DRŽAVA OPOREZUJE I KAD NEMA PRIHODA

Jedna od mera koju je nemačka vlada usvojila u toku krize, kako bi pomogla svojoj privredi, a pre svega malim i srednjim preduzećima, bila je uvođenje plaćanja poreza na promet na - naplaćen posao a ne na fakturisanu realizaciju.

Matias Šefer, direktor Odseka za ekonomsku politiku fondacije Konrad Adenauer, zove ovo stvarnim oporezivanjem, jer se porez plaća kada legnu pare od posla, umesto fiktivnog oporezivanja, kada se primi faktura, a novca nema ni na vidiku.

"Naša privreda je dugo tražila od vlade da se PDV plaća kada se i posao naplati. To je bila velika pomoć našoj privredi, jer nisu više morali da podižu kredite kod banaka da bi platili porez. Ova, krizna mera nedavno je produžena i na period posle krize", objasnio je Šefer.

U Nemačkoj je prosečan rok plaćanja 19 dana, a u Srbiji 128 dana. Iako su identičan potez od vlade tražili i srpski privrednici otkako je kriza počela i iako je to ovde bila višestruko neophodnija mera nego u Nemačkoj, ipak je izostala. Pod izgovorom da bi to ugrozilo budžet, srpska preduzeća plaćaju PDV odmah a novac od prodate robe dobijaju za, u proseku, 128 dana ukoliko imaju sreće i ne čekaju novac od velikih trgovinskih lanaca po više od šest meseci.

Bivša ministarka finansija Diana Dragutinović, upitana početkom ove godine zašto se to u Srbiji ne promeni, rekla je "odgovor na dilemu šta je bolja osnovica za obračun PDV, naplaćena ili fakturisana realizacija već dala praksa u EU: evropski standard je fakturisana realizacija". Ipak, argument svih argumenata u Srbiji, "to ne rade u EU", posle poteza Nemačke je pao. Iz kabineta novog ministra finansija i premijera Mirka Cvetkovića nismo dobili odgovor zašto ovaj sistem nije promenjen kao što je to urađeno u Nemačkoj.

Pošto preduzeća beskamatno finansiraju trgovce, a i budžet, ekonomski stručnjaci u državnim foteljama smislili su način da im olakšaju breme i to subvencionisanim kreditima za likvidnost. Tako preduzetnici mogu "jeftino" da se zaduže ne bi li platili PDV na posao koji sami još nisu naplatili, a možda nikada neće ni naplatiti.

Predlog da se uvede naplata PDV na naplaćenu realizaciju dala je i Unija poslodavaca Srbije, tražeći da se dozvoli proizvodnim kompanijama i uslužnim preduzećima da ne uplaćuju avansno porez državi za poslove koje nisu naplatili i time ih poštedi zapadanja u dugove, nelikvidnost i poreske prekršaje. Oni predlažu da samo one kompanije koje raspolažu novcem, kao na primer finansijske kompanije i trgovine, treba da uplate PDV odmah po primanju keša.

Da bi platili PDV desetine hiljada firmi se zadužuje kod banaka po kamatama od pet pa do čak 26 odsto u zavisnosti od dužine otplate. Oni ističu da su krediti za nelikvidnost bili veštačka mera i sasvim nepotrebna samo da je država naplaćivala porez nakon realizacije i naplate posla i da je zakonom ograničen rok plaćanja.

"Uvodjenje PDV na fakturisanu a ne naplaćenu realizaciju, je nova redistributivna šema velikog isisavanja sredstava iz privrede na račun države, čak i uslovima smrtne agonije privrede", ocenio je ekonomista Dragovan Milićević.

Umesto da obezbedi da se ugovori ne krše, da se kažnjavaju probijanja rokova, da je sama platila svoje dugove privredi od skoro milijardu evra, država se odlučila da uzme pare tamo gde je najlakše, od privrede. Zato ni ne čudi da je u prošloj godini čak 26.000 preduzeća izašlo iz sistema PDV-a.

Naplata PDV-a po fakturisanoj realizaciji najviše pogađa građevinsku industriju, baš onu koju država tako zdušno pomaže investicijama i subvencijama. Goran Rodić, sekretar udruženja za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije ističe da već pet godina apeluju, zakazuju sastanke, zahtevaju ali u državnoj upravi samo odlažu bilo kakav odgovor.

"U građevinarstvu je velika vrednost poslova, pa je i iznos PDV-a veliki. Firme su morale da dižu kredite kod banaka da bi odmah platile PDV, a naplata ostaje da se čeka. Zato je građevinska industrija i spala na ove grane, a zato su i cene stanova visoke, jer firme pokušavaju sve te troškove da ugrade u cenu. Najgore su prošli oni koji su radili za državu. Obavili su posao, morali da plate PDV odmah i od svojih para, a država im mesecima duguje. To nema nigde. Samo građevinskoj operativi država duguje oko milijardu evra. To znači da su firme državi platile 180 miliona evra na ime poreza, a nisu dobile ni dinara za svoj posao", žali se Rodić.