„LOKOMOTIVA EVROPE“ USPORAVA

Tempo rasta nemačke privrede pašće iduće godine ispod jedan posto, što se praktično smatra stagnacijom. To je posledica turbulencija na tržištu, kao i pojačanog pritiska na razvijene zemlje da smanje svoje dugove, ističe se u godišnjem izveštaju grupe ekonomskih savetnika nemačke vlade, zvane „pet mudraca“.

Oni predviđaju da će stopa rasta nemačke ekonomije iduće godine biti 0,9 posto. Ove godine stopa rasta iznosi oko tri posto, dok je lane bila najviša od ujednjenja Nemačke – 3,7 procenata.

Motor nemačke ekonomije bio je izvoz, ali i pojačana domaća na tražnja. Sada su se, međutim, pogoršali izgledi globalne ekonomije u čemu udeo ima i evropska dužnička kriza. Usporavanje signailzuju i poslednji indikatori, na primer, pada industrijske prooizvodnje kao i smanjivanja industrijskih porudžbina.

Analitičari u ovom izveštaju ukazuju na odgovornost Nemačke kao najveće privrede Evrope, smatrane za njenu lokomotivu, za rešaavnje krize evrozone što iziskuje velike troškove. Zaštita stabilnosti monetarne unije nije od interesa samo za Evropu, nego na prvom mestu za samu Nemačku. Dosad, međutim, prema mušljenju „mudraca“, političari nisu rešavali ovu krizu nego su samo „kupovali vreme“. Oni upozoravaju da, ako se krize ne rešava, Nemačku neizbežno čeka recesija.

Kao dugoročno rešenje za evrozonu oni vide neku vrsta pakta o snižavanju zaduženosti. U okviru toga bi se svi dugovi zemalja iznad 60 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) prebacili u zajednički fond za koji bi svi zajedno garantovali. Kao garancija služile bi zlatne i devizne rezerve zemalja zone a, istovremeno, svaka zemlja donela bi svoj „tvrdi program“ finansijske konosilidacije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, međutim, već odbacila model delimične socijalizacije dugova koju predlažu savetnici zato što bi to tražilo dosta obimne promene temeljnih dokumenata Unije, koje u ovom trenutku nije moguće izvesti ili bi to tražilo mnogo vremena.

Šef ove grupe savetnika Wolfgang Franz ukazuje da se fond, koji treba da pomogne snižavanju zaduženosti pojedinačnih vlada, osetno razlikuje od emitovanja zajedničkih obveznica. Fond bi po razduživanju zemalja u roku do 20-25 godina morao da nestane kako bi striktno bilo predviđeno. Mudraci, inače, oštro kritikuju otkup obveznica koji vrši Evropska centralna banka (ECB) jer to „snižava disciplinu tržišta a na njeno mesto ne uvodi političku disciplinu“. ECB, prema mudracima, „ugrožava svoju kredibilnost jer je rašireno podozrenje da time nastoji monetarizovati dugove zemalja“.