I dalje bez rešenja za ”švajcarce”?

Danas (u sredu) ističe rok od 15 dana koji je premijer Aleksandar Vučić dao zainteresovanim stranama da nađu rešenje problema kredita u švajcarskim francima ali od svega toga izgleda da - neće biti ništa, pošto su za te dve nedelje  održana samo dva sastanka radne grupe u kojoj su predstavnici Ministarstva finansija, Narodne banke Srbije i Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Na prvom sastanku su razgovarali sa predstavnicima dužnika, okupljenih u udruženju korisnika bankarskih usluga Efektiva, a na drugom su razgovarali sa bankarima.

Prema rečima Dejana Gavrilovića iz Efektive, na sastanku sa dužnicima su iznete neke statistike koje su, kako on kaže, trebalo da pokažu kako je to beznačajan problem i kako je većina onih koji su uzimali stambene kredite u francima to radila kako bi špekulisala i preprodavala stanove.

Dejan Gavrilović

Država bliskija bankama nego građanima

“Malo smo se bavili statistikom koju imaju u NBS i NKOSK koja pokazuje kako je sve u redu, kao da nije ni bilo potrebe da se sastajemo. Pokušano je da se ljudi koji su uzimali ove kredite predstave kao bahati, da se većina kockala i da će se tražiti rešenje samo za socijalno ugrožene”, kaže Gavrilović, dodajući da je ministar finansija Dušan Vujović već najavio da će tražiti produženje roka koji ističe danas.

Takođe, stav Efektive je da su ugovori sve korisnike oštetili podjednako, da svi imaju zelenaške karaktere i da su ništavi a da onaj ko čini prestup, mora odgovarati podjednako prema svakom svom korisniku.

Bankari, sa svoje strane, smatraju da problema nema i da nikakva druga rešenja osim četiri modela koja je već ponudila NBS (i koja su neslavno prošla) - nisu potrebna. Naime, četiri modela koje su banke nudile klijentima, a pripremila ih je NBS, podrazumevaju ili konverziju kredita u evre ili smanjenje kamatnih stopa. To je prihvaltilo svega 14 odsto korisnika kredita u švajcarcima. Bankari za to optužuju negativnu medijsku kampanju dok dužnici ističu da nikakva kampanja nije bila potrebna osim kalkulatora kojim bi se izračunali efekti tih modela. A efekti su u najboljem slučaju takvi da se rate, koje su uvećane dva ili 2,5 puta, smanjuju za dve, tri hiljade dinara a u najgorem - rata se čak i povećava.

Dušan Vujović

Dužnici traže da se krediti u francima konvertuju u evre, po kursu koji je važio na dan odobrenja kredita. S obzirom da je najveći broj od oko 20.000 kredita u francima odobren tokom 2007. i 2008. Godine, tada je jedan franak koštao oko 48 do 50 dinara. Danas jedan franak vredi 110,5 dinara.

Iako je rešenje slično ovom koji traže u našoj zemlji dužnici, već putem zakona doneseno ove godine u Hrvatskoj i Crnoj Gori, a još pre nekoliko godina u Mađarskoj koja je prva i krenula u rešavanje ovog problema, u Srbiji ono izgleda da ima male šanse na uspeh, da li zbog jačih veza bankara i države ili slabijeg pritiska dužnika na državu, ostaje nejasno.

Bankari ističu da su već podneli teret i da ih je primena modela NBS koštala oko 50 miliona evra, što automatski znači da su toliko iznosile olakšice za one koji imaju kredite i koji su prihvatili nešto od ponuđenog. Oni takođe ističu da se Srbija ne može upoređivati sa Hrvatskom gde je više od 3,8 milijardi evra u kreditima u francima naspram 700-800 miliona evra u Srbiji.

U Efektivi nemaju previše optimizma da će najnovija radna grupa, zbog čijeg su osnivanja odložili veliki protest dužnika, doći do zadovoljavajućeg rešenja. “Zato, sve što mi tražimo od države je da se poboljša efikasnost sudova, da se presude ne čekaju po pet godina i mi ćemo onda sami masovno podnositi tužbe i raskidati ugovore”, poručio je Gavrilović.

Upitana da li bi Srbija mogla da primeni mađarski model rešenja, Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS je rekla da to nije moguće 26. januara 2015. godine

Kako su drugi rešavali “švajcarske dugove”

Možda i najveći pritisak na srpske vlasti može predstavljati činjenica da su zemlje u okruženju sa sličnim problemom već donele zakonska rešenja koja su faktički značila konverziju kredita iz franka u evro po kursu na dan odobravanja kredita, a gubici su deljeni između banaka, države i klijenata.

U Hrvatskoj, po zakonu o konverziji kredita u švajcarskim francima, ovi zajmovi će se pretvoriti u evre po kursu koji je važio na dan odobravanja kredita, sa kamatama koje važe za slične kredite u evru. Zatim se pravi drugi obračun za taj isti kredit ako se konvertuje u evro kredit po sadašnjem kursu. Višak glavnice kredita će se otpisati, a ako bi bilo preplate po anuitetima, za toliko će se proporcionalno dodatno smanjivati buduće kreditne rate.
Troškove primene ovog zakona, odnosno konverzije kredita snose banke, a knjiže ih kao negativne kursne razlike.

U tamošnjim medijima su se pojavile tvrdnje da će banke ucenjivati državu da povuče ovaj zakon tako što će odbiti da daju kredite državi ili da kupuju obveznice. Inače, hrvatske banke su pokrenule pred Ustavnim sudom Hrvatske ocenu ustavnosti ovog zakona.

Među srpskim dužnicima se spekuliše da se čeka odluka hrvatskog Ustavnog suda pre donošenja rešenja za srpske građane. Sve komplikuje činjenica da su u Hrvatskoj u nedelju izbori, a mogla se čuti kritika banaka da vlasti žele da se dodvore građanima ovim zakonom.

U Crnoj Gori je usvojen zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima koji je predložila opozicija iako je svega oko 400 osoba uzelo takve kredite i samo jedna banka (Hipo alpe adria) ih je odobravala. Po njihovom rešenju, sve gubitke koji bi nastali na konverziji po kursu koji je važio na dan odobrenja kredita, podelili bi na jednake delove klijent, država i banka a kredit bi nastavio da se otplaćuje po kamati koja važi za zajmove u evrima.

Prema informacijama koje imaju u Efektivi sličan scenario se sprema i u Bosni i Hercegovini.