Kancelarija za javna ulaganja kao NIP

Miloš Obradović

Vlada uredbom osnovala Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima koja će biti zadužena za upravljanje sredstvima za krečenje i održavanje škola i bolnica. Osnivanje kancelarije podseća na Nacionalni investicioni plan koji se nije pokazao kao dobro rešenje, smatraju stručnjaci
(ilustracija, plakat sa nadahnutom parolom za NIP)

Kada je krajem jula 2006. godine Mobi 63, nekadašnji Mobtel, prodat norveškom Telenoru za 1,513 milijardi evra egzaltirana javnost je oduševljeno čestitala vladi na dobro obavljenom poslu koji je predvodio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić. Od tih 1,513 milijardi evra u državnu kasu se slilo 1,155 milijardi, a ostatak je otišao dovitljivim austrijskim investitorima koji su ranije otkupili deo firme od Bogoljuba Karića.

Samo mesec dana kasnije svetlost dana ugledao je Nacionalni investicioni plan koji je trebalo da upravlja trošenjem tih sredstava za razvoj infrastrukture, ulaganja u nerazvijena područja... Donet je i zakon koji je regulisao NIP i time su ogromna sredstva izvučena iz budžeta i tako stavljena van budžetske kontrole.

NIP-LOGOTIP-3.s

Logotip Nacionalnog investicionog plana

Kako je potrošeno 2,7 milijardi evra?

Nacionalni investicioni plan (NIP) je osnovan sa fondom od 1,5 milijardi evra, ali je u svom trajanju do 2012. godine kroz njega potrošeno oko 2,7 milijardi evra, jer kada je potrošen novac od Mobtela i drugih privatizacija, prešlo se na sredstva iz budžeta i kredite.

Brojni ekonomisti su odmah upozoravali na male efekte i čak štetnost ovakvog trošenja i to ispostavilo tačnim jer umesto malog broja infrastrukturnih projekata novac je, mahom, korišćen za krečenja bolnica, kupovinu novog nameštaja u školama, asfaltiranje lokalnih puteva...  Kako ističe Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu to je svakako značilo tim ljudima, ali sa stanovništa države prodati telekomunikacionu kompaniju da bi se krečile škole po Srbiji je ekonomski, blago rečeno, neopravdano.

djilas-nip-2008-s

Dragan Đilas, ministar za NIP 2008. godine

U prvoj godini, ministar za NIP bio je Dragan Đilas, da bi nakon toga upravljanje NIP-om prešlo u ruke G17+ i na čelu ovog ministarstva se našla Verica Kalanović. Kada se G17+ povukao iz vlade 2012. godine nestao je i NIP.

“Da neko sad hoće da napravi izveštaj o efektima NIP-a ne bi znao šta da napiše”, tako ocenjuje efekte ovog projekta Savić, dodajući da je najgora stvar da se proda vredno preduzeće kao što je Telekom, a da posle nemate šta da pokažete, na šta ste potrošili pare.

nip-1-s

Opet obnova škola i domova zdravlja?

Devet godina nakon osnivanja NIP-a, 20. novembra 2015. godine Vlada Srbije donela je uredbu o osnivanju Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. U kratkom tekstu uredbe stoji da “kancelarija obavlja stručne, administrativne i operativne poslove za potrebe Vlade, koji se odnose na koordinaciju realizacije projekata obnove i unapređenja objekata javne namene u nadležnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u smislu prikupljanja podataka o postojećim i planiranim projektima i potrebama obnove javnih objekata, procene potreba i opravdanosti predloženih projekata, utvrđivanje prioriteta, koordinaciju postupaka javnih nabavki, izvršenja ugovornih obaveza i plaćanja kao i druge poslove određene zakonom ili aktom Vlade“.

aleksandar-vucic-kancelarija-za-upr-s

Aleksandar Vučić na konferencije za novinare 13. novembra 2015. kada je objavio osnivanje Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima

Nešto više informacija dao je premijer Aleksandar Vučić koji je rekao da će zadatak Kancelarije biti obnova bolnica, škola, domova za nezbrinutu decu i decu ometenu u razvoju, a reč je o oko 3.000 objekata.

“Naš zadatak je da u narednih godinu i po dana pokušamo da koliko god je moguće rekonstruišemo i obnovimo sve osnovne i srednje škole, predškolske ustanove, bolnice, domove zdravlja, gerotonloške centre, domove za nezbrinutu decu... Za to ćemo najvećim delom novac naći iz budžeta, ali ćemo takođe zamoliti naše evropske i druge partnere da preuzmu deo odgovornosti”, rekao je Vučić. 
“Mislim da je bilo vreme da se neko, posle decenija propadanja kompeletne zdravstvene i prosvetne infrastrukture, time bavi”, poručio je premijer.

verica-kalanovic-s

Verica Kalanović, nekadašnja ministarka za NIP

Slično kao u vreme G17+

Kolikim novcem će upravljati Kancelarija, za sada ostaje nepoznato pošto, kako su nam rekli u Ministarstvu finansija, nije još gotov nacrt budžeta za 2016. godinu.

Iako je ova Kancelarija osnovana uredbom, a ne zakonom kao NIP, veoma je velika sličnost između ovih projekata, a to se vidi i ako uporedimo izjavu premijera sa izjavom ministarke za NIP Verice Kalanović Večernjim novostima 2008. godine u kojoj kaže da “NIP, na primer, već vodi projekat obilaznice oko Beograda, koji je finansiran delimično iz budžeta. Završili smo i rekonstrukciju 157 domova zdravlja. Sređene su čekaonice i ambulante u koje je poslednji put ulagano pre 20 godina. Pred nama je tek veliki posao”.

Danas smo svedoci da su pare od Mobtela došle i prošle, a neki napredak u infrastrukturi nije baš očigledan. Tu dolazimo i do još jedne sličnosti između NIP-a i Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima. NIP je osnovan sredstvima od prodaje Mobtela, a Kancelarija je osnovana neposredno pre prodaje Telekoma Srbija za koju su pre nekoliko dana otvorene obavezujuće ponude i kako je procurelo u javnost najbolja je “teška” oko 1,4 milijarde evra.

Sledeća sličnost između ove dve institucije je neposredne blizina izbora. Naime već 10. novembra 2006. godine tadašnji predsednik Boris Tadić, raspisao izbore a održani su u februaru 2007. godine.

tadic-2007-s

Boris Tadić posle pobede DS na izborima 2007. godine

Srbiju na proleće 2016. godine očekuju redovni lokalni i pokrajinski izbori a, po svemu sudeći, biće raspisani i izbori za poslanike Narodne skupštine.

“Mlađan Dinikić je 2006. godine prvo vratio prevremeno 900 miliona dolara kredita MMF-u i prekinuo aranžman pa onda osnovao NIP, jer je znao da bi oni bili protiv takvog trošenja para. Sa svoje strane, on je to iskoristio da nakon sledećih izbora uđe u vladu i to je uzeo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Drugim rečima, imao je na vezi svakog predsednika opštine u Srbiji. Takav fond kao što je bio NIP ili može biti novac od prodaje Telekoma, pruža neverovatne mogućnosti da partija na vlasti troši novac po svom nahođenju”, smatra Savić.

dinkic-plakat-izbori-s

Predizborni plakat Mlađana Dinkića

Sa ovim se slaže i ekonomista Danilo Šuković, nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije. On ističe da sve što se formira mimo uobičajenih institucija kasnije se pokaže kao kontraproduktivno.

“NIP je svojevremno predstavljao razaranje budžeta. Osim toga, čim se novac može trošiti diskreciono, to je izvor korupcije. Zna se koje ministarstvo za šta odgovara, imaju zakon o javnim nabavkama, a osnivanje kancelarije samo predstavlja višak birokratije i pokazuje da se ne veruje institucijama”, smatra Šuković, dodajući i da je moguće da se ova kancelarija namerno formira pred izbore, kao što je to bio i slučaj sa NIP-om.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...