Štednja - ili u banku za džabe ili u državne obveznice

Miloš Obradović

Kratkoročno ulaganje ušteđevine u Srbiji svodi se na depozite u bankama čije kamatne stope se približavaju nuli ili državne obveznice koje diskriminišu male ulagače

Za samo nekih desetak godina banke su od jagme za štednjom građana koju su plaćali i po 10 odsto godišnje (u evrima) došle dotle da ne prihvataju depozite ili ne plaćaju nikakvu kamatu. Ako imamo u vidu da se u srpskim bankama nalazi 8,4 milijardi evra i još oko 46,8 milijardi dinara (što je oko 380 miliona evra), uglavnom kratkoročno oročenih sredstava građana, to znači da banke imaju na raspolaganju ogromna sredstva i to skoro besplatna.

Problem se nalazi s druge strane, a to je što kreditna aktivnost stagnira. Srpska privreda se razdužuje, što znači da više vrate novca bankama nego što se zaduže. S druge strane sve više se odobravaju krediti stanovništvu, a u prvom tromesečju zabeležen je rast od 5,1 odsto i to se pre svega odnosi na keš kredite.

Obesmišljena štednja u bankama

Ovo, međutim, ne pomaže mnogo onima koji imaju nešto ušteđevine, jer je štednja u banci kao investiciona odluka skoro izgubila svaki smisao. Prosečna kamatna stopa na depozite u evrima je svega 1,37 odsto, a na depozite do jedne godine 0,9 odsto. S druge strane, prosečna kamatna stopa na depozite u dinarima je pet odsto što i nije loš prinos, samo da nema rizika od kretanja deviznog kursa. Naime sama činjenica da je manje od pet odsto štednje građana u dinarima jasno pokazuje da nemaju mnogo poverenja u stabilnost dinara prema evru, a imamo i prebogato iskustvo sa lomovima na deviznom tržištu i naglim skokovima evra u odnosu na dinar prethodnih godina koje bi začas mogli ne samo da pojedu zaradu od kamate već i „načnu“ osnovicu.

Zato se postavlja pitanje šta sa svim tim silnim novcem koji leži na računima u bankama i ne donosi skoro nikakav dohodak svojim vlasnicima. U nekim razvijenijim zemljama prvo bi se pomislilo na berzu, ali je u Srbiji tržište kapitala sistematski sprečavano da se razvije nikakvom zaštitom manjinskih akcionara, sumnjivim transakcijama kojima se „štelovala“ cena akcija, transakcijama između povezanih lica sakrivenih kastodi računima, niskim nivoom korporativnog izveštavanja... Dovoljno je podsetiti se kako su prošli akcionari Agrobanke, Univerzal banke itd.

Državne obveznice nedostupne malim štedišama

Naravno ulaganje na berzi svuda nosi veći rizik (ali donosi i veću zaradu) u odnosu na držanje štednje u bankama. Ono što bi trebalo da bude bezrizičan način ulaganja su državne hartije od vrednosti, državne obveznice i državni zapisi. I guverner NBS pre nekoliko dana je pozvala građane da ulažu svoju štednju u državne obveznice i tako ne samo zarade već i finansiraju javnu potrošnju, ali u praksi je to  nešto teže. Za početak, ako zanemarimo slabu informisanost građana o ovoj mogućnosti, koja je inače značajan (a kod nas zanemariv) izvor sredstava za finansiranje budžetskog deficita u velikim zemljama, postoji značajna prepreka u vidu donjeg limita ulaganja. Naime, prema uredbi koja reguliše prodaju državnih hartija od vrednosti najmanji iznos kupljenih hartija je pet jedinica (najviši je do 50 odsto jedne emisije). Prema izveštajima Uprave za javni dug, sa aukcija državnih obveznica u evrima iznos jedne jedinice je 1.000 evra. Znači da je najmanje ulaganje 5.000 evra čime se diskriminišu građani sa malom štednjom kakvih u Srbiji ima najviše. Nešto je povoljnija situacija sa dinarskim hartijama gde je minimalni ulog 50.000 dinara (minimum pet jedinica vrednosti po 10.000 dinara).

Drugi diskriminatorni uslov za građane sa štednjom od dve, tri hiljade evra su troškovi ove transakcije. Za kupovinu državnih obveznica potrebno je otvoriti namenski račun u banci, zatim račun kod ovlašćenog brokera (koji može biti brokerska kuća ili banka), a plaća se i provizija Centralnog registra.

Za male iznose, do 500.000 dinara, provizija brokera je uglavnom jedan odsto na vrednost transakcije. Ako se radi o minimalnih 200.000 dinara, provizija banke je 2.000 dinara. Inače, za veće iznose procentualno su niže provizije. Takođe, otvaranje namenskog računa košta 500 dinara, koliko košta i otvaranje vlasničkog računa. U proseku trošak kupovine državnih obveznica iznosi 1,4 odsto uloženog iznosa.

U evrima - ništa, u dinarima – rizik od evra

Ulaganje u državne obveznice u evrima sa rokom dospeća do dve godine za male ulagače praktično znači gubitak jer je prinos na poslednje emitovane 53-nedeljne obveznice od 9. maja ove godine bio 0,89 odsto, a na dvogodišnje 1,18 odsto. Sa obveznicama nešto dužeg roka je stvar malo povoljnija jer je stopa prinosa na trogodišnje obveznice emitovane u februaru bila 3,25 odsto, a na petogodišnje emitovane u martu 3,45 odsto. Država je u maju ponudila i desetogodišnje obveznice u evrima na koje je stopa prinosa iznosila 4,2 odsto.

Kada se radi o dinarima, kao i kod štednje u bankama, prinos je veći, ali je prisutan i valutni rizik.

Prinosi na dinarske kratkoročne državne zapise su čak i manji nego u bankama. Na primer, prinos na tromesečne hartije je 2,75 odsto (sve kamtne stope su na godišnjem nivou), a na šestomesečne 3,25 odsto.

Prinosi na 53-nedeljne dinarske zapise su četiri odsto, a na dvogodišnje obveznice 4,95 odsto.

Za nešto duže rokove viši su i prinosi ali i rizik, jer je pitanje koliko će kurs evra biti stabilan prema dinaru. Tako je prinos na trogodišnje obveznice 5,37 odsto, a na petogodišnje 6,5 odsto. Za one koji su spremni da se klade na stabilnost domaće valute država je u martu emitovala i sedmogodišnje dinarske obveznice, a investitori su tražili prinos od 10,75 odsto.

Premo tome, kada je reč o kratkoročnom ulaganju na finansijskom tržištu u Srbiji „knjiga je spala na dva slova“ od kojih jedno ne donosi skoro nikakav profit, a drugo je još nerazvijeno.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...