DINAR ĆE NASTAVITI DA PADA I U 2011.

U izveštaju Erste grupe za Srbiju, ekonomska aktivnost je zadržala solidnu dinamiku iz drugog kvartala, beležeći rast od 2,1 odsto na međugodišnjem nivou, što ukazuje na dalji oporavak. Rast u trećem kvartalu je potpomognut dodatnim povećanjem lične potrošnje i, u manjoj meri, industrijske proizvodnje, dok je neto izvoz usporio u odnosu na prvu polovinu 2010. godine. Šta će se dalje dešavati sa privrednim rastom zavisiće od dinamike lične potrošnje i izvoza.

"I dalje smo oprezni u pogledu lične potrošnje, mada su rizici donekle oslabili, s obzirom na odmrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija od 2011. godine. S druge strane, pogoršanje trendova na tržištu rada biće smetnja rastu. Izvoz bi trebalo da zadrži solidnu dinamiku jer je perspektiva EU i dalje prilično dobra. Za 2011. godinu predviđamo i da će važnu ulogu u definisanju oporavka igrati ubrzanje investicija, pri čemu će u centru pažnje biti javne investicije i privlačenje stranih direktnih investicija", ocenjuje se u analizi ove banke.

Nastavak sporazuma sa MMF

Oni prognoziraju rast od 1,6 odsto u ovoj, a u 2011. godini očekuju dalje ubrzanje, uglavnom zbog domaće tražnje, pa procenjuju rast bruto domaćeg proizvoda u narednoj godini na tri odsto. Međutim, sa oporavkom domaće tražnje povećaće se debalansi srpske privrede. Trendovi bilansa tekućih transakcija su se prelomili u drugom kvartalu 2010. godine, a u trećem kvartalu je nastavljeno ubrzanje uvoza zbog oporavka domaće tražnje, uprkos tome što je izvoz zadržao solidnu dinamiku.

"Uz neprekidan pritisak sa strane bilansa robne razmene, i dalje predviđamo povećanje deficita tekućih transakcija sa ispod šest odsto BDP-a u 2009. godini na preko osam odsto u 2010. godini i njegov dalji rast u 2011. godini", ocenjuju analitičari.

Na fiskalnoj strani, u Erste grupi očekuju da 2011. godina donese fiskalnu konsolidaciju. Prema skorašnjim revizijama stendbaj aranžmana sa MMF-om, Srbija je obećala da u 2010. godini zadrži fiskalni deficit na 4,75 odsto BDP-a, što bi trebalo da bude dostižno, smatraju oni. Novousvojenim fiskalnim pravilima zacrtana je konsolidacija po 0,75 odsto BDP-a godišnje dok se ne dostigne deficit od jedan odsto, a maksimalni javni dug je definisan na nivou od 45 odsto BDP-a.

"Sposobnost da se ostane na putu konsolidacije, odnosno da se deficit smanji na četiri odsto BDP-a u 2011. godini, uticaće na kredibilitet fiskalne politike, što je od sve veće važnosti s obzirom na pogoršanje fiskalnog položaja i zabrinutosti oko javnog duga EU. Predviđamo da će Srbija verovatno produžiti stendbaj aranžman sa MMF-om, koji se završava u aprilu 2011. godine, kako bi podržala svoj položaj i kredibilitet prema inostranstvu", prognoziraju u ovoj banci.

Inflacija i dalje problem

Nakon što je ove godine inflacija prevazišla ciljani koridor od četiri do osam odsto i ciljna inflacija Narodne banke Srbije za 2011. godinu je takođe izložena riziku.

"Inflatorni pritisci su eskalirali tokom trećeg kvartala, dovodeći ukupnu inflaciju znatno izvan zone koja odgovara NBS na nivo od 8,9 odsto u oktobru. Ciljni koridor NBS od četiri do osam odsto za 2010. godinu neće biti ostvaren. Pritisci su bili koncentrisani u cenama hrane, mada su proinflatorni efekat imali i depresijacijski pritisak, oporavak domaće tražnje i inflatorna očekivanja. S obzirom na prirodu trenutnog pritiska, manevarski prostor NBS ostaje ograničen na kratak rok, dok je Narodna banka pooštrila politiku u cilju kontrole inflatornih očekivanja i podržavanja valute. U odsustvu eksternih šokova, očekuje se da se krajem 2011. godine inflacija približi gornjem kraju koridora od tri do šest odsto koji cilja NBS", procenjuje se u analizi ove grupacije.

Što se tiče monetarne politike očekuje se da NBS dodatno pooštri stav. U trećem tromesečju monetarna politika je napravila zaokret, s obzirom na jako pogoršanje perspektive u pogledu inflacije, jer se NBS opredelila za kumulativno povećanje stope od 250 baznih poena, vraćajući dvonedeljnu repo stopu u dvocifrenu zonu na 10,5 odsto.

"Uz i dalje prisutnu veliku zabrinutost oko inflacije, predviđamo da će NBS dodatno pooštriti stav, kombinujući dodatna povećanja stope i intervencije na deviznom tržištu. Obim pooštravanja i dalje ne uliva optimizam. Nedavne izjave su bile dosta čvrste, jer NBS mora da ostane obazriva u pogledu targetiranja inflacije. Stoga ne isključujemo dodatno povećanje stope već u decembru i još jedno u prvoj polovini 2011. godine, uz pomeranje dvonedeljne repo stope prema zoni 12 do 13 odsto", predviđaju u Erste banci dalje zaoštravanje monetarne politike.

Evro do 115 dinara

Ono što će sasvim sigurno pogoditi mnoge građane i preduzeća koji su zaduženi u stranoj valuti je i pronoza da će dinar i u 2011. godini nastaviti da slabi.

"Perspektiva kursa takođe ostaje neizvesna, jer slabe strane direktne investicije, smanjenje zaduženosti privatnog sektora i pogoršanje trgovinskog bilansa deluju u smeru depresijacije. Taj pritisak dodatno povećavaju veća percepcija rizika i tržišna očekivanja. Rizici od inflacije podrazumevaju visoku osetljivost NBS na kretanja kursa i aktivan pristup na tržištu, s ciljem da se depresijacijski pritisci kontrolišu. Stoga predviđamo kretanje u rasponu 106 - 109 dinara za evro do kraja godine, dok za 2011. godinu predviđamo kurs u rasponu 110 - 115 dinara za evro", predviđaju oni.

Evropa se sporo opravlja

"Evrozona se oporavlja različitim tempom. Između severa i juga postoje ogromni raskoraci", kaže Gudrun Eger, šef analitičkog tima za HoV sa fiksnim prihodom u Erste Grupi. Na primer, u Nemačkoj je eksterna tražnja već dovela do visokog iskorišćenja kapaciteta i zato su se već povećale investicije i zapošljavanje, kao i lična potrošnja. U Španiji je iskorišćenost kapaciteta još veoma slaba. Zbog duže nepovoljne situacije na tržištu nekretnina, tamo se u predstojećoj godini ne očekuje porast ekonomske aktivnosti.

Oporavak privrede evrozone ove godine vođen je izvozom, ali bi izvoz mogao da uspori do prvog tromesečja sledeće godine, s obzirom da se očekuje da rast na nekim izvoznim tržištima zemalja u razvoju uspori i da će privremeni efekti, poput zaliha, nestati. Analitičari očekuju da investicije i lična potrošnja vrlo malo doprinesu rastu BDP-a. Umereni privredni rast od 1,3 odsto u narednoj godini trebalo bi da drži inflaciju na niskom nivou od 1,7 odsto u 2011. godini.

Različiti pogledi na javni dug

Očekuje se da deficiti u evrozoni znatno opadnu već u 2011. godini, ali će oni i dalje morati da se redukuju do održivog nivoa. Prema Egeru "postoji rizik da bi prevremena realizacija planova konsolidacije mogla da omete ekonomski rast u nekim zemljama, naročito kada monetarna politika ne može da kompenzuje restriktivniju finansijsku politiku".

Različiti pristupi javnom dugu jasno su otkrili razlike između SAD i evrozone. Dok u evrozoni postoji snažan fokus na smanjenje deficita, u tom pogledu u SAD tek treba da počne da rešava ovaj problem. Ipak, u SAD od početka godine privredne investicije ponovo kreću u pozitivnom pravcu. Uprkos tome, u budućnosti će svaki rastući trend ostati skroman zato što će se potrošačka tražnja tek postepeno povećavati, a kompanije će ostati oprezne. Što se tiče centralne i istočne Evrope (CIE), analitičari Erste grupe u principu očekuju da poraste lična potrošnja. Zemlje CIE su već primenile mere štednje ili planiraju da to urade početkom 2011. godine. Međutim, sve skupa se može pretpostaviti da, iako će mere imati rashlađujući efekat, mada u različitom stepenu, to se neće isprečiti robusnom ekonomskom rastu.