DRUGI TALAS SVETSKE KRIZE

Dr Džerald Selente, direktor i osnivač njujorškog Instituta za istraživanje trendova kaže da je „drugi talas krize samo nastavak najvećeg ekonomskog kolapsa koji takozvane spasonosne mere neće okončati”. Selente napominje:

“Govoriti da je pad kreditnog rejtinga SAD izazvao krizu je kao da kažete da je Sarajevski atentat Gavrila Principa izazvao Prvi svetski rat. To je samo povod, a pravi razlozi leže u načinu rada Federalnih rezervi SAD, koje su od Kongresa dobile nezamisliva ovlašćenja i tako postale ‘Vašington umesto Vašingtona’.“

Po miljenu dr Selentea, “upumpavanje” novca nastalog od „vazduha“ u propali sistem je kao da u već slupana kola ugrađujete kočnice. Selente upozorava da na vrhuncu krize možemo da očekujemo i da američka vlada povede naciju, ali i ostale partnerske zemlje, u neki novi veliki rat.

Udar po “periferiji” EU?

Džordž Fridman, osnivač privatne obaveštajne kompanije “Stratfor”, u analizi posvećenoj globalnom ekonomskom padu napominje da Evropa nije reagovala jedinstveno prema evropskim bankama, već na nacionalnoj osnovi, sa Evropskom centralnom bankom koja je favorizovala severnu Evropu, Nemačku posebno. To je očigledan primer za “periferiju” EU. Po oceni “Statfora”, Evropa teži povratku na nacionalne države, podstičući snagu nacionalnih ekonomija, posebno Nemačke. Dordž Soroš uočava da bi, možda, ''bankrot-kandidati'' trebalo da napuste EU.

''Sa grčkim problemom se fundamentalno loše postupalo," ocenio je Soroš, dodajući da bi zato sada jedno organizovano povlačenje možda, zaista, moglo biti najbolji put. Na “drugom talasu” krize u narednih godinu-dve Evropska unija suočiće se sa krupnim promenama i reformama koje će odlučiti o opstanku EU i odnosu prema državama u krizi.

Solidarnost iz nužde

Nobelovac Džozef Štiglic smata da se “Evropska unija konačno posvetila pomoći svojim finansijski oslabljenim članicama. Nije imala drugog izbora - pretila je opasnost da će se finansijski potres iz malih država poput Grčke i Irske proširiti na velike kao što su Italija i Španija, što bi dovelo u pitanje opstanak evra”. Po oceni Štiglica, “Grčkoj bi najviše pomogao snažan rast njenih trgovinskih partnera”. Istovremeno, niska stopa rasta će smanjiti prihode od poreza, što će osujetiti napore preduzete u cilju fiskalne konsolidacije. Štiglic uočava: “ECB je tvrdila da poreski obveznici treba da plate sav ceh za otplatu dugova Grčke, iz straha da bi uplitanje privatnog sektora predstavljalo okidač za novi potres.”

Evro-obveznice, da ili ne?

Džordž Soroš zahteva hitno uvođenje ''evro-obveznica'' (Euro-Bonds) kao jedini put za izlazak iz krize i dodao da bi evro mogao da funkcioniše, moraju evro-zemlje biti u stanju da veliki deo svojih dugova refinansiraju pod istim uslovima i da je zato potrebna ta ''prljava reč'' - ''evro obveznice".

Istovremeno, suprotno mišljenje oko “evro-obveznica” ima ekonomista Rajnhard Zelten, dobitinik Nobelove nagrade za privredu. Nobelovac Zelten izjasnio se protiv uvođenja zajedničkih evro obveznica. “Trenutna kriza nije kriza evra nego kriza prekomerne zaduženosti”, poručuje Zelten i dodaje: „Evro-obveznice, koje bi mogle da izdaju zadužene zemlje, i koje bi morala da plaća evropska zajednica, to nije pravi put. Možda bi trebalo pronaći kompromis koji bi pružao odgovarajuće uslove u tom pravcu. U svakom slučaju, ne mislim da je ideja zajedničke obveznice dobra i smatram da bi bilo dobro da se nađe neko drugo rešenje.“

Stanje u bankarskom sistemu EU ukazuje na konsantni pad. Bankarski indeks 600 evropskih banaka pao je za 36 procenata od februara, samo u avgustu za 17 procenata. Industrijska proizvodnja je u junu u 17-članoj evrozoni pala za 0,7 odsto na mesečnom nivou, saopštio je zavod za statistiku EU - Evrostat. Podaci za čitavu EU pokazuju još veći pad industrijske proizvodnje u junu od 1,2 odsto na mesečnom nivou, kao i znatno niži rast na godišnjem nivou od 1,7 odsto.

Grčka “blokada” poreskog sistema

Stav generalnog sekretara ADEDI, grčkog sindikata zaposlenih u javnom sektoru, Spirosa Papaspirua, ide u pravcu suprotstavljanja vladinim merama usvojenim u EU i MMF. Umesto „belog štrajka“, Spiros Papaspiru predlaže “ciljane akcije” odnosno blokadu svih službi u javnom sektoru koje se bave naplatom poreza.

“Cilj je da ne otežavamo građanima svakodnevni život beskonačnim obustavama rada”. Ako bi se ostvarila ova “pretnja” to bi dovelo do totalne blokade Grčke i sloma ekonomskih i monetarnih mera vlade Jorgosa Papandreua koje su pod pritiskom EU i MMF. ADEDI se protivi novom paketu vladinih mera, koji predviđa novo smanjenje plata i penzija državnih službenika, ukidanje svih vrsta bonusa i uvođenje “vanrednih dozvola”. Program za državne službe omogućava da službenici u državnoj upravi mogu na lični zahtev da zatraže petogodišnje neplaćeno odsustvo ili smanjenje radnog vremena do 50 odsto. U slučaju neplaćenog odsustva, na sopstveni zahtev, zdravstveno osiguranje ostaje aktivno, ali te godine ne ulaze u penzijsku osnovicu. Opšta je ocena da Grčka vlada nije uspela da “uveri” svoje gradjane u nužnost mera i disciplinovanje ekonomskog i finansiskog sektora. Gradjani Grčke žive teže, ali još uvek “opušteno”, bez potpunog razumevanja težine u kojoj se našla Grčka i krize koja će trajati duži niz godina. Najavljeni “drugi talas” svetske ekonomske krize i krize u evro-zoni biće veoma neprijatan i bolan za prosečng gradjanina EU i Grčke koji je dugi niz godina navikao na lagodniji život. Privilegija “ušuškanog” i lagodnog života u EU odlaže se za duži period, posebno u kriznim državama poput Grčke.