ČEKAJUĆI BESPLATNE AKCIJE

Država Srbija nije ispoštovala postojeće zakonodavne odredbe da akcije Naftne idustrije Srbije AD podeli građanima Srbije, radnicima i bivšim zaposlenima u NIS-u, pola godine pošto je Gazpromnjeft preuzeo većinski paket akcija u nacionalnoj naftnoj kompaniji, već najavljuje izmene i dopune Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

Buneći se zbog ovakve samovolje vlasti, Skupština budućih akcionara NIS-a kao i sindikat ove kompanije doneli su zaključke i uputili ih nadležnim ministarstvima u Vladi Srbije, tražeći da novi rok za raspodelu besplatnih akcija bude kraj septembra. Komentarišući za Balkanmagazin da ne veruje da će se i ovaj rok ispoštovati, Veljko Žunić, predsednik Sindikata radnika Rafinerije nafte Pančevo kaže da”sumnja i u to da će besplatne akcije NIS-a biti podeljene do kraja godine”.

Akcije u službi predizborne kampanje

To što građanima Srbije, radnicima i bivšim zaposlenima NIS-a besplatne akcije ove kompanije nisu podeljene do 10. avgusta pokazuje još jednu neozbiljnost, ne samo vlasti već i opozicije u državi jer Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije usvojen je 26. decembra 2007. Godine, gotovo jednogasno, u Skupštini Srbije i poslužio je kao svojevrsna šarena laža određenim političarima i partijama, koji su ga zloupotrebili u predizbornoj kampanji. Tim Zakonom precizirano je da će građani dobiti akcije privatizovanog preduzeća, dakle, NIS-a, najkasnije šest meseci od datuma sprovođenja privatizacije. Takođe se podrazumeva da građani svojim akcijama slobodno mogu da raspolažu.

Vlast je, uz to, prekršila i kupoprodajni ugovor za prodaju 51 % akcija Naftne industrije Srbije AD Gazpromnjeftu, kojim se, takođe, obavezala na raspodelu besplatnih akcija građanima, radnicima i bivšim zaposlenima u NIS-u iz vlasničkog paketa koji je preostao državi kao manjinskom akcionaru u NIS-u.

Umesto akcija, iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja koje je pod dirigentskom palicom Mlađana Dinkića, lidera G 17 plus – političara koji je u jeku predizborne kampanje - ne trepnuvši - građanima obećavao besplatne akcije javnih preduzeća u protivvrednosti od najmanje 1.000 evra - najavljuju izmene i dopune ovog Zakona. Rok za podelu akcija NIS-a prolongira se do kraja godine, a Nebojša Čirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja obećava da će usvajanje izmena i dopuna Zakona o pravu na besplatne akcije biti završeno do kraja godine. Valjda za utehu građanima koje muči ekonomska kriza, obećava se još da će im pre sprovedene privatizacije biti podeljene i akcije ostalih pet preduzeća: Telekoma, EPS-a, Aerodroma Nikola Tesla, Galenike i Jat Ervejza.

A zakon kaže...

Da podsetimo: Zakon o besplatnoj podeli akcija omogućiće svim punoletnim građanima Srbije prihode od prodaje javnih preduzeća. U vreme njegovog usvajanja, decembra 2007. godine, procenjivano je da 3.780.00 građana ima pravo na 15 odsto akcija u preduzećima NIS, EPS, Jat ervejz, Aerodrom Nikola Tesla, Galenika i Telekom. Za podelu akcija prijavilo se više od pet miliona građana Srbije a prema poslednjim procenama na njih pravo ima oko 4.850.000 prijavljenih. Uslovi za dobijanje u proseku po 1.000 evra akcija bio je da potencijalni vlasnik akcija, na dan 31. decembra 2007. godine bude punoletan, kao i da u narednih šest meseci bude upisan u birački spisak. Uslov je bio i da građani nisu učestvovali u dosadašnjoj privatizaciji, odnosno, da se upišu u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom. Tim Zakonom propisano je da radnici i bivši zaposleni u javnim preduzećima takođe dobiju akcije – u vrednosti od po 4.000 evra. Precizirano je da će akcije biti besplatne, odnosno, da neće biti oporezovane, niti će se na njih plaćati porez na kapitalnu dobit. Vlada će platiti sve troškove brokera i to do prve transakcije na tržištu. Konkretno, za NIS kupoprodajnim ugovorom ove kompanije Gazpromnjeftu predviđeno je da svaki radnik i bivši zaposleni dobije akcije u vrednosti od po 200 evra po godini staža.

Po tom Zakonu trebalo bi da budu podeljene besplatne akcije prilikom privatizacije šest javnih preduzeća: Naftne industrije Srbije AD, Elektroprivrede Srbije, Telekoma Srbija, Aerodroma Nikola Tesla, Jat ervejza i Galenike. Zbog ekonomske krize i nemogućnosti da se u toku privatizacije postigne visoka cena za pomenuta preduzeća ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je u februaru ove godine izmene Zakona o besplatnoj podeli akcija. Tada je najavljivao da će u fond akcija koje će biti podeljene biti uključene i akcija drugih javnih preduzeća. Pominjane su akcije Komercijalne banke, Dunav osiguranja i javnih komunalnih preduzeća. To međutim do danas nije urađeno, već se najavljuje za realizaciju do kraja godine.

„Ulazimo u završne pripreme za realizaciju Zakona o pravu na besplatne akcije. Građani, radnici i bivši radnici NIS-a će prvo dobiti akcije Naftne industrije Srbije, i to najkasnije do kraja ove godine“, kaže Ćirić i objašnjava da su za kašnjenje krivi kriza i tehnički problemi: nedovršene provere za oko 2.000 bivših i jednog dela sadašnjih radnika NIS-a. Država nije zaveršila ni sa proverom oko 50.000 građana Srbije (oko 10.000 njih iz Negotina i 40.000 sa Kosova i Metohije), od oko 4.850.000 – koliko ih je upisalo i steklo pravo na besplatne akcije.

„Naduvana” vrednost akcija

U NIS-u, međutim, ne veruju u ova obećanja. Đorđe Petrović, predsednik Skupštine Udruženja budućih akcionara NIS-a kaže za Balkanmagazin da kriza ima samo indirektnu vezu sa kašnjenjem u podeli besplatnih akcija.

„Problem je član 23. Zakona o besplatnoj podeli akcija, koji kaže da će besplatne akcije građanima i zaposlenima da se dele prema tržišnoj proceni vrednosti firme, odnosno NIS-a. Konsultantskoj kući Dilojt&Tuš je prošle jeseni plaćeno 480.000 evra za procenu tržišne vrednosti NIS-a, i oni su posle mesec dana procenjivanja rekli da NIS vredi 2,2 milijarde evra. Angažovanjem Dilojt&Tuša izbegnut je Meri Linč, kompanija u kojoj verovatno nisu hteli da rade procenu vrednosti po narudžbini Mlađana Dinkića, koji je pokušavao da „naduva” cenu koju Gazprom treba da plati za NIS”, kaže Petrović komentarišući da je Dinkić olako obećavao svakom građaninu Srbije, koji ranije nije učestvovao u privatizaciji nekog preduzeća, po 1.000 evra.

Petrović precizira da ovo „olako dato obećanje znači da bi država Srbija građanima koji su stekli pravo na besplatne akcije sada na trebala da isplati skoro pet mlijardi evra.

„Jasno je da je to utopija”, konstatuje Petrović.

Navodeći kao paralelu da je vrednost NIS-a davne 1991. godine, dakle, pre raubovanja tokom sankcija, uništavanja u bombardovanju i u vreme kada su u njegovom sastavu bili i kasnije izdvojeni delovi (uljne rafinerije Beograd i FAM Kruševac i ceo gasni sektor, koji je sada u sklopu JP Srbijagas), procenjen na 1,9 milijardi dolara Petrović zaključuje da je NIS u vreme procene Dilojt&Tuša 2008. godine mogao da vredi samo manje od te sume. Nikako ne 2,2 milijarde evra.

Umesto 1.000, simboličnih 23 evra

Ispada, dakle, da se građani Srbije neće skoro ovajditi od akcija NIS-a. Zakonom o besplatnoj podeli akcija bilo je predviđeno da građanima bude podeljeno 15 % a zaposlenima oko 12,5 % akcija od 49 procenata NIS-a koji su posle privatizacije ostali u vlasništvu države Srbije. I, tu nastaje zamešateljstvo.

„Ako se zna da je Gazpromnjeft za 51 % akcija platio 400 miliona evra proizilazi da je vrednost NIS-a 784 miliona evra, odnosno, da za podelu preostaje 3,99 miliona akcija NIS-a koje vrede 384 miliona evra. Građanima bi, dakle, od ove sume sledovalo 117 miliona evra, a radnicima i bivšim zaposlenima 98 miliona evra. Kada se ovih 117 miliona podeli na skoro pet miliona onih koji imaju pravo na besplatne akcije vidi se realna slika onoga šta budući vlasnici besplatnih akcija mogu da očekuju od „NIS-ovog akcijskog kolača”. Realno je da će svako dobiti otprilike po 23 evra”, kaže Petrović.

To je simbolično u odnosu na obećanih 1.000 evra. A pitanje je koliko će vredeti akcije drugih javnih preduzeća jer, Jat je, na primer u finansijskoj dubiozi.

Problem je, inače, i kako spomenutih 3,99 miliona akcija NIS-a koje su preostale državi podeliti na skoro pet miliona građana, radnike i bivše zaposlene u NIS-u, koji na njih imaju pravo. Otud ideja da se radi „usitanjavanje” akcija. I, to je taj tehnički deo posla koji pominje državni sekretar Ćirić.

Petrović dalje tumači Zakon o besplatnoj podeli akcija i kaže da se Vlada Srbije famoznim članom 23 ovog zakona obavezala da besplatne akcije raspodeljuje po procena Dilojt&Tuša, gde državnih 49 % vredi 1,078 milijardi evra.

Kada bi berza pokazala da je procena Dilojt&Tuša tačna ispalo bi da Rusi automatski zarađuju 770 miliona evra, odnosno, da jedna njihova akacija, koju su vladi Srbije platili 96,2 evra vredi 269,8 evra. Sada se, naravno, može postaviti pitanje kako je državnih 49 % akcija (1,078 milijardi evra) vrednije za oko 2,5 puta od većinskog ruskog paketa (Gazpromnjeft je platio 400 miliona evra 51 % akcija).

„Da su akcije podeljene i sada svoju vrednost dokazuju na berzi tržište bi pokazalo koja im je prava vrednost. Da li jedna akcija vredi 96,2 evra, koliko su platili Rusi ili tih 269,8 evra koliko je rekao Dilojt&Tuš. Ili bi to bila neka treća – realna cena. Možda i manji iznos od 96,2 evra po akciji”, konstatuje Petrović komentarišući da će građani dobiti akcije koje nominalno vrede, po proceni Dilojt&Tuša 269,8 evra, što je za oko 2,5 puta više od 96,2 evra, koliko je jednu akciju platio Gaspromnjeft.

Zaposlenima u NIS-u zakon garantuje 200 evra po godini staža ali, i tu je reč o svojevrsnoj prevari.

„Radnici i bivši zaposleni u NIS-u će zapravo realno dobiti akcije čija je vrednost ”naduvana.” Te akcije će, kada se svedu na realnu vrednost (prodajna cena NIS-a koju je platio Gazpromnjeft) vredeti manje od 70 evra. A kada se ima u vidu negativni završni račun NIS-a za 2008. godinu i minus sa kojim kompanija posluje ove godine male su šanse da će vrednost akcija NIS-a kada se pojave na berzi vredeti više”, kaže Petrović podsećajući buduće vlasnike besplatnih akcija da, u svakom slučaju, mogu računati na to da se Gazpromnjeft obavezao da će u zakonom predviđenom roku otkupi akcije budućih malih akcionara po ceni od 96,2 evra – kao što je platio i Vladi Srbije.

Ali, da bi se zaista zaštitio interes građana Srbije koji po bilo kom osnovu imaju pravo na besplatne akcije NIS-a Petrović predlaže radikalne zahvate za aktuelnu vlast.

„Jedini realni pristup je vraćanje na početnu poziciju, ukidanje famozne odredbe koja određuje da se akcije vrednuju po takozvanoj tržišnoj proceni vrednosti NIS-a koju je uradio Dilojt&Tuš jer, ta procena je samo fikcija. Akcije treba vrednovati po realnoj ceni, po kojoj je NIS, uostalom, i prodat. To znači da bi, pre svega, zaposleni u NIS-u bili stavljeni u povoljniji položaj. Njihovo učešće u vrednosti kapitala NIS-a tada bi zaista iznosilo 12,5 % umersto 4,4 procenta, koliko im sleduje ako se primeni vrednovanje kompanije po Dilojt&Tušu. Ovo je vrlo bitno jer, sa 12,5 % učešća u vlasničkoj strukturi NIS-a mali akcionari iz redova zaposlenih bi stekli upravljačko pravo, koje sada nemaju. Ovo rešenje je dovelo do apsurda da će građani, sa 15 % akcija, imati predstavnika u Upravnom odboru i Skupštini NIS-a a zaposleni ne bi”, kaže Petrović ističući da bi sa realnim parametrima mali akcionari – zaposleni i bivši radni ci NIS-a imali pravo na srazmerno učešće u dividendama (12,5 % umesto 4,4 %).

Niko im ništa ne može – do izbora

I Branko Pavlović, pravni konsultant budućih malih akcionara NIS-a ističe da je država prekršila zakon time što nije podelila besplatne akcije.

„Akcije su hartije od vrednosti. Država je prema važećem propisima sada ušla u dug prema više od 4,8 miliona građana Srbije. Ali, država se zaštitila time što Zakon o besplatnoj podeli akcija ne predviđa sankcije ako on ne bude ispoštovan. Umesto da građanima i radnicima NIS-a podeli akcije, bez obzira koliko one da vrede država sada kreira krizu i pomera rokove za raspodelu besplatnih akcija”, kaže Pavlović insistirajući na tome da država treba da poštuje postojeće obaveze a ne da kreira nove.

Kako država u spornom zakonu nije za sebe predvidela konsekvence ostaje da se vidi da li će građani Srbije svoja prava pokušati da ostvare na neki drugi način. Iz sindikata stidljivo najavljuju proteste ali, Gazpromnjeft nije taj koji se protivi da mu zaposleni budu kolege – suvlasnici u kompaniji. Gazda koji ugrožava interese građana Srbije je Vlada – ista ona koja bi trebala da ih štiti. A to su joj dozvolili, usvajajući takav zakon narodni predstavnici – poslanici u Skupštini Srbije.

Narod za sve ovo može da ih kazni tek na sledećim izborima.