Beg ruskih rezervi u zlato
Rusija dosegla 455 milijardi dolara vrednosti zlatnih rezervi, postavši peti po veličini posednik rezervi u zlatu, i uspevši da ostane imuna na do sada uvedene sankcije Zapada
(ilustracija: zlatne rezerve Rusije rastu najbrže na svetu)
Politička kriza između Zapada i Moskve podstakla je ruske uzastopno visoke kupovine zlata i obrazovanje do sada rekordnih zlatnih rezervi – od nedavno, većih u odnosu na rezerve u zlatu Kine, a pete u redosledu svetskih, zapazila su u više navrata različita svetska glasila. Februara ove godine, Ruska centralna banka objavila je da je vrednost rezervi u zlatu tog meseca dosegla 455,2 milijarde dolara – i nazvala je rezerve “istorijski visokim” u odnosu na septembar 2014.
Šestim po veličini zlatnim rezervama sada raspolaže Kina, a uspon Rusije s pozicije iza na poziciju ispred Kine, ostvaren je januara 2018, kada je Banka Rusije u samo jednom mahu pridodala 20 metričkih tona metala, povećavši zlatne rezerve zemlje na 1.857 tona ukupno - neznatno iznad 1.843 tone, koliko je kao kineske zlatne rezerve prijavila Banka Kine, objavila je agencija Blumberg. Kineske rezerve nisu povećavane skoro dve godine, naveo je Blumberg.
Uticaj sukoba Zapad - Rusija na rekordno povećanje ruskih zaliha zlata
Treći veliki proizvođač zlata
Rusija je treći u rangu proizvođač zlata u svetu. Međutim – peti je po veličini posednik zlatnih rezervi, u rangu iza SAD, Nemačke, Italije i Francuske, objavio je Blumberg.
Najveće zlatne rezerve drže SAD – 8.134 tone. Rezerve Nemačke manje su prema američkim više nego upola – 3. 374 tone. Mimo pojedinih država, rezerve u zlatu drži još i Međunarodni monetarni fond – 2. 814 tona.
Kina je poslednji put prijavila povećanje svojih zlatnih rezervi marta 2015. – dok ih Rusija povećava od tada iz meseca u mesec, “pretežno kupujući zlato proizvedeno lokalno”, citiran je od Sputnjika međunarodni Metals fokus.
Samo septembra te godine Banka je ruskom depozitu zlata pridodala još 34,6 tona povećavši godišnje rezerve zlata “na rekordnih 1.778,9 tona”.
Prema Svetskom savetu za zlato, ruska Centralna banka postala je 2017. vodeća po brzini uvećavanja nacionalnih rezervi zlata.
Centralna banka Rusije
Proizvodnja od 400 tona godišnje
Ruske uzastopne kupovine zlata započete su 2014, sa izbijanjem krize povodom Ukrajine.
Rusija žuri u “zlatno sklonište”, obeležila je početak tog procesa tadašnja Gazeta.ru (2015.), govoreći o zlatu kao o “odbrambenoj aktivi” zemlje za slučaj još žešćih spoljnih sankcija. Zlato ima “veću rezistentnost na rizik”, omogućuje “manju zavisnost u odnosu na valutni par dolar-evro” i znači “bolju zaštitu valutnih rezervi zemlje”, citiran je tim povodom ekonomista Dojče banke u Rusiji Jaroslav Lisovolik.
U svakom slučaju, smer rapidnog uvećavanja zlatnih rezervi potvrđen je kasnije grafikonima i ciframa. U deset godina, u zemlji je proizvedeno 2.000 tona tog plemenitog metala, uz očekivanje da će se do 2030. produkcija udvostručiti i produžiti da raste tempom od 400 tona godišnje.
Rudnik zlata u Amurskoj oblasti na Dalekom istoku Rusije, grupe kompanija "Petropavlovsk"
Dobar posao za banke
Ruska vlada otkupila je od lokalnih banaka dve trećine sveg domaće proizvedenog zlata za rezerve, s obzirom da “Kremlj vidi dragoceni metal kao bezbedno utočište u vreme geopolitičke turbulencije”, objavio je Sputnjik. “Za banke, to je dobar posao. One kreditiraju rudarske kompanije, a ove im posle vraćaju zajam iskopanim zlatom. Banke onda zlato prodaju Centralnoj banci”, citiran je od Prajm njuz ejdžensi neimenovani funkcioner ruskog resora finansija.
Ruske banke otkupile su 2017. godine 205,155 tona zlata – 4,7 odsto više nego prethodne 2016, što je bilo približno 67 odsto ukupno proizvedenog zlata te godine. Najveći kupci su VTB24, Sberbank i Gazpromnjeft bank. Sve tri su registrovane na Šangajskoj berzi metala. VTB je objavila nameru da prodaje po 100 tona zlata godišnje Kini, preneo je ruski Sputnjik.
“Ruske banke, naročito one pod pokroviteljstvom države, u strahu su od blokade imovine u inostranstvu u slučaju širenja sankcija i radije ulažu u zlato”, izjavio je šef analitičkog odeljenja BKF banke Maksim Osadčij, pominjući da je Rusija posle nametanja sankcija povećala u svojim rezervama udeo zlata – sa 7,8 odsto na preko 15 procenata.
Ruske rezerve zlata pet puta su veće u odnosu na zalihe u zlatu iz godine 2000, objavio je ruski Sputnjik, govoreći da su veće rezerve zasnovane pre svega na domaćoj proizvodnji dragocenog metala i otkupu zlata od ruskih banaka.
VTB24 je ruska banka među najvećim kupcima zlata proizvedenog u Rusiji
Nezavisnost u odnosu na dolar
U članku o ruskim rezervama zlata britanski Indipendent zapaža da je “Rusiji zlato ponudilo nezavisnost u odnosu na dolar, usred finansijskih sankcija SAD i saveznika”.
Kupovina zlata “dopušta Banci Rusije da produži s povećavanjem rezervi a da više od dve godine ne kupuje inostranu valutu”, objavio je Blumberg. Udeo zlata u ruskim ukupnim deviznim rezervama “veći je nego ikada za 17 godina Putinovog boravka na vlasti”, citirani su podaci Svetskog saveta za zlato.
Agencija zapaža da je zlato investicija “sa zaštitom u odnosu na geopolitiku” i sve dublji jaz između Rusije i SAD.
“To može biti privlačno s obzirom na suočenost Rusije sa finansijskim sankcijama”, citiran je Metju Tarner, analitičar Mekvajeri grup u Londonu.
Sama Banka Rusije je za to vreme suzdržana u komentarisanju ruskih zlatnih rezrevi, naveo Blumberg, pominjući škrtu izjavu guvernera Banke Elvire Nabiuline da se “deo rezervi čuva u zlatu zbog njihove diversifikacije”. Bančine zlatne rezerve čuvaju se unutar Rusije, a menadžment investicija u dragocene metale odvojen je u odnosu na upravljanje imovine u stranoj valuti, naveo je Blumberg.
Kako god bilo, jeste činjenica da sankcije nisu pogodile Rusiju u meri u kojoj se to na Zapadu očekivalo.
