Kamate pojedoše budžet

Javni dug Srbije je u aprilu smanjen za oko 170 miliona evra i iznosio je 24,4 miliajrde evra, što je prema proceni Fiskalnog saveta iznosilo 74,1 odsto BDP-a, a prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija 72,3 odsto. Međutim, skromno razduživanje države koje je došlo kao posledica blagog slabljenja dolara i manjeg deficita od očekivanog, brzo će biti prekinuto u maju kada se očekuje rast duga za 100 miliona evra.

Skuplje kamate od plata u prosveti ili zdravstvu

Međutim, kod javnog duga nije bitna samo njegova veličina već i koliko on košta jednu državu, a Srbija će za kamate po osnovu javnog duga iz budžeta ove godine platiti 1,1 milijardu evra, odnosno 3,5 odsto BDP-a. Ovaj iznos je veći od izdvajanja za kapitalne investicije.

Takođe, trenutno je aktuelan program racionalizacije zaposlenih u javnom sektoru gde će po svemu sudeći najveći teret otpuštanja da podnesu zdravstvo i prosveta jer i najviše zapošljavaju (60 odsto ukupno zaposlenih u državnom sektoru), mada nadležna ministarka Kori Udovički nije htela da precizira gde će biti najviše otpuštanja. Tako ukupno za plate zaposlenih u obrazovanju i zdravstvu Srbija izdvaja po tri odsto BDP-a, a za kamate 3,5 odsto.

Za plate policiji, pravosuđu i vojsci troši se 2,9 odsto BDP-a. I ispada da se upravo smanjuju plate zaposlenima u prosveti od čega direktno zavisi kvalitet obrazovanja, ili u zdravstvu od kog zavisi zdravlje nacije, da bi se isplatile sve veće i veće kamate na ogromno zaduživanje poslednjih pet, šest godina. Poražavajuća je činjenica da se za kamate, uglavnom sranim kreditorima, daje godišnje iznos dovoljan za 150.000 plata zaposlenih u zdravstvu ili prosveti.

S obzirom da će fiskalna konsolidacija trajati bar još tri godine, drugim rečima plate i penzije će verovatno toliko biti zamrznute, a s druge strane troškovi kamata će rasti - one će ubrzo postati dominantan deo budžeta.

Prema analizi Fiskalnog saveta, uprkos planiranom smanjenju deficita do 2017. godine očekuje se godišnji rast izdvajanja za kamate u proseku za 20 milijardi dinara.

“To znači da će svake sledeće godine biti neophodno ostvariti uštede na rashodima, ili povećati javne prihode za oko 20 milijardi dinara samo da bi se deficit održao na nepromenjenom nivou. Ovaj iznos je, na primer, ekvivalentan ukupnom povećanju prihoda po osnovu suzbijanja sive ekonomije u 2015. godini (što se ne može očekivati svake naredne godine), odnosno nešto manji od ukupnih ušteda ostvarenih po osnovu smanjenja penzija (procenjene na oko 25 milijardi dinara)”, navodi se u izveštaju institucije zadužene za nadgledanje javnih finansija.

Samo šest zemalja u Evropi ima veće troškove za kamate na javni dug od Srbije. Iz analize Fiskalnog saveta vidi se da Grčka kao najzaduženija zemlja u Evropi sa dugom od 180 odsto BDP-a za kamate troši samo 0,7 procentnih poena BDP-a više u odnosu na Srbiju, a pri tome očekuje se da budžetski rashodi za kamate u Srbiji do 2017. godine porastu na oko četiri odsto BDP-a. Tada bismo mogli više da plaćamo za kamate (u odnosu na BDP) nego Grčka.

Izostaje privredni rast

Iako se vlast nada, što je i dokumentovano u Fiskalnoj strategiji 2015-2017. godine, da će javni dug rasti do 79 odsto BDP-a u 2016. i da će onda krenuti u pad, Fiskalni savet očekuje da će javni dug rasti do 2018. godine kada će dostići 83 odsto BDP-a kada bi se mogao zaustaviti. S obzirom da je na kraju 2014. dostigao 72,2 odsto BDP-a, prema Fiskalnom savetu (a 70,9 odsto BDP-a prema Ministarstvu finansija) na dobrom je putu da ubrzo i probije granicu od 80 odsto BDP-a. Naravno, ovo podrazumeva privredni rast koji je izostao prošle, a očekuje se da će biti ili u minusu ili na nuli i ove godine.

Čak i ova opreznija procena o visini javnog duga može biti probijena, budući da se skoro trećina javnog duga nalazi u dolarima, mada država devizne prihode uglavnom ostvaruje u evrima. Efekat ove devizne nesuklađenosti već se osetio kada je u prvom kvartalu javni dug porastao za pet odsto samo zbog jačanja dolara.

U sličnoj ili još goroj situaciji je Hrvatska čiji je javni dug na kraju 2014. godine iznosio 85 odsto BDP-a. Kao što je Srbija za poslednjih šest godina utrostručila javni dug sa 8,7 milijardi evra krajem 2008. na 24 milijarde evra krajem aprila 2015. godine, tako su i Hrvati poslednjih 15 godina godišnje povećavali javni dug za 12,4 odsto. U toku 2014. godine odnos javnog duga Hrvatske prema BDP-u je povećan za 4,4 procentna poena po čemu je šesta u EU, ali to nije ništa prema Srbiji čiji je javni dug prema BDP-u skočio za 11,3 procentnih poena u 2014. godini.

I Srbija i Hrvatska se vode kao srednje razvijene zemlje sa tržištima u razvoju za koje se ne preporučuje da javni dug pređe 45 odsto BDP-a (upravo to je granica koju je odredio naš Zakon o budžetskom sistemu koji se očigledno ne poštuje).

Hrvatima se predviđa rast duga do 90 odsto BDP-a do kraja ove godine i čak 92,5 odsto u 2017. godini. Na ovaj način Hrvatska bi mogla upasti u grupu zemalja tzv. PIIGS čiji javni dug pevazilazi 100 odsto BDP-a.

I mada MMF ozbiljno upozorava Hrvatsku na veliku mogućnost krize zbog visokog javnog duga, njenih 85 odsto je čak malo ispod proseka Evropske unije od 86,8 odsto.

Razvijene zemlje su zaduženije

Osim zemalja Južne Evrope poput Grčke, Italije, Španije i Portugala i Irske pored njih, koje čine grupu PIIGS i predvode listu najzaduženijih država, među najzaduženijima su i razvijene i bogate zemlje Evropske unije. Na primer, javni dug Belgije je 106,5 odsto BDP-a, Francuske 95 odsto BDP-a, Velike Britanije 89,4 odsto, Austrije 84,5 odsto, a Nemačke 74,7 odsto BDP-a.

Zemlje EU

Zemlja       Javni dug kao % BDP-a

Belgija        106,5%

Danska         45,2%

Nemačka      74,7%

Francuska     95%

Holandija      68,8%
Austrija          84,5%

Finska           59,3%

Švedska       43,9%

V. Britanija   89,4%

PIIGS

Zemlja       Javni dug kao % BDP-a

Portugal    130,2%

Italija         132,1%

Irska          109,7%

Grčka         177,1%

Španija        97,7%

Kipar          107,5%

Treba podsetiti da prema Mastrihtskim kriterijumima, na kojima je formirana Evropska monetarna unija, zemlja ne može postati član evrozone sa javnim dugom većim od 60 odsto BDP-a. Po ovom kriterijumu samo Švedska, Danska, Finska i Luksemburg bi smele da imaju evro kao platežno sredstvo. Opet, za većinu ovih zemalja ni EU, ni MMF, ni međunarodna finansijska tržišta - kako nazivaju svetske fondove i kreditore - ne zahtevaju smanjenje javne potrošnje, racionalizacije i reforme kao za zemlje Istočne Evrope koje pokazuju znatno veću finansijsku disciplinu.

Tako osim pomenute Hrvatske, Slovenije čiji je javni dug na nivou 80 odsto BDP-a i Mađarske sa 76,9 odsto BDP-a, sve zemlje nove članice EU su ispod granice od 60 odsto BDP a neke, poput Estonije koja ima javni dug od samo 10 odsto BDP-a, su među najmanje zaduženim zemljama u svetu.

Nove članice EU

Zemlja       Javni dug kao % BDP-a

Rumunija  39,8%

Hrvatska    85%

Bugarska   27,6%

Slovenija    80,9%

Slovačka    53,6%

Poljska       50,1%

Mađarska   76,9%

Češka         42,6%

Estonija     10,6%

Letonija     40%

Litvanija    40,9%

Takođe i zemlje iz našeg regiona, osim Srbije i donekle Albanije, imaju relativno nizak javni dug u odnosu na BDP, ali i dalje su međunarodne finansijske organizacije zabrinute za njih i preporučuju reforme.

Kandidati za EU

Zemlja       Javni dug kao % BDP-a

Srbija             70,9% (72,3% 30.4.2015)

BiH                 45%

CG                 59,60% (54,6% 31.3.2015)

Albanija        69,1%

Makedonija  45,8%

Kako objašnjava Božo Drašković, saradnik Instituta ekonomskih nauka, nije problem samo u visini duga, već je pitanje da li imate jaku ekonomiju baziranu na proizvodnji i izvozu. Takođe, neke od zemalja u koje beži kapital, kao što su Velika Britanija, Luksemburg ili Švajcarska ne moraju da imaju proizvodnju, a opet mogu biti jake i podnositi visok dug.

“Mi nemamo privredu, uništili smo industriju. Postojeći način privlačenja kapitala nije produktivan i, u stvari, iz zemalja kao što je naša isisava se kapital u of šor rajeve. Naša država je uništila privredu i pošto ne može da poveća priliv deviza izvozom, onda samnjuje potrošnju zbog čega trpi narod. Mi moramo generisati sopstvenu akumulaciju, podići privredu i industriju, jer nigde i nikoga nije razvio strani kapital. Nedavno sam video izjavu nekoga iz bivše vlade da su ekonomsku politiku vodili spolja, a meni se čini da je i danas takav slučaj”, smatra Drašković.