DRŽAVA PREUZIMA DUGOVE JAVNIH PREDUZEĆA IZ OSAMDESETIH
Najviše kredita država je preuzela od JP “Putevi Srbije” 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara, zatim “Železnice Srbije” 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara
Vlada Srbije usvojila je predlog zakona kojim na sebe preuzima dugove javnih preduzeća od skoro 655 miliona evra, 590 miliona dolara i 627.000 švajcarskih franaka. Ove kredite su javna preduzeća podizala, pre uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija, od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke, banke za razvoj Saveta Evrope, Pariskog i Londonskog kluba i drugih međunaordnih organizacija, a za njih je garantovala Republika Srbija.
Najviše kredita država je preuzela od JP “Putevi Srbije” 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara, zatim “Železnice Srbije” 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara. Kredite su uzeli, a nisu vratili i Klinički centar Srbije u iznosu od 3,17 miliona evra, KBC “Zemun” 1,9 miliona evra, a “kratki” su ostali i Radio Jugoslavija za 3,1 milion evra i 627.341 švajcarskih franaka, Fond za razvoj 320 hiljada dolara i Građevinski fakultet Subotica 235.243 dolara.
Prema objašnjenju Ministarstva finansija koje je predlagač ovog zakona, njime se javna preduzeća oslobađaju obaveza po osnovu kredita korišćenih pre uvođenja sankcija od strane Ujedinjenih nacija i koji se nalaze u njihovim bilansima, a ova preduzeća ne mogu ih vraćati iz poslovanja. Takođe, u obrazloženju zakona navodi se i da se za ova preduzeća iz budžeta izdvajaju značajna sredstva iz budžeta, kao i da država garantuje za njihova nova zaduživanja.
U prethodnom periodu Republika Srbija je na osnovu zakona i međudržavnih sporazuma regulisala i preuzela obavezu plaćanja određenih dugova koje su banke i preduzeća imali prema inokreditorima, a koji su nastali pre uvođenja sankcija UN. Na taj način su oni umesto prema inopoveriocima stupili u obavezu prema državi. Uspostavljanjem direktnih dužničko poverilačkih odnosa po osnovu korišćenih inokredita, država je kao poverilac u mnogo povoljnijem položaju, jer joj se obezbeđuje kompletan prihod od naplate tih potraživanja, kao i kontrola postupka i načina regulisanja tih potraživanja.
Takođe, u objašnjenju se navodi da za preuzimanje ovih dugova neće biti potrebna dodatna sredstva u budžetu, a neki ekonomisti tvrde da su ovi dugovi već uračunati u javni dug i to kroz indirektne obaveze.
