Privreda u minusu 1,1 milijardu evra: Stvarnost demantuje izjave vlasti

Miloš Obradović

Zakasneli podaci APR-a o poslovanju privrede u 2014. pokazuju da je ostvaren gubitak od 1,1 milijarde evra što je najgora godina od početka krize 2008. godine

Objavljivanje dugo odlaganih finansijskih izveštaja za 2014. godinu i agregirani podaci Agencije za privredne registre o rezultatima srpske privrede, pokazali su da je 2014. godina bila finansijski najgora godina barem od izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine, čak i od one 2009. godine kada je zabeležen pad BDP-a 3,1 odsto. Naime, iako je u prošloj godini pad BDP-a, prema oceni Zavoda za statistiku, iznosio 1,8 odsto, neto gubitak srpske privrede je iznosio 131,8 milijardi dinara ili 1,1 milijardu evra, dvadesetak miliona evra više nego 2009. godine.

Objavljivanje finansijskih izveštaja za prošlu godinu je prilično kasnilo pa se u javnosti već počelo spekulisati da se objavljivanje katastrofalnih ekonomskih rezultata iz prošle godine odlaže zato što iz vlade dolaze izjave kako nam nikada nije bilo bolje i kako privreda beleži značajan rast.

Poplave, pad dinara, rast nezaposlenosti

Prošlu godinu su obeležili veliki pad industrijske proizvodnje od 6,5 odsto, delom izazvan i velikim poplavama u maju. Izvoz Srbije je sa putanje rasta od 25,8 odsto u 2013. godini došao na rast od svega 1,5 odsto u 2014.

Iako je inflacija bila niska, svega 1,7 odsto, na rezultate privrede uticalo je slabljenje dinara prema evru za 5,5 odsto i prema dolaru za čak 19,6 odsto.

Zajedno sa rekordnim gubicima, privreda je u 2014. godini smanjila i broj zaposlenih za 18.839 radnika. Ovaj trend otpuštanja u privredi traje od 2009. godine, mada su neki statistički podaci ukazivali na - pad nezaposlenosti, prema čemu su mnogi ekonomisti iskazivali sumnje. Ukupno su privredna društva u 2014. godini zapošljavala 976.061 radnika.

Trećina smanjenja zaposlenih (6.027) se odnosi na preduzeća u restrukturiranju kojih je u 2014. bilo 271 (13 manje nego u 2013. godini). Na kraju 2014. ova preduzeća su zapošljavala ukupno 54.539 randika. Javna preduzeća kojih je bilo 482 u 2014. smanjila su broj zaposlenih za 2.223 u odnosu na 2013. i godinu su završila sa 87.941 radnikom.

Razorni dugovi, kamate i kursne razlike

Ukupni prihodi cele privrede u 2014. godini iznosili su 8.942.808 miliona dinara, a ukupni rashodi 9.025.863 miliona dinara. To je rast prihoda od 2,4 odsto, odnosno 3,6 odsto rast rashoda tokom 2014. godine što, kada se uzme u obzir inflacija, pokazuje da je obim aktivnosti faktički stagnirao.

Pozitivno je što je je privreda u celini i dalje nastavila sa ostvaruje veće prihode od rashoda iz poslovanja, pa je ostvarena dobit iz poslovanja od 369,95 milijardi dinara što je rast od 4,6 odsto u odnosu na 2013.

Ono što je “ubilo” privredu su finansijski rashodi. Iako iz godine u godinu dugovi, kamate i kursne razlike razaraju bilanse preduzeća, u 2014. taj efekat je bio katastrofalan. Finansijski rashodi su porasli za čak 51,1 odsto u odnosu na 2013. godinu i iznosili su 508,6 milijardi dinara. S druge strane finansijski prihodi su porasli za svega 7,6 odsto i dostigli su 234,7 miliona dinara. Negativan rezultat finansiranja bio je čak 2,3 puta veći nego u 2013. godini i gubitak u finansijskom delu bilansa iznosio je čak 273,9 milijardi dinara.

Četiri puta veći gubitak nego 2013.

Negativne kursne razlike od 246,3 milijardi dinara činile su gotovo polovinu finansijskih rashoda. Negativne kursne razlike potiču uglavnom od obaveza u stranoj valuti budući da je velika većina kredita vezana za devize, pre svega evro.

Zbog visoke zaduženosti privrede troškovi za kamate su porasli za 14 odsto u 2014. i dostigli su iznos od 145 milijardi dinara (nešto više od milijardu evra), dok su prihodi od kamata s druge strane smanjeni za 36 odsto i bili su tek na nivou trećine rashoda (51,5 milijardi dinara).

Ukupan neto gubitak srpske privrede u 2014. godini od 131,8 milijardi dinara je čak četiri puta veći nego u 2013. kada je iznosio 30,9 milijardi dinara.

Kako se ocenjuje u izveštaju APR-a rastuća neprofitabilnost privrede posledica je nedovoljnih kapaciteta da iz svog redovnog poslovanja finansira sve veću zaduženost. To pokazuju i indikatori profitabilnosti koji su uglavnom svi u minusu.

Stopa prinosa na sopstveni kapital posle poreza iznosila je -3,1 odsto. Stopa prinosa na imovinu je iznosila svega 0,1 odsto. Stopa poslovnog dobitka je bila 4,5 odsto, ali je stopa neto dobitka bila negativna i iznosila -1,6 odsto. Na kraju, racio pokrića kamata je pao na svega 0,43, što pokazuje da je za firme neisplativo da uzimaju kredite jer su kamate daleko veće nego prinos koji taj kapital donese.

Najveći broj preduzeća je ipak poslovao sa dobitkom, njih 52.770 i napravili su dobit od 416,87 milijardi dinara. Na žalost, 29.214 preduzeća koji su bili neprofitabilni su napravili neto gubitak od čak 548,6 milijardi dinara.

Smanjenje imovine

Ukupna poslovna imovina privrednih društava na kraju 2014. godine uvećana je za svega 0,9 odsto što, kada se u obzir uzme inflacija, znači da je čak smanjena u odnosu na 2013. godinu. Ukupna imovina je iznosila 12.478 milijardi dinara. Od toga je stalna imovina iznosila 7.531 milijardu dinara i beleži rast od 3,3 odsto kao rezultat ulaganja u nekretnine i postrojenja i opremu. S druge strane obrtna imovina koja je iznosila 4.880 milijardi dinara smanjena je za 2,5 odsto u odnosu na 2013. godinu.

U okviru imovine zalihe su iznosile 1.485 milijardi dinara, a gotovina i ekvivalenti 444 milijarde dinara.

Srpska privreda se najvećim delom finansira iz duga. Ukupne obaveze preduzeća na kraju  2014. godine iznosile su 8.223 milijarde dinara, odnosno 68 milijardi evra. S druge strane, sopstveni kapital je učestvovao u finansiranju sa 5.694 milijarde dinara odnosno 47 milijardi evra. Tako je racio sopstvenog kapitala smanjen sa 36,4 na 34 odsto, a stepen ukupne zaduženosti skočio na 1,94.

Kapital privrednih društava gotovo je nepromenjen u odnosu na prethodnu godinu, a pretežno ga čini osnovni kapital u iznosu od 3.870 milijardi dinara, zatim revalorizacione rezerve sa 1.239 milijarde dinara, odnosno neraspoređeni dobitak sa 1.961 milijardi dinara i rezerve sa 486,8 milijardi dinara. Gubitak je iskazan u iznosu od 3.282 milijardi dinara, dok nerealizovani gubici i nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju iznose 25,9 milijardi dinara

odnosno 12,3 milijarde dinara.

Nelikvidnost

Iako kredite sve teže vraćaju, preduzeća su u 2014. povećala zaduženost za 4,8 odsto u odnosu na kraj prošle godine. Ono što je posebno nepovoljno je da je ročnost tog duga veoma kratka, tj. kratkorični krediti su dva puta veći od dugoročnih. Iz kratkoročnih, pozajmljeno je 5.885 milijardi dinara a iz dugoročnih, 2.338 milijardi dinara.

Od tih kratkoročnih obaveza dve petine su iz poslovanja, što drugim rečima znači da preduzeća nisu izmirivala obaveze prema dobavljačima i partnerima. Ovo ukazuje da je nelikvidnost i dalje jedan od najvećih problema srpske privrede.

Veliko opterećenje za domaću privredu već godinama unazad je i stalno kumuliranje gubitaka. Ukupni gubici na kraju 2014. godini su povećani za 13,8 odsto i iznosili su 3.282 milijarde dinara, što je oko 28 milijardi evra. Od toga se na gubitke iznad visine kapitala odnosi 1.439 milijarde dinara a skoro 25 odsto su veći nego u 2013. Stopa izgubljenog kapitala privrednih društava je dostigla 43,7 odsto.

Na visinu neravnoteže u finansijama privrede ukazuje i poslovanje sa negativnim neto obrtnim kapitalom, tj. stalna imovina se finansira kratkoročnim kreditima. Taj raskorak je povećan za 55 odsto u odnosu na 2013. i iznosio je 959 milijardi dinara. Kada se tu uračunaju zalihe za očuvanje postignutog nivoa aktivnosti, privrednim društvima je nedostajalo 2.445 milijardi dinara kapitala, što je za 16,4 odsto više nego prethodne godine i upućuje na produbljivanje problema nelikvidnosti.

Koliko je problem nelikvidnosti zaista prisutan u srpskoj privredi najbolje pokazuje podatak da su, na kraju 2014. godine, čak 20.424 privredna društva bila blokirana duže od 90 dana. Na ova preduzeća otpada četvrtina neto gubitka privrede u prošloj godini. Međutim problem je još veći kada se zna da ova preduzeća zapošljavaju 146.893 radnika. Njihov stečaj ili bankrot bi značio socijalnu katastrofu.

Neto rezultat privrede

U eur

2009.

2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

Neto rezultat

-1,09 mlrd

-984.8 mil

+ 629 mil

-777.8 mil

-273.3 mil

-1.1 mlrd

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...