BAUK PADA ITALIJE ŠIRI SE BERZAMA
Treća najveća ekonomija EU zapada u dužničku krizu
Finansijska tržišta zahvatio je strah od bankrota Italije. Američki hedge fondovi polaze od toga da treća po veličini ekonomija u EU neće izdržati ekstremno veliku zaduženost i da će, slično Grčkoj, Porugaliji i Irskoj, morati da je spasavaju solventne zemlje evrozone...
Medjusobna dugovanja pet zemalja "PIIGS"
Negativno raspoloženje se odmah izrazilo na berzama papira od vrednosti gde padaju naročito deonice italijanskih banaka. Druga najveća banka u ovoj zemlji, Intesa SaoPaolo otpisala je 5,9 posto vrednosti deonica, najviše za 14 poslednjih meseci. Probleme imaju i druga preduzeća čije deonice investitori u panici pokušavaju da prodaju.
„To čemu smo svedoci, posledica je života na dug zapadnih zemalja tokom 20-30 godina“, izjavio je agenciji Bloomberg, Mathieu Giuliani, šef velikog fonda Palatine Asset Manegement u Parizu. A indeks berze u Milanu je pao za tri procenta...
Finansijska tržišta su, u strahu za sudbinu italijanske privrede, do maksimuma izgurala prinose tj kamatne stope italijanskih državnih obveznica i njihove dodatke za rizik. Investitori ubrzano prodaju italijansku aktivu od prošle sedmice u strahu da će italijanska ekonomija pasti u dužničku krizu. Prinos 10-godišnje italijanske državne obveznice porastao je na 5,5 procenta i došao do nivoa koji bankari smatraju upozoravajućim. Italijanske, kao i španske obligacije sada imaju oko dva puta veće prinose od nemačkih i napreduju prema granici od sedam procenata na kojoj su Grčka, Irska i Portugalija bile prinudjene da zatraže pomoć od evrozone i MMF-a (za špansku ekonomiku pojavili su se još ranije signali da ulazi u dužničku krizu).
U slučaju ove tri zemlje trajalo je oko mesecipo da bi se prinosi državnih obligacija sa 5,5 povisili na šest posto, a potom još oko 40 dana da predju, kako se pokazalo, kritičnu granicu od sedam posto. Da li će to tako biti i u slučaju Italije i Španije, naravno, ostaje da se vidi ali je sigurno – Evropska unija (zasad) nemá novca za njhovo spasavanje. Evropska centralna banka (ECB), prema pisanju nemačke štampe, hoće da zemlje evrozone udvostruče obim fonda za zaštitu prezaduženih, tojest sa sadašnjih 750 milijardi na 1,5 bilion evra. Time bi se, kako se ocenjuje, sprečilo dalje širenje dužničke krize. To će verovatno biti tema vanrednog samita Unije.
Italijanski državni dug od skoro 120 procenata bruto društvenog proizvoda (BDP) je drugi po visini u evrozoni (posle grčkog). Zemlja gubi poverenje rejting agencija a situaciju pogoršavaju i unutrašnji politički sporovi, pre svega izmedju premijera Silvija Berluskonija i ministra finansija Đulija Tremontija koji traži odlučna i duboka kresanja budžeta.
„Reagovanja u visini prinosa su znatna što ukazuje da investirore hvata panika. Španija i Italija su za evrozonu važne zemlje a zaštititi ih neće biti nimalo lako“, izjavio je agenciji Reuters Michael Leister iz njemače banke WestLB. Dodao je da, ipak, ove dve zemlje, u suštini, stoje na čvrstim osnovama, uprkos kratkoročne dinamike koja može biti i dosta nepovoljna…
