DUGI I TEŽAK OPORAVAK UMESTO PRIZNAVANJA BANKROTA

Nemačka i Francuska usuglasile su zajedničko stanovište o drugom paketu pomoći za Grčku. Do dogovora je došlo nakon sedam sati razgovora nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nicolasa Sarkozy-ja u Berlinu. Nakon usaglašavanja nemačko-francuske platforme čelnici 17 zemalja evrozone postigli su dogovor o dodatnom paketu pomoći Grčkoj u vrednosti od blizu 159 milijardi evra, uz učešće i privatnog sektora koji je bio deo spora nemačke i francuske politike.


Brisel - predsednici Saveta Evrope i Evropske komisije sa grčkim premijerom
na konferenciji za novinare posle vanrednog samita lidera Evrozone:
Herman Van Rompuy, George Papandreou, Jose Manuel Barroso

"Želeli bismo da jasno stavimo do znanja da je Grčka u jedinstveno ozbiljnoj situaciji. To je razlog zašto to zahteva izuzetno rešenje", navodi se u dokumentu koji je objavio "Fajnenšel tajms".

Nova podrška Grčkoj obuhvata 109 milijardi evra podrške MMF i 49,6 milijardi evra privatnog sektora. Učešće banaka i drugih investitora se procenjuje na 37 milijardi evra, uz dodatnih 12,6 milijardi evra iz programa otkupa duga, naveli su francuski izvori. Drugi paket pomoći Grčkoj, predviđa znatno smanjenje duga i produženje roka otplate zajmova sa sedam i po na najmanje 15 godina do najviše 30 godina, kao i smanjenje kamata s 4,5 na 3,5 posto. Prema procenama analitičara, grčki dug trebalo bi da se dugoročno smanji na 80 posto BDP-a kako bi bio održiv, dok danas iznosi 150 posto BDP-a

Opcije, nade i stepnje?

Nemačka je insistirala da teret krize podnesu i privatni akcionari - grčke, banke, osiguravajuća društva i investicioni fondovi. S druge strane, Evropska centralna banka upozorava da takvo rešenje nosi rizike destabilizacije celokupnog evropskog finansiskog sistema. Ipak je prihvaćen model Nemačke, modifikovan sa francuskim sugestijama, uz odobrenje članica evrozone. Pojedini predlozi su se kretali od reprogamiranja do otpisa dugova Grčkoj. Ako bi se Grčkoj otpisali dugovi tada bi se Irska, Portugalija i još neke druge zemlje s pravom pitale zašto bi se one morale truditi da smanjuju svoje dugove. U tom slučaju ne bi imale razloga, a otpisivanje dugova i za Grke bi bio znak da mogu nastaviti kao i do sada. Plan za otpis dugova mogao bi se primeniti u opciji ukoliko bi Grčka napustila evrozonu i vratila se svojoj drahmi. Jedino tada bi došlo do otpisa dugova. Međutim, do sada od Grčke nitko nije tražio da napusti evrozonu.

U pripremi samita EU o podršci Grčkoj bile su sledeće opcije: (1) Oštar rez – bankrot, (2) Evro obveznice, (3) Formiranje Banke za loše obveznice članica evrozone, (4) Postavljanje Evropskog ministra finansija.

Učešće privatnog sektora u saniranju dužničke krize bilo je lobirano najviše od strane Nemačke, Holandije i Finske. Odbačena je francuska ideja da se uvede posebni porez iz kojeg bi se finansirao program pomoći Grčkoj. Privatnom sektoru, bankama, osiguravajućim društvima i investicionim fondovima, ponuđenu su tri moguće opcije učešća u paketu pomoći. Svaka od tih opcija predviđa delimičnu nesposobnost otplate dugova, o čemu se u EU do sada kategorički odbijalo i da razmišlja. Prva je opcija otkup grčkih državnih obveznica. Druga opcija je da se privatnim investitorima da određeno vreme da zamene grčke obveznice za nove vrednosne papire koji bi imali duži rok otplate, pri čemu banke traže da nove grčke obveznice imaju najveći mogući kreditni rejting AAA, što bi mogao garanatovati EFSF. I ova opcija verovatno uključuje potrebu rekapitalizacije grčkih banaka, a bonitetske agencije bi proglasile delimičnu nesposobnost otplate duga. Treća opcija predviđa da privatni investitori dobrovoljno prihvate izloženost grčkom dugu, kupovanjem novih obveznica nakon što postojeće obveznice dospeju na naplatu. I ova opcija takođe uključuje delimičnu nesposobnost otplate dugova.

Brisel - susret nemačke kancelarke Angele Merkel i grčkog premijera
Jorgosa Papandreua na marginama vanrednog samita lidera Evrozone

Disonantni glasovi bankara

"Naš je cilj sprečiti i delimičnu platnu nesposobnost", izjavio je grčki ministar finansija Evangelos Venizelos. Fondovi Deutsche Banke smatraju da je reprogramiranje grčkih dugova kontraproduktivno, a Allianz smatra da je takav korak neizbežan. Modeli koji su bili u igri kao moguća varijanta podrške Grčkoj, nisu bili usaglašeni do dogovra izmedju francuske i nemačke državne i ekonomske sile. Po tim modelima Grčka i druge krizne države otkupljuju sopstvene državne obveznice po tržišnoj ceni koja je niža od cene po kojoj su prodate. Novac za otkup bi na raspolaganje stavile ostale članice evrozone preko ustanovljenih fondova za spasavanje EFFS.

Burghart Algajer iz nezavisne privatne banke Hauk i Aufhojzer kaže da bi ova metoda imala fatalne posledice za Grčku:

„Grčke banke bi bile direktno pogođene jer nemaju dovoljno kapitala. Sve bi izgubile.“

Druga opcija su bile državne obveznice koje zajednički izdaju zemlje članice evrozone. Po tom modelu Nemačka bi morala odjednom da plati oko 5 procenata kamate jer bi se računao prosek za sve zemlje. Predsednik Bundesbanke Jens Vajdman kaže:

"U Evropi mora da postoji zajedničko tržište državnih obveznica u kojem bi Grčka takođe učestvovala sa 5 odsto u narednih deset godina, kao i Nemačka i sve druge zemlje. Pod uslovom, naravno, da političari tako nešto promovišu." Ovaj model bi za odbranu evrozone iznosio 1.500 milijardi evra! Dok se ozbiljno raspravlja u EU o "selektivnom bankrotstvu" Grčke, Nemačka voja industija profitira u Grčkoj. Nemačka je zaradila pre svega prodajom tenkova Leopard i podmornica najnovije generacije iz brodogradilišta u Kilu čija je cena nekoliko stotina miliona evra po komadu. Mnogo Grci smatraju da je to krajnji apsurd. Ugovor ne može da se poništi, ali na kraju bi umesto šest mogle biti kupljene četiri podmornice.

Da li je bankrot Grčke nužan?

Kenet Erou je profesor ekonomije (Stenford) u penziji, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju u intervjuu za Dojče vele kaže da će Grčka morati da bankrotira, jer njen dug ionako već otplaćuju druge evropske zemlje. Nobelovac Erou kaže:

"Moj utisak je da će Grčka morati da bankrotira. Taj dug otplaćuju druge evropske zemlje, Nemačka i Francuska, i takva situacija je neodrživa. Oni će morati da bankrotiraju u vidu nekog reprogramiranja dugova – možete da upotrebite i bilo koji drugi termin koji lepše zvuči (od bankrotstva). Možda se varam kada je o veličinama reč, ali moj utisak je da Grčka i Portugalija nisu tako velike. Nesposobnost da se namire te obveznice jednostavno znači da se loš dug priznaje kao loš. Evropske banke nemaju baš toliko grčkih obveznica i mislim da moraju da prihvate te gubitke i najverovatnije to i mogu.“