom finansijskom tržištu u vrednosti od jedne milijarde dolara. Takođe, za desetak dana zadužiće se za još 100 miliona evra kroz trogodišnje obveznice, i to u evrima.

Prema podacima Narodne banke, spoljni dug Srbije na kraju marta iznosio je 22,7 milijardi evra, od čega je 13,8 milijardi privatni dug, a 8,86 milijardi evra dug javnog sektora.

Rast duga veći od rasta proizvodnje

Najveći poverilac trenutno je Međunarodni monetarni fond kome dugujemo 1,475 milijardi evra. Sledi Svetska banka sa 1,35 milijardi evra, a zatim vlade zemalja koje čine Pariski klub sa 1,55 milijardi evra.

Evropskoj investicionoj banci koja je odobrila 750 miliona evra kredita, država već duguje 888 miliona evra, lokalne samouprave 131,7 miliona, a banke i preduzeća 173 miliona evra.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je u prethodne dve godine otplata spoljnog duga dostigla 11 odsto BDP-a, dok je BDP ostvario rast od svega 1,8 odsto, koji se takođe nalazi pod upitnikom nakon korekcije BDP-a za 2009. godinu od strane Zavoda za statistiku.

"Postoji univerzalno pravilo da ako je masa otplata glavnice i kamata u jednoj godini veća od prirasta BDP-a, ta zemlja je veoma zadužena. Takođe, od silnih zaduživanja i prodaje preduzeća jako malo sredstava je otišlo u energetiku i infrastrukturu dok je sve ostalo otišlo na tekuću potrošnju kroz budžet. Kada preduzeća uzimaju kredit u stranoj valuti, ona gledaju da te pare ulože u posao koji će im doneti veću stopu profita nego što su troškovi kamata. Država se zaduživala kod međunarodnih finansijskih institucija i vlada drugih zemalja po četiri, pet odsto ali nije ulagala ni u šta. Kredit koji je uzet od MMF-a služio je za jačanje deviznih rezervi. Međutim, od oktobra 2008. do kraja 2010. godine NBS je na deviznom tržištu potrošila oko 3,5 milijarde evra. Te devize su otišle u džepove špekulanata i uvoznika", napominje Kovačević.

Prema njegovim rečima, malo drugačija je situacija sa kreditima Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj jer se namenjuju konkretnim projektima. Ipak, možda je baš ta oštra kontrola razlog za česte žalbe iz Svetske banke da sredstva čekaju spremna ali da državne institucije kasne ili nemaju nikakve projekte kojima bi konkurisali za te pare.

Izvoz će stati

Kovačević ističe da je malim izvoznim preduzećima često potrebna kreditna podrška dok sačekaju da im se plati izvozni posao i da zato većina zemalja koja se fokusira na izvoz, ima i državne, takozvane eksport import banke.

"Kod nas se država s jedne strane trudi da pomogne izvoz a s druge strane, prodajom obveznica privlači devize kod sebe, jača dinar i tako destimuliše izvoz. To što izvoz još raste posledica je toga što se izvozni poslovi ugovaraju na nekoliko meseci ili godinu dana i izvoznici imaju obaveze koje moraju da ispune. Ako se jačanje dinara nastavi i u drugoj polovini godine, izvoz će stati, a sa njim i industrijska proizvodnja", upozorava Kovačević.

Na kraju, ni u jednoj računici spoljnog ili javnog duga država ne uzima u obzir troškove denacionalizacije. Veliki broj naslednika imovine je u inostranstvu i njima trebaju devize a ne dinari. I ako im država bude isplatila dug u dinarima, oni će ih odmah promeniti za evre ili dolare i napraviće lom na deviznom tržištu. Državni organi ne spominju i još jedan dug, a to je garancija za svaki depozit u bankama do 50.000 evra. Ukoliko jedna ili više banaka dođe u probleme, njihovu štednju moraće da vraća država a ukupna devizna štednja trenutno je preko sedam milijardi evra.