DOBRODOŠLA U EVRO-ZONU

Upravo na početku nove godine evro-zona, koja okuplja zemlje koje su uvele evro, bije bitku za opstanak, proširila se za novu, sedamnaestu članicu. To je mala baltička zemlja – nekadašnja republika SSSR, Estonija, treća o redu postkomunistička zemlja (posle Slovenije i Slovačke) koja je uvela evro. Posle nje nije na vidiku od bar tri godine nijedan sigurni novi član zone...


Proslava u Talinu povodom ulaska Estonije u Evrozonu

Evropski ekonomisti i analitičari izrazito pesimistički gledaju na šanse evra da opstane – četiri petine njih smatra da evro neće preživeti u sadašnjoj formi, ako se ne izvrše korenite promene. A pitanje je da li se uopšte mogu izvršiti jer, bar zasad, ne postoji ni dovoljan politički okvir ni saglasnost da se to učini. Zato je pristupanje Estonije u evro-zonu u vrhovima EU shvaćeno i odmah iskorišćeno kao dokaz da je zajednička evropska valuta i dalje privlačna i da joj perspektiva nije baš tako crna, kako je vide ekonomisti. Jedan od evrokrata je u nastupu evroforije (u obrnutom stilu od onog crnogorskog – „nas i Rusa 200 miliona") tim povodom izjavio da evro-zona sada, po pristupanju Estonije, obuhvata 330 miliona ljudi, ignorišućii da ta zemlja ima svega 1,4 miliona stanovnika i da će biti najmanja članica evro-zone. A sa BDP-om per capita od oko 17 hiljada dolara biće i najsiromašnija...


Ministar finansija Jirgen Ligi i premijer Andrus Ansip, sa novčanicama od 20 evra
koje su podigli iz bankomata u Talinu, prvog dana kada je Estonija postala
17. članicom Evrozone i nacionalnu valutu - krunu zamenila evrom

Ni sama Estonija nije jedinstvena oko stupanja u evro-zonu, koje želi 54 posto stanovnika, ostali su, uglavnom, protiv. Uoči Nove godine i prelaska na plaćanje evrom, protivnici su izlepili svuda plakate sa apelima „Spasimo krunu (estonska dodadašnja valuta)“ i „Dobrodošli na Titanik“ s crtežom ogromnog parobroda u obliku znaka za evro koji tone.

Iz bankovnog automata odmah po ulasku u Novu godinu premijer Andrus Ansip, najstariji po stažu predsendik vlade u EU, izvukao je 20 evra (skromnih, po meri BDP-a zemlje) i tako označio prelazak ove zemlje na zajedničku evropsku valutu. No, to nije velika promena ni za same Estonce. Njihova valuta je čvrsto fiksirana za evro još od 1999, zbog toga su poslednjih godina preživljavali težu krizu nego druge zemlje ali su zato i ranije izašli na „zelenu granu“. Ekonomija je pala 2009. za 15 posto, ali već ove godine se očekuje rast od četiri posto i smanjivanje stope nezaposlenosti koja je bila skočila na 20 posto.


Estonac sa evrima podignutim iz bankomata u Talinu prvog dana kada je Estonija
postala 17. članicom Evrozone i nacionalnu valutu - krunu zamenila evrom

„Estonija je spremna da stupi na palubu konfornog i nepotopivog broda, zvanog evro. Bolje biti na palubi broda nego u šlepu“, izjavio je ministar financija Jurgen Ligi, odgovarajući protivnicima evra.

Najsevernija baltička republika ima nizak deficit državnog budžeta, najniži u evro-zoni posle Luksemburga, i ispunila je sve uslove za uvodjenje evra bez problema. Može se sa sigurnošću tvrditi da joj ne preti sudbina Grčke koju su od bankrota morali da spasavaju ostali članovi evro-zone. Takvi članovi evro-zone, makar mali i siromašni, sada su više nego dobrodošli i u tome je pravi smisao ovogodišnjeg proširenja zone.

Ostale dve baltičke zemlje – Litvanija i Letonija - prošle su još kroz težu krizu od Estonije jer su bile zaduženije. Njihove ekonomije su imale pad BDP od čak 20 posto a Letonija je morala da prima pomoć MMF-a i EU. I one su preduzele oštre mere štednje koje daju prve efekte i imaju programe za prelazak na evro 2014. što nije nerealno. Ostale zemlje, koje su pominjane kao kandidati za evro-zonu, nisu utvrdile programe i rokove ili usled krize koja je izbila oko evra oklevaju, što čini Poljska, sa planom uvodjenja evra do 2015. No, sve to zavisi prvenstveno od toga da li će se i u kom smeru transformirati evro-zona, tojest da li će evro-zona i EU poći odlučnije smerom pojačane ekonomske i političke integracije bez čega, dugoročno nemá ni zdravog evra


Franfurt - kovanice od jednog evra članica Evrozone: Austrije, Belgije, Kipra,
Estonije, Finske, Francuske, Grčke, Irske, Italije, Luksemburga, Malte, Holandije,
Portugala, Slovačke, Slovenije, Španije, Monaka, San Marina i Vatikana deponovane
u sedištu Evropske centralne banke European Central Bank - ECB)

Predsednik Francuske Nicolas Sarkozy je u novogodišnjem govoru na nacionalnoij televiziji pozvao gradjane da ne veruju onima koji predlažu da Francuska napusti evro. To bi, po njegovim rečima, bila „ludost“ i vodilo bi izolaciji Francuske. „Kraj evra bi značio kraj Evrope“, upozorio je on i dodao da će se iz svih snaga boriti protiv onih koji traže povratak unazad.