BOLJI VIDEO NADZOR, MANJE ŠTETE

Osiguranje od autoodgovornosti predstavlja najveći deo tržišta osiguranja. Od 56 milijardi dinara premija u prošloj godini, 18,8 milijardi dinara se odnosi upravo na ovaj segment osiguranja. Takođe i najviše šteta je isplaćeno po osnovu ovog osiguranja, 7,9 milijardi dinara ili 42 odsto tehničkih rezultata, ovo su podaci bez prenosne premije rezervisanih šteta. Premije osiguranja od autoodgovornosti čine 34 odsto u ukupnom potrfelju osiguravajućih društava. Prema rečima stručnjaka, upravo ovaj podatak pokazuje koliko je tržište osiguranja nerazvijeno u Srbiji, jer je to jedno od retkih zakonski obaveznih osiguranja.


Na raskrsnici ulica Starine Novaka i Cvijićeve u Beogradu, postavljen je prvi
uredjaj za video nadzor saobraćaja u oktobru prošle godine

Potpredsednik Privredne komore Srbije Slobodan Samardžić ukazuje na neke nedostatke zakonskih propisa vezanih za osiguranje u saobraćaju, ali poziva i na doslednije sprovođenje zakona i sankcionisanje nesavesnih vozača.

„Guverner NBS je 2005. godine uputio pismo osiguravajućim društvima u kojima je tražio da se zaštiti tehnička premija osiguranja od autoodgovornosti. To je za svaku pohvalu, ali ostaje pitanje zašto je izuzeo samo ovu vrstu osiguranja i nije zaštitio i tehničke premije ostalih vrsta osiguranja. Svaku premiju osiguranja čini tehnička premija, koja je sadržana od funkcionalne premije za izmirenje obaveza, dela koji se izdvaja za preventivu i režijskog dodatka. Pristalica sam da se tehnička premija zaštiti, a da društva za osiguranje budu konkurentna na tržištu sa režijskim dodatkom. Time bi se postiglo da društva za osiguranja vode računa o profitabilnosti i racionalizaciji troškova, a sredstva koja su namenjena izmirenju obaveza bi se zaštitila“, napominje Samardžić.


Dr Slobodan Samardžić

Povratak bonusa i malusa

Jedna od poslednjih novina u oblasti osiguranja je vraćanje sistema bonusa i malusa od 1. septembra ove godine. Međutim, postavlja se pitanje zašto je taj sistem uopšte i ukidan i da li sadašnja rešenja dovoljno podstiču vozače da pažljivo voze. Sistem podrazumeva da ukoliko je napravljena jedna šteta u godini osiguranje poskupi za 50 odsto, a ukoliko se naprave tri štete ono bude skuplje 150 odsto za nesavesnog vozača. S druge strane, bonus, odnosno popust za one koji nisu imali štete je pet odsto godišnje ili 15 odsto za tri godine bez šteta.

„U septembru je došlo do povratka na sistem bonusa i malusa. To je sistem koji se vraća, pa se postavlja pitanje ko je i na osnovu čega ukinuo bonus-malus sistem koji je inače prisutan u ovoj vrsti osiguranja. U njemu se dobri i savesni vozači nagrađuju na kraju godine prilikom zaključenja novog ugovora o osiguranju od autoodgovornosti, ako nisu imali šteta. Oni drugi se kažnjavaju. Da li je ova bonifikacija koja se vraća, od 15 odsto u tri godine ako nije bilo šteta, dovoljna. Ranije je ta bonifikacija iznosila 60 odsto. Ovo može da bude jedan od činilaca bezbednosti na putevima, koju imače određuju tri faktora: vozilo, vozač i put. Treba da budemo krajnje racionalni i da dobre vozače maksimalno stimulišemo, a one druge maksimalno sankcionišemo.

Sistem video nadzora

U cilju podizanja nivoa bezbednosti na srpskim saobraćajnicama PKS je u toku donošenja Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i predložila sistem finansiranja sistema video nadzora na putevima. Zakon je usvojen a članom 45. stav 4. obezbeđen je stabilan izvor prihoda sistema za praćenje i kontrolu saobraćaja i za video nadzor na putevima uvođenjem obaveze društvima za osiguranje da u roku od pet godina od početka primene Zakona izdvajaju 1,2 odsto bruto premije osiguranja od autoodgovornosti i da taj iznos kvartalno uplaćuju na poseban račun“, objašnjava naš sagovornik.


U Beogradu je, do sada, postavljen video nadzor na 14 raskrsnica ali se taj broj
stalno povećava

Godišnja vrednost tih izdvajanja iznosi oko dva miliona evra, što predstavlja solidan fond za uvođenje i trajno finansiranje sistema video nadzora na srpskim saobraćajnicama.

„To je najveći doprinos koji smo mogli dati bezbednosti na putevima. Korišćenjem ovog sredstva i saobraćajne struke zaokružila bi se kontrola bezbednosti saobraćaja. PKS je takođe pokrenula inicijativu izmene Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju koji se odnosi na izdvajanje sredstava preventive za video nadzor tako da umesto pet godina osiguravajuća društva trajno izdvajaju sredstva za preventivu. To bi bio veliki doprinos bezbednosti saobraćaja. Na primer, ukoliko neko krene na put i ako prekrši propise za par dana bi mu na adresu stigle kazne koje bi morao da plati. Cilj celog projekta je smanjenje saobraćajnih nezgoda, a interes države je da odgovornost spusti na odgovornost pojedinca ili porodice. Interes društava za osiguranje je nesumnjiv, jer bi imale manje šteta.

Interes porodice je da ne plaća kazne i da se vozač pridržava saobraćajnih propisa“, ocenjuje Samardžić.

Potpredsednik PKS ističe da u daljoj perspektivi i MUP i osiguravajuća društva od razvijenog video nadzora na putevima Srbije mogu imati i šire koristi, na primer u prevenciji krivičnih dela kao što su razbojništva, što je istovremeno i prevencija ostvarivanja velike grupe rizika imovinskih osiguranja (demonstracija, bahatog ponašanja, uništavanja imovine od strane trećih lica...). Na taj način bi se pozitivni efekti video nadzora osim na osiguranje od autoodgovornosti prelili i na druge vrste osiguranja.

Osavremenjivanje i primena zakona

Osim toga, propisi treba da idu u skladu sa tehnološkim dostignućima, koja su veoma izražena u automobilskoj industriji.
„Automobilska industrija veoma brzo napreduje. Svedoci smo da će se za desetak ili petnaest godina pojaviti vozila za koja neće biti potreban vozač. Treba razmišljati unapred i već sada razmišljati o polisama osiguranja na određen broj sati ili nedelja ili meseci u zavisnosti koliko se želi voziti i da se samo na taj deo plaća premija. Tehnika je toliko uznapredovala i GPS sistemom se može omogućiti da onaj ko bude vozio mimo kupljenog vremena, bude signalizovan nadležnim organima koji će ga sankcionisati“, ukazuje potpredsednik Privredne komore Srbije.

U osiguranju od autoodgovornosti ima i dosta mesta za unapređenja propisa koji bi doprineli većoj sigurnosti osiguranika.

„Svedoci smo da u ovoj vrsti osiguranja imamo 7,9 milijardi dinara šteta godišnje. To su uglavnom delimične i totalne štete. U slučaju totalne štete, postavlja se pitanje šta je sa neiskorišćenim delom premije osiguranja za to vozilo. Ako vas neko udari i napravi totalnu štetu na vašem vozilu, šta je sa osiguranjem koje ste vi platili za svoje vozilo? Da li društva za osiguranje treba da vraćaju deo neiskorišćene premije, ako oštećeni nije imao šteta po svojoj polisi?“, pita Samardžić.

On iznosi i predlog da osiguranici sami biraju gde će popravljati vozilo i da li će ga uopšte popravljati.

„Poznato je da društva za osiguranje brinu o svojim komintentima i šalju ih na popravku vozila. Ako je neko platio premiju ima pravo da bira ko će da mu popravlja vozilo i da li će da ga popravlja uopšte. Ako je premija plaćena, društvo za osiguranje treba da obračuna štetu, carinu, PDV i sve ostalo i da plati osiguraniku, a pravo je osiguranika da izabere gde će i da li će da popravlja vozilo“, ističe on.

Pretpostavlja se da se u praksi se dešava i da osiguravajuće kuće plate originalne rezervne delove, a da se u automobile ugrađuju neki drugi, jeftiniji delovi. Ovde je važno utvrditi kontrolu da li se ugrađuju originalni ili neki drugi delovi i ko garantuje za kvalitet popravke havarisanog vozila.

„Zakoni koji se donose o bezbednosti saobraćaja su dobri, ali nažalost postavlja se pitanje njihove primene i ko je odgovoran za njihovo nesprovođenje. Sankcija nije cilj po sebi već sredstvo. Ovde se radi o životima i to mladih ljudi najčešće, pa pored struke i nadležni za sprovođenje zakona treba da rade svoj posao. Maksimalna afirmisanost između ostalog i video nadzora doprineće poštovanju zakona, ističe Samardžić.