AUSTRIJA PRED BANKROTOM?

Austrija je kao igrač koga je prestala da služi karta. Posle pada „gvozdene zavese“ masivne austrijske investicije u zemlje na Istoku su od Austrije napravile ekonomsko čudo, ali od nedavno počinju da je vuku na dno...

„Da li je Austrija na ivici bankrota?“, „Kada će Austrija bankrotirati“ – tako sadašnju situaciju vide renomirani časopis Profil i dnevnik Die Presse.

Bankari su pod paljbom kritika jer su se previše usmerili na tržišta postkomunističkih zemalja. Oni se brane tvrdeći da realnost nije tako crna i da su najviše investirali u relativno stabilne zemlje kao što su Češka, Slovačka i Poljska, a da i Austrija ima štete od toga što svetski investitori, u strahu, sve zemlje s one strane bivše gvozdene zavese trpaju u isti koš. U tome imaju pravo ali ostaje činjenica da do skoro prosperitetna Austrija ima sada probleme zbog kojih je tražila pomoć od Brisela.

Države u kojima radi Rajfajzzen banka

„Zemlja se nalazi u najdubljoj i najdužoj recesiji od II Svetskog rata“, izjavio je austrijski ministar finansija Josef Proll. To nije sporno, no, kako je do to toga došlo?

Zemlje srednje i istočne Evrope duguju austrijskim bankama, prema nedeljniku Spiegel, fantastičnih 293 milijarde eura, što je celi austrijski godišnji BDP (bruto društveni proizvod)! Neke od tih zemalja su, medjutim, u velikim teškoćama i sasvim je neizvesno da li mogu i kada platiti dugove. Najmanje deseti deo tih dugova se već smatra nenaplativim. Ali, to, prema Die Pressu, nisu jedini „mrtvaci u podrumima banaka“...

Austrijske banke su klijentima na istoku pozajmljivale u dolarima, eurima i švajcarskim francima. Pošto su valute kao što su madjarska forinta i ukrajinska grivna počele da padaju sa izbijanjem svetske finansijske krize, sve veći broj ljudi ima probleme da isplaćuje stan, auto, nameštaj... U Madjarskoj, na primer, procenat potrošačkih kredita s takozvanom deviznom klauzulom premašuje 60 posto, a preduzimačkih je oko polovine. Austrijske banke su bile, takodje, veoma aktivne u u Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji i Hrvatskoj gde su, takodje, davani ovakvi krediti.

Sa produbljivanjem krize i pretećim krahovima i otpuštanjina, ukupan račun za austrijske poverilačke banke bi mogao biti osetno veći od 20 milijardi eura na koliko je gubitak zemlje usled krize procenila Evropska banka za razvoj. Neke druge studije govore o 30 milijardi eura ili nešto više od toga.

Deonice banaka su zato pale nezapamćeno nisko. Erste Bank, kojoj pripada najveća rumunska Banca Comerciala Romana, izgubila je više od polovine svoje berzanske vrednosti. Sad ona, iako je mnogo veća i vlasnik je češke banke Česka Sporitelna, ima manju berzansku vrednost od te svoje banke! Akcije Raiffeisen International, koja je najviše investirala u Ukrajini, pale su sa 122 eura za jednu akciju, koliko su bile 2007, na samo 13 eura prolog meseca.

Rajfajzen banka u novobeogradskom Bloku 30

Stvar je došla dotle da je kancelar Werner Faymann izjavio da je "moguće, mada nije mnogo verovatno, da će neke velike banke biti nacionalizovane".

U zemlji, medjutim, počinje da brzo raste broj nezaposlenih pa se zbog povećanih socijalnih davanja i manjih poreskih prihoda sve više produbljuje deficit budžeta - sa lanjskih 0,4 na ovogodišnjih 3,5 posto, dok će 2010. i 2011. iznositi blizu pet posto BDP, a državni dug će se povećati sa 62,5 na 73 posto BDP.

Vlada je već izdvojila za spasavanje banaka 15 milijardi evra i zatražila od EU dodatnu pomoć. Brisel ju je, medjutim odbio, čak i kritikovao što na taj način „kvari kredibilitet zemlje kod investitora“. Mada je, istini za volju, ta kredbilnost već pokvarena, iako zemlji rejting agencije (još) nisu snizili ocene.

Vlada nije uspela ni sa zahtevom da se sačini specijalni program za zemlje srednje i istočne Evrope koji je, medjutim, u EU shvaćen kao lobiranje za austrijske banke. A i kako ne bi kada je ministar finansija bio u turneji po zemljama Istoka u avionu direktora Raiffeisen banke.