DUG, OPASAN DRUG

Građani, privreda i država duguju bankama preko 26 milijardi evra, dok procenjeni bruto domaći proizvod za ovu godinu iznosi 30,17 milijardi evra. Drugim rečima 88 odsto bruto domaćeg proizvoda pripada komercijalnim bankama, što domaćim što stranim.

Najveći dužnik je privreda koja je pozajmila skoro 20 milijardi evra. Od toga 10,3 milijarde srpska preduzeća duguju po osnovu takozvanih "krosborder", odnosno prekograničnih kredita, koje su uzimali direktno od banaka u inostranstvu. Od početka godine razdužili su se za svega oko 200 miliona evra.

Ovdašnjim bankama, takođe, najviše duguje privreda, 9,5 milijardi evra, građani duguju 4,5 milijarde, a Narodna banka po osnovu repo operacija 2,2 milijarde.

Ukupan javni dug države na kraju septembra iznosio je blizu 11 milijardi evra, od čega je spoljni dug iznosio oko 6,5 milijardi, a unutrašnji 4,5 milijarde evra. Ukupan spoljni dug, dakle dug države, privrede i banaka inostranstvu iznosio je 23,8 milijardi evra. Poređenja radi, krajem 2000. godine inostranstvu smo dugovali svega 10 milijardi dolara.

Hitna pozajmica

Državnom dugu može se dodati i 250 miliona evra koje će država pozajmiti od poslovnih banaka u Srbiji za pokrivanje budžetskog deficita. Predlog zakona o ovoj pozajmici poslat je u skupštinu, a kamate po kojima se država zadužuje nisu naivne.

Inteza, Rajfajzen, Unikredit i Sosijete ženeral banke će zajedno pozajmiti državi 140 miliona evra u 14 partija od po 10 miliona po kamatnoj stopi od 5,3 odsto plus tromesečni euribor, koji iznosi 0,89 odsto. Dakle, godišnja kamatna stopa za najveći deo kredita, pri trenutnom euriboru, iznosi 6,19 odsto. Ista kamatna stopa prati i kredit od 30 miliona evra kod Erste banke i 20 miliona evra kod Hipo banke. Vojvođanska banka je ponudila kamatu od 5,25 odsto plus tromesečni euribor za zajam od 20 miliona evra, a grčka Eurobanka EFG će za zajam od 20 miliona evra dobiti kamatu od 5,2 odsto plus euribor. Najniže kamate su ponudili Nova kreditna banka Maribor od 5% plus euribor i KBC banka 4,25 odsto plus euribor za zajmove od po 10 miliona evra.

Samo za proviziju obrade kredita država će morati da plati 0,5 odsto, odnosno 1,25 miliona evra. Zajam je na pet godina sa 12 meseci počeka.

Zanimljivo je da ovaj predlog podnesen po hitnom postupku i čak se neće čekati ni

standardnih osam dana od objavljivanja u Službenom glasniku da stupi na snagu.

Izgleda da ni država nije dužnik kakav je nekad bila, jer je prošle godine za kredit od 90 miliona evra od tri grčke banke, Alfa, Pireus i Vojvođanske, platila kamatu od 4,75 odsto uvećanu za jednomesečni euribor, koji je po pravilu manji od tromesečnog. Doduše tada su troškovi obrade kredita bili dvostruko veći i iznosili su jedan odsto.

Novac od MMF-a otišao na odbranu dinara

U javni dug ulazi i kredit MMF-a čiju je petu tranšu nedavno odobrio bord direktora ove organizacije. Na raspolaganju je 366,5 miliona evra, ali se Narodna banka Srbije odlučila da povuče svega 15 odsto te sume odnosno 53,5 miliona evra.

Time će ukupna sredstva koja su iz ovog aranžmana do sada iskorišćena iznositi oko 1,46 milijardi evra. Kredit MMF-a koji po pravilu ide u devizne rezerve i služi za održavanje platnovilansne ravnoteže, već je potrošen, jer je NBS od početka godine prodala na Međubankarskom deviznom tržištu više od dve milijarde evra, pokušavajući da odbrani dinar.

Stvarna zaduženost

Profesor Mlađen Kovačević, član Naučnog društva ekonomista, ističe da se kod nas potcenjuje privatni dug, ali on može napraviti veliki problem u ekonomiji.

"Kada dođe vreme otplate kredita, privatno preduzeće, ako ima dinare, kupuje devize i tako podiže devizni kurs. Ako firma nema para, onda banka aktivira hipoteku na imovinu. Međutim, tada i kreditor mora da vaga, ni njemu se ne isplati da uništi preduzeće, jer onda nikada neće naplatiti dugovanja. Najgori dužnik je mrtav dužnik", kaže Kovačević.

Mladjen Kovačević

To je i glavni razlog što su prošle godine naši političari išli u Beč da apeluju na strane banke da ne pritiskaju naša preduzeća i da im reprogramiraju dugove.

Srbija je u 2010. godinu ušla sa 2,5 milijarde dospelih, a neizmirenih obaveza. Prema rečima Kovačevića, oko 45 odsto tog duga su krediti uzeti još za vreme 1990-ih godina.

"Država sistematski izbegava da plati te obaveze Kini, Libiji i još nekim zemljama. Oni traže da im se otpiše veliki deo duga kao štio su to uradili Londonski i Pariski klub, a u međuvrenu se gomilaju zatezne kamate", kaže naš sagovornik.

Kovačević upozorava da je naša zemlja debelo zašla u zonu visoko zaduženih zemalja, iako ministri stalno izjavljuju da smo ispod tog nivoa.

"Oni se stalno hvataju za odnos BDP-a i spoljnog duga, koji iznosi oko 72 odsto, dok je granica visoke zaduženosti 80 odsto. Međutim, naš BDP je, zbog načina obračuna, naduvan do nebesa. Naduvan je zbog inflacije, jer se obračunava u tekućim cenama. Onda se on deli sa kursom evra od 105 dinara, a ne 120 ili 130 što bi bilo realnije. Tako se dobije preuveličan iznos bruto domaćeg proizvoda u evrima. S druge strane imamo spoljni dug u koji se ne uračunava iznos kamate. Tako dobijamo odnos koji potpuno neupotrebljiv, ali zvuči dobro, pa ga političari stalno koriste", objašnjava profesor Kovačević koji je i član Akademije ekonomskih nauka.

Ni to nije dovoljno da bi se zemlja smatrala "pristojno" zaduženom. Prema uputstvima Svetske banke, postoje još tri pokazatelja koji ukazuju na prezaduženost. Ako je spoljni dug više od 2,5 puta veći od godišnjeg izvoza, tada se zemlja takođe smatra visoko zaduženom. Na kraju 2009. godine spoljni dug je iznosio 22 milijarde evra, a izvoz nešto manje od šest milijardi, čak 3,7 puta manje, što Srbiju svrstava u red visoko zaduženih zemalja. Sledeći parametar je odnos godišnjih otplata kreduta prema godišnjem izvozu. Gornji prag iznosi 25 odsto, dok je 38 odsto prošlogodišnjeg srpskog izvoza otišlo na otplatu dugova. Na kraju, u obzir se uzima apsolutni iznos otplate, prema prirastu BDP-a u toj godini. U 2009. plaćeno je 3,5 milijarde evra, dok je BDP smanjen tri odsto.

"To znači da smo počeli da jedemo sopstvenu supstancu, kako bi vratili dugove", kaže Kovačević.

Prodali i pare potrošili

Stanje sa dugom je još gore kada se uračunaju stavke koje vlasti uporno izbegavaju da pomenu.

"Država u spoljni dug ne računa staru deviznu štednju, koja se isplaćuje u devizama i faktički je spoljni dug. Osim toga, kada je povećana garancija štednih depozita sa 3.000 na 50.000 evra po ulogu, država je postala garant da će se te pare isplatiti. To iznosi šest milijardi evra i ne računa se u dug, ali praktično to jeste. Na kraju, ogromna stavka je dug po osnovu restitucije. Veliki broj naslednika živi u inostranstvu i zahtevaće da im se nadoknada isplati u devizama. Čak i da dobiju dinare, odmah će otići da ih zamene za devize. Država bi to najradije da izvrda i zato do sada nisu ni doneli zakon o denacionalizaciji", napominje Kovačević.

Miloje Kanjevac, direktor Instituta za ispitivanje tržišta ocenjuje da je Srbija prezadužena iz jednostavnog razloga što nema odakle da vrati dug.


Milkoje Kanjevac

"Dug je loš drug, ali izgleda da vlasti od 2000. godine za to nisu čule. Nasledile su dug od 10 milijardi i utrostručile ga, a uz put su prodali sve što vredi u Srbiji, a pare potrošili", zaključuje Kanjevac.