Kineske investicije u svetu - između straha i dobrodšlice

„Kinezi dolaze“- čest je udarni naslov u svetskim medijima tokom poslednjih godina. "Kinezi kupuju celi svet", uzviknuo je Gardijan 2011. godine; 2015. godine, Forbs je objavio da "Gladni zmaj" kupuje Ameriku; a  2016, Dejli telegraf je upozorio da kineski kupci "ciljaju Australiju."

Ovi naslovi o kineskim investicijama odražavaju složena osećanja, koja se kreću između dobrodošlice i sumnje, uz predrasude, nerazumevanje i strah, primećuje kineska agencija Suinhua.

“Preosetljivi” Zapad

Zapad je "previše osetljiv" prema Kini, uglavnom zbog razlika u vrednostima i ideologiji, dugotrajnog hladnoratovskog razmišljanja i nelagodnosti zbog brzog rasta Kine, ocenjuju kineski analitičari.

Sa porastom cena nekretnina u nekim većim gradovima u zemljama kao što su Kanada, Australija, SAD i Novi Zeland, sve je glasnija retorika o "kineskoj invaziji ". Mediji prenaglašavanjem stvaraju uverenje da su kineski kupci krivi za poskupljenja kuća. Ali te optužbe pobija statistika. Recimo, na Novom Zelandu, u prva tri meseca 2016. godine, manje od jedan odsto kuća prodato je kineskim kupcima. Kineske investicije činile su samo dva odsto stambenog tržišta u Australiji, a prema analitičarima u Sidneju domaći razlozi pogurali su cene nekretnina mnogo pre kineskih ulaganja.

“Strah od Kine se oseća i van oblasti nekretnina. Usled brzog ekonomskog rasta, Kina je poslednjih godina postala svetski značajan izvor investicija, a njene kompanije sve više kupuju u inostranstvu ali bez obzira na njihov doprinos lokalnoj zaposlenosti i druge koristi za te privrede, kineske investicije ponekad izazivaju sumnje na Zapadu.

Koga i zašto uznemiravaju vesti poput ove: „Nakon 100 godina Kinezi imaju američki biznis. Američki industrijski div Dženeral elektrik (GE) prodaće svoj biznis sa električnim aparatima kineskoj Hajer grupi za 5,4 milijarde dolara. To je jedna od najvećih kineskih akvizicija neke američke kompanije do sada“ (Frans pres).

Ova transakcija je najbolji primer promenljive prirode globalne ekonomije, s obzirom na to da američka firma, s tradicijom dugom 100 godina, prodaje ono što je jednom bilo srce njene delatnosti - kineskom startapu, komentariše Frans pres.

Ili šta štrecne Zapad u vesti poput ove: „Kineska kompanija kupuje australijski stočni gigant. Poljoprivrena firma Hunan Dakang objavila je da je postigla sporazum sa legendarnom australijskom firmom za uzgoj goveda  S. Kidman & Co. Hunan Dakang će otkupiti 80 odsto učešća u S. Kidman & Co. za 300 miliona australijskih dolara, ili 1,5 milijardi juana. Reč je o najvećem ranču na svetu od 100.000 kvadratnih kilometara sa 185.000 grla stoke. Ukupna površina ranča iznosi oko 1,3 odsto ukupne površine zemljišta u Australiji“ (Ženmin žibao, april).

Evropske zemlje ne vide u Kini pretnju – SAD imaju antikineski stav

Diskusije o usponu Kine i njenog globalnog uticaja sve više se “zagrevaju”.

“Velika Britanija je prepoznala buduću ulogu Kine”, ocenio je u intervju kineskom Global tajmsu 21. aprila Martin Žak (Jackues), viši saradnik na katedri za politiku i međunarodne studije, Univerziteta u Kembridžu i autor knjige „Kada Kina vlada svetom“ u kojoj tvrdi da će "Kina postati dominantna globalna sila u narednim decenijama“.

“Zemlje širom sveta okreću se ka Kini koju vide kao centar budućnosti. Ovo je sasvim jasno u istočnoj Aziji, ali i u Africi i Evropi. Velike evropske zemlje, pre svega Nemačka, Francuska i Velika Britanija, sve više se usmeravaju prema Kini. Kina ima ogromne mogućnosti da im pomogne u prevazilaženju ekonomskih teškoća. I nemaju razloga da doživljavaju  Kinu kao pretnju. Jer one nemaju nikakve geopolitičke ambicije. One ne moraju da razmišljaju o Kini u tom smislu, jer nisu prisutne  u istočnoj Aziji”, ukazuje Martin Žak.

“SAD je u potpuno drugačijoj situaciji. Amerika je globalna sila koja sebe smatra šefom sveta. Većina Amerikanaca poriče njihov pad. Održavanje američke globalne hegemonije je izuzetno važno za njih. Tako da je američki stav nazadan i više anti-kineski”, objašnjava Martin Žak.

Već treću godinu za redom, nabavke američkih kompanija iz Kine najbrojnije su među onima koje kontroliše američki komitet za posledice po nacionalnu bezbednost, prenela je u februaru Čajna dejli.

Kineske investicije – dobitna kombinacija

“Širenje kineskih stranih direktnih investicija se često posmatra kao pretnja a strah od Kine preovladava na Zapadu”, prenosi agencija Sinhua ocenu Đijanga Sikue, zamenika direktora Instituta za evropske studije u Kineskoj akademiji društvenih nauka. Uzimajući Evropsku uniju (EU), kao primer, Đijang navodi da su "neki kineski investicioni projekti blokirani jer, navodno, mogu da daju Kini strateško uporište".

“A zapravo, kineske investicije donose korist za obe strane”, primećuje Đijang.

Za EU, kineski kapital igra pozitivnu ulogu na više načina. On nadoknađuje manjak kapitalnih i investicionih mogućnosti nekih evropskih zemalja, podstiče razvoj produktivnosti u zemlji domaćinu i pomaže evropskim firmama da povećaju svoj udeo na svetskom tržištu, objašnjava Đijang.

Takvi efekti su takođe sasvim jasni i u SAD, gde bi kineske investicije u akvizicijama, novim operacijama i proširenjima mogle da dostignu 30 milijardi dolara ove godine, posle rekordnih 15 milijardi u 2015. Prema nedavnoj studiji, očekuje se da kineske investicije u preduzeća SAD dostignu 200 milijardi dolara do kraja ove decenije.

Zahvaljujući kineskim investitorima u SAD, više lokalnih poslova i firmi pred gašenjem – ponovo su rođeni, ukazuju stručnjaci i ekonomisti. Na primer, Industrija reznog alata u Južnoj Karolini, koju je kineska kompanija TDC kupila za 20 miliona dolara 2009. godine, u trenutku kada je firma sa 116 zaposlenih bila pred kolapsom, sada je vraćena u život i ima najmanje 350 zaposlenih na svom platnom spisku.

Kineske investicije omogućile su oko 90.000 radnih mesta u SAD i to nije jedini dobitak jer se tim firmama otvara pristup ogromnom kineskom tržištu. Na primer, kada je Suangsui, najveći kineski proizvođač svinjskog mesa, 2013. godine kupio američku pandan firmu Smitfield omogućio joj je istovremeno pristup ogromnom kineskom tržište kroz svoju distributivnu mrežu. S druge strane, kineska firma domogla se proizvodnje visokog kvaliteta uz konkurentne cene i primenu znanja američke firme.

Češka rešila „strah od Kine“ - oslobodila se pritisaka SAD i EU

Koja god bila pozadina zapadnog „straha od Kine“, Češka je ovaj problem rešila jednostavno - resetovanje odnosa Češke i Kine moguće je zato što se Češka oslobodila pritisaka SAD i Evropske unije, izjavio je predsednik Češke Miloš Zeman uoči posete predsednika Kine Si Đinpinga Pragu u martu ove godine.

„Sada smo ponovo nezavisna zemlja i formulišemo svoju spoljnu politiku, zasnovanu na našim vlastitim, nacionalnim interesima", izjavio je Zeman u intervjuu kineskoj televiziji ČTV.

U prisustvu predsednika Kine Si Đinpinga i predsednika Češke Miloša Zemana privrednici iz 60 čeških i kineskih preduzeća i privrednih institucija potpisali su u Pragu 30 poslovnih sporazuma, među kojima je i pripremni za izgradnju kanala Dunav - Odra - Laba o kome već godinama sanja češki predsednik.

Predsednik Zeman kazao je tom prilikom da, dok kineski predsednik sanja Put svile, on ima svoj lični mali san - kanal koji bi povezao tri velike evropske reke - Dunav, Odru i Labu.

Na kinesko-češkom poslovnom forumu potpisani su sporazumi u raznim oblastima, počev od planova za ulaganja Škode u zajedničku fabriku automobila u Kini, koja bi se u narednih pet godina kretala oko sume od dve milijarde evra, preko sporazuma u energetici, do finansijskih aranžmana. Predsednik Zeman rekao je da će kineska ulaganja u Češku u 2016. godini dostići 3,5 milijardi evra.

"Obe zemlje su izrazile spremnost da prodube mehanizam saradnje Kine sa 16 zemalja srednje i istočne Evrope. ´Grupa 16+1´ koju te zemlje zajedno sa Kinom čine tragaće za daljim mogućnostima razvoja", obećao je na forumu kineski predsednik dalje projekte saradnje u koje je uključena i Srbija.

Naravno, bilo je onih koji se nisu oslobodili zapadnih zazora prema Kini, te je za smrt jednog labuda okrivljen vatromet u čast kineskog predsednika. Bilo je i onih kojima su smetala kineske zastave, vikali su da neće pandu, tražili slobodni Tibet i brinuli za ljudska prava u Kini. Sve u svemu, bavili se pitanjima koja ni malo ne utiču na život Čeha.

Zlatne kočije za Đipinga i zlatno doba kinesko-britanskih odnosa

Ni Velika Britanija nije pokazala strah i odbojnost prema kineskim investicijama kada je u oktobru, prilikom posete kineskog predsednika Si Djinpinga pred njim, gde god je kročio, prostiran crveni tepih i kada je organizovano da kineski predsednik stigne u Bakingemsku palatu u kraljevskom stilu - u zlatnoj kočiji koju su vukli beli konji. Engleski novinari komentarisali su kako je to ponižavajuće za silu kakva je Britanija, da se London crveni od kineskih zastava. Vlast se, međutim, nije obazirala na to. I Kina je danas jedan od najvećih infrastrukturnih investitora u Londonu.

Poslovne veze Kine i Velike Britanije dobile su snažan podsticaj, a tokom državne posete Si Djinpinga Londonu potpisano je preko 30 ugovora u vrednosti od 40 milijardi funti (61,5 milijardi dolara), uključujući i projekat o trećinskom udelu Kine u izgradnji prve britanske nuklearne elektrane nove generacije.

"Zlatno doba“ u odnosima između Velike Britanije i Kine ima potencijal da postane model za odnose između velikih zemalja u svetu, ocenili su britanski posmatrači.

Tim Samers (Summers), britanski diplomata ukazao je da je „Britanija, najavljujući svoju nameru da se pridruži Azijskoj infrastrukturnoj  investicionoj banci (AIIB), shvatila da je Kina već postala značajna ekonomska sila i da pristup Pekinga međunarodnim ekonomskim pitanjima upravljanja zahteva pozitivan i fleksibilan odgovor drugih zemalja”, prenela je kineska agencija.

Na Kinesko - britanskom poslovnom savetu, koji je održan u Pekingu krajem maja, predstavljen je 21 primer saradnje dve zemlje na projektima u trećim zemljama u okviru „Pojasa i puta inicijative“, u vrednosti od više od 27 milijardi dolara, preneo je Čajna dejli.

“Pojas i put ima potencijal da oblikuje globalnu trgovinu decenijama, možda vekovima“, rekao je Dejvid Sejer (Saier), član Upravnog odbora i predsednik, KPMG Velike Britanije.

Nemačka privlači kineske investicije

Kina je zadržala svoju poziciju najvećeg inostranog ulagača  u Nemačkoj u 2015. godini sa novim rekordnim brojem projekata, prenela je Sinhua 20. maja.

U 2015. godini, Kina je uložila u 260 grin fild projekata u Nemačkoj (37 odsto više nego u 2014.), slede  SAD sa 252 projekta i Švajcarska sa 203 projekta. To pokazuje i privlačnost Nemačke kao investicione lokacije za kineske kompanije, rekao je direktor nemačke Agencije za promociju investicija (GTAI) Akim (Achim) Hartig.

Kina, druga po veličini ekonomija na svetu je u transformaciji ka višim nivoima kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, sve veći broj kineskih kompanija ide u inostranstvo, u cilju „lova“ na vrhunsku tehnologiju i unapređenja svoje proizvodnje. Prema navodina nemačke agencije GTAI, mašinstvo, elektronika, automobilska, informaciona i komunikaciona tehnologija su sektori koji su privukli najviše kineskog kapitala u 2015. godini.

"Kineska investicija je strateška i sa dugoročnom vizijom", rekao je Hartig, dodajući da otvaranjem novih radnih mesta u Nemačkoj, kineska ulaganja donose koristi za obe zemlje.

Da je nemačko tržište interesantno kineskim investitorima pokazuju i najnovije poslovne vesti. Grupa kineskih investitora ponudila je da kupi Aiktron, nemačkog dobavljača polu-provodnika, u sporazumu koji vrednuje kompaniju na 670 miliona evra, objavio je Financial Times, a preneo je Čajna dejli.

Kineska nacionalna hemijska korporacija (ChemChina) zainteresovana je za kupovinu nemačke SGL Carbon, javio je krajem maja nemački mesečni magazin za menadžere (Manager Magazin) a preneo Čajna dejli. Sa sedištem u Visbadenu, SGL Carbon ima trenutnu tržišnu vrednost od oko 1,1 milijardu evra. To je jedan od vodećih svetskih proizvođača grafitnog materijala i srodnih proizvoda koji imaju široku primenu u mnogim oblastima, uključujući topljenje gvožđa i čelika i proizvodnju letelica i automobila.

Državna kompanija ChemChina je rangirana u top 500 svetskih preduzeća u 2015.  i realizovala je u inostranstvu nekoliko akvizicija  poslednjih godina, kupujući velike kompanije u srodnim delatnostima. Najambicioznije preuzimanje je kupovina švajcarske firme za pesticide i seme Singenta AG za gotovo 300 milijardi juana 3. februara. Ovo je ujedno i najveća, do sada, akvizicija u inostranstvu od strane neke kineske kompanije.

Ceo svet je pozornica kineskih investicija

Naslovi o spajanjima i akvizicijama od strane kineskih preduzeća najpoznatijih kompanija na Zapadu ukazuju na invaziju, ali tek od 2014. godine kada su kineske investicije u inostranstvu dostigle 140 milijardi dolara i po prvi put pretekle strane direktne investicije u Kini od 120 milijardi dolara, prema podacima kineskog ministarstva trgovine.

Predsednik Si Đinping predvideo je 2014. da će kineske investicije u inostranstvu  dostići 1,25 biliona dolara (1.250 milijardi) tokom naredne decenije, objavila je Čajna dejli 1. fabruara.

Prema izveštaju o globalizaciji kineskih preduzeća u 2014. i prvih šest meseci 2015. godine, broj godišnjih novih ulaganja u inostranstvu (686) bio je oko šest puta veći od prosečnog broja (121) u periodu od 2008. do 2013. godine. Ksiao Kiang, direktor Kineskog instituta malih i srednjih preduzeća, smatra da mala i srednja preduzeća koja nastupaju globalno imaju godišnji prihod između 50 miliona i 400 miliona juana i, prosečno, manje od 2.000 zaposlenih. On je rekao da od ukupnog broja kineskih investicija u inostranstvu mala i srednja preduzeća zauzimaju 30 odsto vrednosti a 80 odsto po broju slučajeva.

Long Iongtu, bivši zamenik ministra trgovine, kaže da je trend globalnog nastupa kineskih kompanija nepovratan. Kineska preduzeća i privatni depoziti u bankama vrede više od 138 biliona juana, a obilje kapitala olakšava kineskim kompanijama da investiraju u inostranstvu.

“Broj spajanja i preuzimanja u inostranstvu sa učešćem kineskih kompanija takođe brzo raste a kroz to mnoge kompanije mogu da dobiju u inostranstvu proizvode, tehnologiju, prodajne kanale, dizajn, i tako dalje”, rekao je on.

Nedavni primer je Šenžen Elasai moda (Ellassai Moda Co), kompanija za vrhunsku žensku odeću koja je kupila kompaniju u Hong Kongu - koja je bila vlasnik nemačkog modnog brenda Laurel, za 11,18 miliona evra (12,1 miliona dolara) kao deo svoje globalne ekspanzije. Preuzimanje će omogućiti da Elasai dobije Laurelov dizajn, cene i proizvodna prava u svim svojim prodavnicama na kineskom kopnu.

U nedavnom izveštaju iz Dilodžika (Dealogic), međunarodnog informatora o investicionim poslovima, piše da je kineski obim investicija u inostranstvu u 2015. porastao, šestu godinu za redom, na rekordnih 111,9 milijardi dolara, prešavši prvi put granicu od 100 milijardi.

U izveštaju Bostonske konsultantske grupe (Boston Consulting Group) pokazuje se kako se menjaju trendovi u kineskom investiranju u inostranstvu. Od 1990. do 2014. godine, oko 40 odsto takvih investicija bilo je u energiju i resurse. Međutim, poslednjih godina, samo oko 20 procenata ovih investicija su u energiju i resurse, dok oko 75 posto ide u tehnologije, brendove i tržišne udele.

Proizvodnja je važan sektor koji privlači pažnju kineskih preduzetnika, ohrabrenih kineskom nacionalnom strategijom za unapređenje proizvodnog sektora “Napravljeno u Kini 2025” (Made in China 2025). Podaci iz Ministarstva trgovine pokazuju da su, od januara do novembra 2015, kineske investicije u inostranstvu u proizvodnom sektoru bile vredne oko 11,8 milijardi dolara što je povećanje od 95,4 odsto a od toga sa 5,89 milijardi dolara u proizvodnju opreme što je rast prema prethodnoj godini od 117,3 procenta.

Preterano je reći da Kina “kupuje ceo svet”

Očigledno je da rastuća kineska ekonomija izlazi na globalno tržište investicija, ali je očigledno i da je tim usponom izazvana i propaganda zastrašivanja od invazije Kine.

Ministarstvo trgovine demantovalo je da su kineske kompanije u  globalnom pohodu kupovine, uz ocenu da je brzina njihovog spajanja i akvizicija inostranstvu (M & A) "odgovarajuća i normalna", prenela je 19. aprila Sinhua.

“Preterano je reći da kineske kompanije 'kupuju ceo svet´, a takve tvrdnje zbunjuju one koji čekaju na odobrenje kineskih ponuda i ugovora”, rekao je portparol kineskog ministarstva trgovine Šen Daniang na konferenciji za novinare.

“Prekogranične investicije kineskih kompanija u prvom kvartalu ove godine iznosile su 16,56 milijardi dolara, daleko od 113 milijardi dolara koje se navode u nekim izveštajima”, rekao je Šen.

Umesto glasina o 100 milijardi dolara, Šen je rekao da je vrednost M & A poslova u inostranstvu od strane kineskih kompanija prošle godine bila 40,1 milijardu dolara, ili samo 6,2 odsto svetske ukupne M & A tržišne vrednosti.

Prema Šenu, kineske inostrane investicije čine samo 3,4 odsto ukupnih u svetu, dok je ta cifra za SAD - 24,4 odsto. Kina u tome zaostaje i za drugim razvijenim ekonomijama, kao što su Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Japan.

Kineske prekogranične investicije u igri brojeva

Kineske kompanije su do sada (12. maj) u ovoj godini potpisale u inostranstvu ponude u vrednosti od 110,8 milijardi dolara, što je već više od rekordne čitave 2015. godine (od 106,8 milijardi dolara), objavljuje Volstrit džornal (Vall Street Journal).

Dilodžik (Dealogic) navodi da je reč o 17 prekograničnih ugovora u vrednosti od jedne milijarde ili više, uključujući i 43 milijardi dolara gotovine u ponudi Kineske nacionalne hemijske korporacije (China National Chemical Corp) za kupovinu švajcarske kompanije pesticida i semena Singenta.

Kao trenutno vodeći prekogranični kupac, Kina bi mogla da završi ovu godinu po prvi put na tronu ispred Sjedinjenih Američkih Država. SAD su dominirale na rang listi u inostranim akvizicijama od 2007. godine. Do kraja 2015. godine, finansijske institucije u Kini primile su 128,45 milijardi dolara od stranih investitora, a ulaganja u inostranstvu bila su ukupno 171,189 milijardi dolara.

Kineske banke, osiguravajuća društva i investicione firme ubrzavaju svoj tempo širenja poslovanja u inostranstvu, zahvaljujući tome što sve više kineskih kompanija ide na globalno trfžište kao i sve široj upotrebi kineskog juana. U 2015. godini, kineske kompanije su zabeležile nefinansijske, direktne investicije od 118 milijardi dolara u 5.085 kompanija u 153 zemalja i regiona, a u odnosu na prethodnu godinu to je povećanje od 14,7 odsto, prema podacima Ministarstva trgovine, prenela je Sinhua.

Vang Huiao, direktor Centra za Kinu i globalizaciju, rekao je da u oko 63 odsto slučajeva investicije u inostranstvu kineskih kompanija vrede između 100 miliona 1 milijardu dolara.

“Broj manjih izlaznih ulaganja (ispod 100 miliona dolara) raste najbrže, jer privatne kompanije i mala i srednja preduzeća igraju sve veću ulogu”, kaže on, dodajući da su u 2014. godini ulaganja privatnih kompanija u inostranstvo ostvarila rast od 295 odsto, a ona čine 69 odsto od ukupnog broja predmeta (april 15, 2016. Sinhua).

Stanje kineske privrede – centralno pitanje u svetu

U 2005. godini, kineske investicije u inostranstvu - podizanje novih fabrika ili kupovina postojećih preduzeća – iznosile su 10 milijardi dolara, odnosno manje nego što je Irska trošila na slične poduhvate u toj godini.

Danas su kineske investicije deset puta veće u odnosu na 2005, objavio je Ženmin žibao 2. juna u autorskom tekstu Jana Žilinskog, analitičara u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju. Koliki je značaj Kine za globalnu ekonomiju postalo je jasno pre nekoliko meseci, kada su investitori sa strahom posmatrali izglede da prihod kineskih potrošača raste sporije u ovoj godini. Tržišta i vlade odahnuli su prošlog meseca, ali iskustvo pokazuje da je stanje kineske privrede  zauzelo centralno mesto u svetu.

Dobra vest je konstruktivno učešće Kine u međunarodnoj ekonomskoj politici. Dve nedavne inicijative - uspostavljanje Azijske infrastrukturne investicione banke (AIIB), i inicijativa “Pojas i put svile” - mogu da doprinesu bržem ekonomskom razvoju i smanjenju siromaštva širom Azije.  

Misija AIIB posebno je impresionirala zapadne kolege, što ukazuje da će ova institucija uskoro biti odlično mesto međunarodne saradnje. AIIB je svakako uspeh kineske spoljne politike. Sastanci  G-20 predvođeni Kinom takođe pokazuju veštinu Kine u međunarodnoj politici, ističe autor članka.

Kina će biti domaćin 11. samita G-20 koji će se održati u Hangčou. Preko 100 stranih lidera će dovesti delegacije sa oko 10 hiljada ljudi na ovogodišnji samit lidera u Hangčou 4. i 5. septembra.

Loša vest je što Zapad ima, blago rečeno, protivurečan stav prema kineskoj ekonomiji i kineskim investicijama. S jedne strane, svet se otima da privuče kineske investicije, a s druge strane postoji strah od rastuće uloge Kine, negativna propaganda, nepoverenje i podmetanje klipova novim vizijama te države.

„Postoji globalna konkurencija za privlačenje kineskih investicija“, izjavio je Krejg Hamfri (Craig Humphrey), izvršni direktor  Centra za razvoj Koventrija i Jorkšira (Coventry and Warwickshire Growth Hub), prilikom posete kineskih investitora koje je britanska država u maju pozvala kako bi ih zainteresovala za saradnju. „Mi sada imamo veliko iskustvo i uspeh na tom polju”, pohvalio se tom prilikom Hamfri, izražavajući uverenje u uspeh ove posete.(Čajna dejli 19.maja).

O interesovanju za Kinu svedoče i brojne posete svetskih zvaničnika Pekingu, pa i onih iz zapadnih zemalja. U martu je  nemački predsednik Joakim (Joahim) Gauk posetio Kinu. Nemačka kancelarka Angela Merkel će po deveti put posetiti Kinu od 12. do 14. juna na bilateralnim međuvladinim konsultacijama kada će biti u ulozi ko-predsedavajućeg zajedno sa kineskim premijerom Li Kećiangom.

Američki državni sekretar Džon Keri učestalo je u Pekingu. 

U Kini se održavaju brojni međunarodni stručni i skupovi poslovnih ljudi. Česti su i međuvladini redovni dijalozi i konsultacije poput ove s Nemačkom koje predstavljaju mehanizam koordinacije i unapređenja saradnje između dve zemlje.

Nisu retke ni izjave zapadnih zvaničnika poput ove koju je dao italijanski ambasador Etore Frančesko Segui: „Italija je spremna i željna da se uključi u kinesku inicijativu Pojasa i puteva svile, koju smatra izvorom novih mogućnosti u pogledu investicija, trgovine i na kraju rasta“ (Sinhua 2. juna).

Ali dok hrli u Kinu po investicije i zaradu, Zapad u isto vreme sumnja u Kinu.

Šamar Kini ili glup potez EU

Kina je 6. maja pozdravila 40. godišnjicu diplomatskih odnosa sa EU uz najavu da će prigodnim aktivnostima podržati međusobnu “vin-vin saradnju” i unapređenje odnosa. Samo nekoliko dana posle toga poslanici Evropskog parlamenta glasali su protiv dodele statusa tržišne ekonomije Kini. Ova rezolucija je usvojena sa 546 glasova "za" naspram 28 "protiv", dok je 77 poslanika bilo uzdržano.

„Šamar EU: Kina nije tržišna ekonomija“, naslovio je agencijske vesti beogradski B92. „To je udarac nadama zvaničnog Pekinga da će do decembra dobiti taj status“, ocenila je agencija AP. “Glupo za EU da negira Kinu“, poručio je u naslovu svog teksta Čajna dejli, a kineski radio na srpskom jeziku jednostavno je preneo: “Kina postaje tržišna ekonomija i bez EU“.

U rezoluciji se navodi da "prekomerni proizvodni kapaciteti Kine i njeno obaranje troškova izvoza imaju snažne socijalne, ekonomske i ekološke posledice u EU". Evropski zakonodavci su konstatovali i da EU trenutno primenjuje 73 antidampinške mere na uvoz iz Kine.
Kina je drugi najveći trgovinski partner EU, a vrednost dnevne trgovinske razmene je preko milijardu evra.

“Odluka Evropskog parlamenta da odbije Kini status tržišne ekonomije nije pametno rešenje i protiv je interesa obe strane. Kina ovu odluku vidi kao nerazumnu, a kineske kompanije su spremne da odlože investicione planove u Evropi”, rekao je Džao Kidženg, bivši direktor kancelarije za informisanje Državnog saveta Kine, prenosi Čajna dejli. Džao je komentarisao evropsku rezoluciju na dan ustanovljenja transnacionalnog trusta mozgova u Pekingu koji će se baviti inicijativom “Pojas i putevi”, gde je razmatrao ovaj problem sa Masimom D´Alemom (Massimo D'Alema), bivšim premijerom i ministrom spoljnih poslova Italije.

D'Alema je izjavio je da se nada da će Evropa i Kina rešiti problem u bliskoj budućnosti, i ukazao da EU ima najviše koristi od ambiciozne inicijative „Puta i pojasa“.

Prilikom pristupanja Kine Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), 2001. godine konstatovano je kako se Kina ne može smatrati tržišnom ekonomijom već centralno planiranom zbog brojnih državnih subvencija domaćoj industriji koje su snižavale cene i troškove proizvodnje. Zbog toga je u pristupni sporazum Kine u STO uneta odredba prema kojoj se ona treba smatrati centralno planiranom ekonomijom narednih 15 godina.

U poslednjoj godini važenja ove odredbe, tema je ponovo došla na dnevni red. Zvanični Peking smatra  da bi automatski trebalo da dobije status tržišne ekonomije posle 11. decembra, prema protokolu o pristupu Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Premda je 90 zemalja već priznalo Kini status tržišne ekonomije, tome se i dalje protive njeni najveći trgovinski partneri – SAD, EU i Japan.

Pirej i Roterdam - dve luke na Putu svile

Kupovina Pireja Kini je otvorila vrata Evrope. Luka Pirej biće savršena startna pozicija za "ekonomsko osvajanje" Evrope i čuvanje već "zauzetog" u  Africi. Kada Kina jednom spoji ova dva kontinenta, moć Zapada da se odupre kineskom monopolu biće ozboljno uzdrmana, objavio je Njusvik na srpskom jeziku.

Za otvaranje modernog "Puta svile", koji bi povezao Kinu sa Evropom, prošle nedelje napravljen je veliki korak kada je kineska državna kompanija COSCO konačno zaključila ugovor o kupovini luke Pirej kod Atine, piše u ovom listu. Sporazum između HRADF - Fonda za privatizaciju u Grčkoj i kineske korporacije COSCO o prodaji većinskog udela luke Piraeus Port Authoriti (PPA) potpisan je u Atini.

Sporazum su slavile i  Grčka i Kina, kao obostrano koristan, javila je 9. aprila Sinhua. Prema tom dogovoru, kineski investitori će platiti 280,5 miliona evra (319.79 miliona dolara) za inicijalno sticanje 51 odsto akcija, dok će u roku od pet godina platiti još 88 miliona evra za preostalih 16 odsto. Predviđeno je i oko 350 miliona evra za infrastrukturne investicije.

Grčki premijer Cipras je rekao da Grčka želi da luka postane most između istoka i zapada koji će obezbediti brzinu i efikasnost u transportu robe iz Kine do Mediterana i Evrope. Cipras je rekao i da sporazum šalje snažnu poruku globalnoj ekonomskoj zajednici o oporavku grčke privrede.

COSCO Pacifik, podružnica China COSCO špedicije (Shipping Corp), potpisala je sporazum o kupovini 35 odsto Euromaks terminala u Roterdamu od podružnice Hačison (Hutchison) holdinga, objavio je Čajna dejli 13. maja. Kupovina se sastoji od 41,43 miliona evra (47,34 miliona dolara) za 35 odsto akcijskog kapitala Euromaks i plaćanja još tolikog iznosa akcionarskih kredita.

Ksu Lirong, predsednik COSCO špedicije, rekao je da se Roterdam nalazi na krajnjoj tački u Evropi na “Putu svile i ekonomskog pojasa” i novog azijsko-evropskog ekonomske koridora.

“Put svile” - globalna infrastrukturna investicija

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker svojevremeno je u intervjuu za Sinhua, rekao da će „Pojas i put“ inicijativa doneti veliku korist za evropske narode koji su gladni investicija.

Brzina realizacije ove inicijative i visina investicija je zadivljujuća. Kineski predsednik Si Đinping lansirao je projekat “Ekonomskog pojasa” koji se oslanja na  “Novi put svile” u septembru 2013. Mesec dana kasnije, najavio je i “Pomorski put svile za 21. Vek”. Peking čitav ovaj koncept definiše kao “jedan put i jedan pojas”, a radi se o izgradnji fascinantne mreže puteva, železničkih i pomorskih linija, uz niz regionalnih pojaseva i zona za trgovinu i industriju. Inicijativa najavljuje do sada neviđeni razvoj infrastrukture.

"Put i pojas" inicijativa obuhvata više od 60 zemalja i regiona sa ukupnom populacijom od 4,4 milijardi ljudi koji čine 63 odsto svetske populacije ali i 21 bilion dolara što je samo 29 odsto globalne ekonomske moći.

“Pojas i put inicijativa” se odnosi na ekonomski pojas “Puta svile” koji povezuje Kinu sa Evropom kroz centralnu i zapadnu Aziju i “Pomorski put svile za 21. vek” koji povezuje Kinu sa jugoistočnom Azijom, Afrikom i Evropom. Ove dve rute prvi put su predložene kada je kineski predsednik Si Đinping 2013. godine posetio centralnu i jugoistočnu Aziju. Akcioni plan je izdat 2015. godine, a sada se sprovodi.

“Kina neće vodeći računa samo o sopstvenim interesima, nego će još veću pažnju i brigu pokloniti dugoročnim interesima drugih zemalja koje su uključene i inicijativu Pojasa i puta“, obećao je  predsednik Si Đinping, prenela je Sinhua 2. maja. “Nadam se da će ljudi u svim zemljama duž Pojasa i puta osetiti korist koju donosi inicijativa”, rekao je Si.

“Pojas i put inicijativa” - novi motor za svetsku ekonomiju

Kineski predlog za izgradnju „Pojasa i puta“  ne treba posmatrati kao ekspanziju.

“Inicijativa je kineska ideja, ali mogućnosti koje ona stvara pripadaju svetu”, rekao je kineski ministar inostranih poslova Vang Ji na konferenciji za novinare tokom godišnjeg zasedanja nacionalnog parlamenta, preneli su kineski mediji u martu.

“Do sada je više od 70 zemalja i međunarodnih organizacija izrazilo interesovanje, a više od 30 zemalja su potpisale sporazume sa Kinom za izgradnju Pojasa i puta“, rekao je Vang Ji.

U međuvremenu, Kina je inicirala Azijsku infrastrukturnu investicionu banku koja je počela sa radom a prva grupa projekata odnosi se na finansiranje “Puta svile”. Prvi uspesi su postignuti u infrastrukturi i finansijama, rekao je Vang Ji, navodeći primere ekonomskih koridora Kina-Pakistan i Kina-Mongolija-Rusija. Teretni vozovi će povezivati Kinu i Evropu. Železnica koja povezuje Budimpeštu i Beograd, kao Džakartu i Bandung otpočete su da se grade.

“Preduzeti su važni koraci za izgradnju železnica Kina-Laos i Kina-Tajland koje su važni delovi pan-azijskee železničke mreže”, dodao je ministar.

Vang je istakao da je postignut napredak u industrijskoj saradnji. Kina je institucionalizovana takvu saradnju sa skoro 20 zemalja i pokrenula veliki broj projekata. 

Zahvaljujući inicijativi Kine do sada je u inostranstvu osnovano 75 ekonomskih i trgovinskih zona. Ove zone su platile više od 100 milijardi dolara poreza vlastima u zemljama domaćinima u protekle četiri godine, a otvorile su 950.000 radnih mesta do kraja prošle godine, istako je ministar trgovine Gao Hučeng na konferenciji za novinare u Pekingu, preneo je Čajna dejli 24. februara.

“Pojas i put inicijativa” deluje kao novi motor za svetsku ekonomiju. Na dugi rok, inicijativa će unaprediti svetski ekonomski razvoj. U kraćem roku, inicijativa će značajno povećati zaposlenost i ekonomski razvoj u vremenu nakon finansijske krize. Zajedničkim naporima između različitih zemalja i regiona duž trase,  inicijativa će stimulisati veliku potražnju na tržištu, delujući kao pokretač globalnog ekonomskog razvoja, objavio je Ženmin Žibao analizu stručnjaka sa  Instituta Čongiang za finansijske studije Narodnog univerziteta.

Izgradnja pojasa i puta će biti najbolja prilika za povećanje prosperiteta. Sada je red na Zapad da reaguje i iskoristi trenutak, objavio je Čajna dejli članak Stivena Perija, predsednika kluba “Grupa 48” (48 Group Club), nezavisne britanske poslovne mreže posvećene promovisanju veze sa Kinom. Članak je deo govora koji će autor održati a na forumu u Varšavi, 22. juna.

Ove godine 1,2 milijarde dolara

Prva serija investicija Azijske infrastrukturne investicione banke biće objavljena 24. juna, najavio je predsednik banke Đin Likun, preneo je Čajna dejli 8. juna. Banka će odobriti 1,2 milijarde dolara za finansiranje u ovoj godini. Ovo će se odnositi isključivo na projekte koje finansiraju banke, kao i one koji se sufinansiraju sa Svetskom bankom i Azijskom razvojnom bankom. Sa kapitalom od 100 milijardi dolara AIIB će investirati u infrastrukturu, energetiku, transport, urbano građevinarstvo, snabdevanje vodom, kao i obrazovanje, zdravstvo i ekološke projekte.

“AIIB će kroz svoj rad zadobiti međunarodno poverenje i kredibilitet”, rekao je Đin Likun. On je rekao i da će banka povećati broj članova sa 57 na skoro 100 zemalja i regiona ove godine.

Iako su SAD i Japan su odbili da se pridruže AIIB, Đin je rekao da zemlje mogu da rade zajedno, bez obzira na to da li su članovi banke. “Vrata su bila i ostaće otvorena”, rekao je on.

Srbija na “Putu svile”

Srbija je na “Putu svile”. Kineski predsednik za koji dan stiže u posetu Beogradu. Sada je red da Srbija reaguje i iskoristi priliku ako ima san, na primer, kao češki predsednik - možda joj se i ostvari. Skoro je ovde neko imao san o plovnom putu od Dunava do Egejskog mora. Ismejali su ga. Videćemo da li će taj san ponovo neko probuditi.

Znamo šta je kineski san – „obnova kineske nacije“. Vizija razvoja modernog i prosperitetnog društva. San koji se ostvaruje i koji je Kina spremna da podeli s drugima. Čekamo san Srbije.