BEZ JAKE PRIVREDE NEMA JAKE VALUTE, OSIM U SRBIJI

Rast izvoza srpske privrede u martu je usporen, dok je rast uvoza ubrzan. Razlika između uvoza i izvoza u ovom mesecu iznosila je 578,5 miliona evra, odnosno za preko 40 odsto više nego u prethodnom mesecu. Pokrivenost uvoza izvozom opet je pala ispod 60 odsto i za tri procentna poena je manja nego u februaru. U prva tri meseca ove godine izvoz i dalje raste brže od uvoza (33,4 i 22,6 odsto), ali ta razlika se polako smanjuje. Takođe, zaustavljen je i oporavak industrijske proizvodnje a prerađivačka industrija je čak zabeležila pad od 1,3 odsto.

Ekonomisti ne vole da izvlače zaključke na osnovu privrednih kretanja u jednom mesecu ali pošto u ekonomiji nema slučajnosti, sasvim sigurno nije slučajno ni to što se ubrzanje uvoza poklapa sa ogromnom aprecijacijom dinara prema evru. Od oktobra prošle godine do kraja aprila domaća valuta je nominalno ojačala prema evru osam odsto, a u realnom iznosu, zbog bržeg rasta cena u Srbiji nego u evrozoni, čak 15 odsto. Krajem oktobra jedan evro je vredeo preko 107 dinara, dok se ovih dana može kupiti za manje od 100.

Tako je jačanje vrednosti dinara u ovih šest meseci bilo dvostruko veće od njegovog pada tokom 2010. godine. Mučno i teško prilagođavanje stvarnosti koju je otkrila svetska ekonomska kriza i koje je trebalo da donese rast konkurentnosti srpske privrede, poništeno je za šest meseci virtuelnog jačanja domaće valute.

Državne pare leže a kamata se plaća

Virtuelnog zato što se razlika između uvoza i izvoza od oko 400 miliona evra mesečno tokom prošle godine nije promenila, niti su u Srbiju ušle neke značajne investicije.

Zanimljivo je da je Narodna banka tokom deprecijacije dinara prošle godine veoma često intervenisala "zbog otklanjanja prekomernih dnevnih oscilacija kursa", sa ukupno 2,6 milijardi evra deviznih rezervi. U poslednjih šest meseci tokom jačanja dinara kupila je svega oko 180 miliona evra.

Stojan Stamenković, saradnik Makroekonomskih analiza i trendova napominje i da je očekivanje javnosti da će se prodati Telekom Srbija i veliki priliv deviza po tom osnovu, delom uticalo na jačanje dinara.

"U martu, kriva rasta izvoza zavija na dole, dok se kriva rasta uvoza pojačava. Nastavljanje aprecijacije bi sigurno poremetilo odnose u platnom bilansu i za dve, tri godine dovelo u pitanje i održivost našeg spoljnog duga. Sredstva koja su obezbedila aprecijaciju nisu stabilan priliv kao što je izvoz ili strane direktne investicije. To su kratkoročna sredstva koja mogu da promene smer vrlo lako", upozorava Stamenković.

Razlog dosadašnjoj aprecijaciji bilo je "privlačenje investicija" od strane države i to emitovanjem trezorskih zapisa, odnosno zaduživanjem. Samo u martu je prodato trezorskih zapisa u vrednosti 45 milijardi dinara. Osim toga u februaru je u zemlju ušlo 300 miliona evra, koji su takođe otišli na kupovinu državnih hartija od vrednosti. Otprilike isti iznos novca je stajao na računu države kod Narodne banke Srbije, što znači da se država zadužila i plaća kamatu za sredstva koja samo stoje na računu.

Banke očekuju zaradu na kursu

U januaru, u bilansima banaka došlo je do promena. Aktiva banaka, gotovina i depoziti povećana je za oko 600 miliona evra, da bi s druge strane pale devizne rezerve banaka za oko 660 miliona evra.

Ovaj mehanizam u kome banke povlače svoje devize iz inostranstva, menjaju ih za dinare da bi njima kupili državne obveznice sa atrkativnim kamatnim stopama, upravo je najvažniji razlog za jačanje dinara. Da inflacija nema veze sa odlukama banaka da zajme državi pokazuju i trezorski zapisi na koje je kamatna stopa oko 13 odsto, dok je godišnja inflacija na kraju marta iznosila 14,1 odsto. Ono što određuje profitabilnost ovih ulaganja je upravo devizni kurs, a jačanje dinara dodatno povećava zaradu na pozajmljivanje državi. Osim toga, ovo ukazuje i da banke nemaju nameru da nakon naplate kamate zadrže ta sredstva u Srbiji, već da ih pretvore u evre ili neku drugu stranu valutu i iznesu iz zemlje. Kada to počne da se dešava mnogi bi mogli da se prisete 2008. godine i za dlaku izbegnutog finansijskog kolapsa.

Prema mišljenju nekih stručnjaka, politika deviznog kursa je u stvari najvažniji deo predizborne kampanje aktuelnih vlasti. Kada plata raste u evrima to uvek dobro zvuči, iako je ona, kada se oduzme inflacija, manja nego prethodnog meseca. Takođe, veliki broj građana bi na izborima mogao da ceni što se njihove rate za krdite smanjuju jer dinar slabi. Ni subvencionisane kamate, ni grejs periodi nisu dužnicima pomogli kao slabljenje evra.

Na kraju, masovnim zaduživanjem država nekako uspeva da izmiruje svoje obaveze.

Nebojša Katić, finansijski analitičar iz Londona ističe da će se jačanjem dinara prekinuti trend popravljanja trgovinskog i tekućeg bilansa, a dugovi će nastaviti da rastu još neko vreme.

"Motiv države u ovom procesu je jasan – do izbora treba sprečiti finansijski kolaps i sačuvati socijalni mir po svaku cenu. Da bi se to ostvarilo, budžetski deficit treba pokriti, a dinar ojačati kako bi indeksirani krediti privredi i građanima bili snošljiviji. Na sceni je skriveno, ali aktivno prelivnje novca sa države na dužnike i banke, ne samo kroz direktno subvencionisanje kamata, već mnogo više, kroz jačanje dinara. Građani će moći više da troše i da kupe više uvozne robe, ili će lakše otići na letovanje u inostranstvo. Sve to možda može pomoći da na izbore izađu osveženi i manje nezadovoljni", ocenjuje Katić.