DRŽAVNA PIRAMIDA

Srpske javne finansije počele su neodoljivo da podsećaju na piramidalne šeme, poput one Bernarda Medofa ili nama poznatije, Dafiment banke. Država obećava visoke kamate na svoje obveznice, investitori ih kupuju, pa onda država emituje još više obveznica, da bi vratila prethodnu glavnicu i kamate i još da bi došla do svežih para.

Ostaje samo pitanje dokle je takvo finansiranje javnih rashoda moguće i šta će se desiti kada investitori vide da građani i privreda ne mogu da proizvedu nonoliko koliko država može da uzme i potroši i - kad povuku svoj novac.

Ubrzanje državnog zaduživanja

Na kraju prošle godine javni dug Srbije iznosio je 12,2 milijarde evra ili 41,4 odsto BDP-a. To prema sadašnjim svetskim standardima i nije mnogo, ali problem je što se samo u toku 2010. godine država zadužila za 2,3 milijarde evra što je za 7,8 procentnih poena povećalo dug.

Međutim, od početka godine dinamika zaduživanja se dodatno ubrzava, pa je samo u februaru emitovano čak 70 milijardi dinara novih obveznica, od čega je 15,1 milijardi iskorišćeno da se isplate dospele obveznice, a 54,9 milijardi je novi dug. Na kraju februara ukupan kumulativni iznos neto zaduženja po trezorskim zapisima dostigao je vrtoglavih 223 milijarde dinara.


Rast državnog zaduživanja (ilustracija: e- kapija)

Piramida je nastavila da raste i u narednom mesecu, pa je do 22. marta emitovano ukupno 36,3 milijarde dinara. Ako zaduživanje bude išlo po planu trebalo bi da u martu u bruto iznosu bude emitovano 60 milijardi dinara obveznica, a kada se otplate dospele obaveze ostaće oko 30 milijardi dinara. Ni u aprilu neće biti posebnog smanjenja emisije obveznica budući da samo za servisiranje dospelih hartija treba 26,4 milijarde dinara. Ono što posebno zabrinjava je što je država emitovala obveznice u jedinstvenoj evropskoj valuti u iznosu od 397 miliona evra i tako preuzela na sebe i valutni rizik, a investitorima ostavila samo da uberu kajmak, bez mnogo straha da će kretanje kursa pojesti išta od zarade.

Postavlja se i još jedno pitanje, a to je da li i kada će država dostići zakonom propisani limit javnog duga od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovaj trenutak je malo odložen računovodstvenom kreacijom, kada je od početka ove godine umesto BDP-a iz prošle godine u obračun uzet planirani BDP za 2011. godinu, koji je veći za tri odsto. Tako je na kraju godine dug iznosio 12,157 milijardi evra i činio 41,4 odsto BDP-a, da bi se na kraju februara povećao za 520 miliona evra, ali se njegov udeo u BDP smanjio na 39,7 odsto?

Sve zavisi od banaka

U Ministatstvu finansija su nam rekli da ne očekuju da nivo javnog duga dostigne 45 odsto BDP ne samo ove nego ni sledećih godina.

"Najveći deo zaduživanja države za ovu godinu je već završen i trenutni nivo javnog duga (krajem februara) je 39,7 odsto BDP-a. U mesecima pred nama, eventualno dalje zaduživanje države ići će isključivo za otplatu obaveza koje pristižu, što neće povećati ukupan dug, jer se povećava sa jedne, a smanjuje sa druge strane. Pored toga, nismo ugroženi ni narednih godina jer će BDP nastaviti da raste, a fiskalni deficit da pada. Plan je da 2015. fiskalni deficit bude jedan odsto. To znači da već od sledeće, a najkasnije za dve godine, možemo da očekujemo lagani pad ukupnog javnog duga, a ne njegov rast", stiglo je objašnjenje iz Ministarstva finansija.


U Ministarstvu finansija veruju u rast privrede i smanjenje zaduženosti države

Ekonomista Ivan Nikolić, saradnik MAT-a ističe da je nepoznato kako se kreće stok komercijalnih kredita koje je država uzela kod banaka, pa se ne može sa sigurnošću reći ni kada će država doći do granice od 45 odsto.

"Međutim, kako ide sa zaduživanjem, sve ukazuje na to da će se vrlo brzo stići do limita, ali ne može se pouzdano znati. Moguće je da se stok obveznica povećava, a obim komercijalnih kredita smanjuje. Zanimljivo je da se u Srbiji sada stvorila jedna povratna sprega koja podstiče ovo masovno zaduživanje. Nedavno je povećan kreditni rejting Srbije kao posledica rasta zainteresovanosti investitora za državne hartije od vrednosti. Iza tog rasta zainteresovanosti, pa i kreditnog rejtinga, stoji apresijacija dinara, a ne neko fundamentalno poboljšanje uslova poslovanja ili veća politička stabilnost, jer jačanje dinara znači za kupce obveznica veći prinos u evrima. Što je veća glad države za novcem, to investitori više deviza dovlače iz inostranstva i menjaju ih za dinare da bi kupili obveznice. To utiče na apresijaciju dinara, što dalje povećava atraktivnost hartija. To će ići u nedogled sve dok neki od velikih igrača ne odluči da je sa tim gotovo i povuče svoj ulog. Tada će nam se ponoviti priča s kraja 2007. i iz 2008. godine kada je došlo do depresijacije koja liči na devalvaciju. Ovo je klasična piramida i funkcionisaće sve dok banke hoće da finansiraju državu", smatra Nikolić.

Posebno zabrinjava što je ova apresijacija dinara špekulativne prirode. Iza nje ne stoje prilivi deviza od značajno većeg izvoza ili manje potrebe za evrom zbog smanjenja uvoza. Nema ni stranih direktnih investicija, kao ni prihoda od privatizacije, koji su u prošloj godini iznosili samo 19 miliona evra.

"Nema ničega, osim zaduženja. A na taj način svoju sudbinu prepuštatš drugima. Dovoljno je da se jedan veliki igrač povuče i ceo sistem puca. A kada krene kupovina deviza na deviznom tržištu, dolazi do destabilizacije i valutne krize pa se onda otvara problem štednje i jednom rečju rizik da se ponovi cela priča iz 2008. godine. Samo tada je uzrok povlačenja para iz Srbije bila svetska ekonomska kriza i pogodila je sve zemlja, a sada je ovo samo naš problem", upozorava Nikolić.

Kamate će nas pojesti

Kako se povećava obim duga tako se sve više para iz budžeta izdvaja i za kamate. U 2008. godini za kamate je plaćeno 13,88 milijardi dinara. Naredne godine to je iznosilo 20 milijardi, a 2010. iznos kamata je povećan za 50 odsto i plaćeno je 30,1 milijarda dinara. Za ovu godinu, prema Zakonu o budžetu, naravno ukoliko ne bude rebalansa, za kamate je planirano 45,6 milijardi dinara. Za četiri godine iznos kamata koje se otplaćuju investitorima, pre svega bankama, povećan je za 3,2 puta.

Zanimljivo je uporediti iznos samo kamata, bez glavnice, sa kapitalnim izdacima iz budžeta u te četiri godine. U 2008. godini oni su bili preko tri puta veći od iznosa kamata i bili su 45,9 milijardi dinara. Već naredne godine su prepolovljeni na 23,87 milijardi. U 2010. godini novac izdvojen za kamate prevazišao je za trećinu sredstva uložena u kapitalne projekte, kojih su usta naših političara tako puna, a razlika će biti povećana i ove godine kada će 15 milijardi dinara manje biti potrošeno za kapitalne izdatke nego za otplatu kamata.