BAUK AMERIČKOG BANKROTA NADVIJA SE NAD SVETOM

Svetska ekonomska kriza donela je teška vremena za mnoge zemlje ali je i otkrila neke tajne uspešno skrivane velikim ekonomskim rastom prethodnih decenija. U Evropi je ta tajna prvo izašla na videlo na Islandu a zatim je eksplodirala na ulicama Grčke, prenoseći se na Irsku, a pitanje je trenutka kada će zarobiti i Španiju, Italiju i Portugal. Ta ružna strana zove se dug i dok Evropska unija, uz pomoć Kine i MMF-a, nekako pronalazi novac za saniranje dugova malih evropskih ekonomija, preko Atlantika se sprema scenario koji bi mogao da prodrma ceo svet daleko žešće nego kriza iz 2008, 2009. i 2010. godine.

Sjedinjene američke države će, zbog spasavanja banaka sa Vol strita, automobilske industrije i ratova u Iraku i Avganistanu, dostići uskoro gornju granicu zaduženosti federalne države od 14,3 biliona (hiljadu milijardi) dolara. Federalnoj vladi ostalo je da se zaduži za svega 234 milijarde dolara, što se procenjuje da će biti probijeno već krajem marta. U Kongresu se vodi oštra polemika da li ovaj limit treba povećati, što ne bi bilo prvi put, ali ovoga puta većinu čine republikanci koji su na izborima krajem prošle godine pobedili baš sa obećanjima da će smanjiti dug države. Upravo ovih dana Kongresna kancelarija za budžet saopštila je da će budžetski deficit ove godine iznositi 1,48 biliona dolara, što je u nominalnom iznosu rekordan budžetski deficit u istoriji SAD, dok je u odnosu na BDP nešto manji od prošlogodišnjeg.

Deo ovog deficita rezultat je zakona o smanjenju poreza koji bi u periodu od deset godina koštao državnu kasu 858 milijardi dolara. Obamina administracija pokušava sa smanjenjem troškova ali petogodišnji plan kresanja vojnog budžeta od 78 milijardi dolara ili dvogodišnje zamrzavanje plata u javnom sektoru koje treba da donese pet milijardi liči na kap u okeanu od 14 biliona dolara.

Prema prošlogodišnjem izveštaju Trezora, dug SAD bi do 2015. godine trebalo da dostigne 19,6 biliona dolara i prevaziđe vrednost bruto domaćeg proizvoda. Dugovi koje u rukama drže investitori, a među njima najveći je kineska vlada, iznose 9,1 bilion dolara - za 1,6 biliona su veći nego na kraju 2009. godine.

"Ako SAD ne dovedu svoje finansije u red, imaćemo situaciju goru nego u Evropi. Ukoliko ne pokušamo da smanjimo ogroman državni dug, posledice će biti teške. Imaćemo nerede na ulicama, bankrote i sve ostale probleme. Videli smo kako mladi Francuzi bacaju Molotovljeve koktele na kola i pale škole zato što se starost za odlazak u penziju pomerila sa 60 na 62 godine", upozorio je Pol Rajan, predsednik budžetskog komiteta iz redova republikanaca.

Ako dužnik postaje rob, onda će Amerikanci postati robovi svojih rasipničkih vlada koje od 1969. godine nisu imali suficit u budžetu. U 2010. godini čak 414 milijardi dolara plaćeno je iz budžeta na ime kamata vlasnicima hartija od vrednosti američkog trezora. Poređenja radi, na obrazovanje je otišlo 93 milijarde, za NASA-u 19 milijardi, a za Ministarstvo saobraćaja 78 milijardi dolara. Upravo Trezor je treći najveći korisnik budžeta, posle odbrane i socijale i zdravstva.

Trenutno 40 centi svakog potrošenog dolara u SAD je pozajmljeno. Prema procenama Komisije za fiskalnu odgovornost, do 2035. godine poreski prihodi SAD će moći samo da otplate kamate na dug. Tako će odbrana zemlje, policija, saobraćaj i sve ostalo biti plaćeno tuđim parama.

U diskusiju da li nastaviti sa zaduživanjem ili zakucati limit na 14,3 biliona dolara i nakon marta gledati kako američka vlada bankrotira, uključilo se i nezaobilazno finansijsko tržište, odnosno menadžeri velikih banaka i investicionih fondova koji u rukama praktično drže veliki deo američkog (i ne samo američkog) duga.

Postavlja se ključno pitanje, da li smiriti tržište koje i dalje kupuje hartije od vrednosti po veoma niskim kamatama od oko 3,4 odsto ili nastaviti put u dužničku propast.

Bil Gros, menadžer najvećeg zajedničkog investicionog fonda Pimko, teškog 241 milijardu dolara ističe da je neophodan uravnotežen budžet ali rasprava o tome da li treba podići limit zaduživanja, kod investitora rađa strah od bankrota, odnosno prestanka plaćanja obaveza a nema mnogo stvari koje mogu više da uplaše investitore.

Vodeći ekonomista Siti grupe i bivši član engleske centralne banke Wiljem Buiter, napominje da SAD i Japan ne mogu više da ignorišu probleme fiskalne održivosti i samo je pitanje vremena kada će vlada SAD otkriti da može da se finansira samo kroz dugove i to po mnogo višim kamatnim stopama.

Strah će se širiti među investitorima, posebno ako zemlje odluče da se finansiraju inflacijom ili depresijacijom sopstvene valute.