Piketi: tražimo od Grka ono što sami nismo bili spremni da primenimo
Sve uticajniji francuski ekonomista kritikuje licemerno ponašanje Nemačke i Francuske prema Grčkoj
(foto, Toma Piketi)
Sve popularniji i uticajniji francuski ekonomista Toma Piketi (Thomas Piketty) označio je juče za svojevrsnu ironiju to što Nemačka i Francuska, koje u 20-om veku, kada su bile u velikim dugovima, nisu primenile drastična rešenja - upravo to danas traže od Grčke.
“Kada pogledate u istoriju javnih dugova u prošlosti, videćete da je bilo mnogo većih dugova nego što ih ima danas”, rekao je on u intervjuu radio-stanici Frans enter (France Inter), ukazujući konkretno na primere Britanije u 19, i Nemačke i Francuske u 20. stoleću.
Prema njemu, postoji nekoliko načina kako sniziti javni dug. Jedan je snižavanje inflacije, praktično na nulu, i sakupljanje primarnih viškova što traje po nekoliko decenija.
“To je rešenje koje može funkcionisati ali traži mnogo vremena”, upozorio je on.
Primarni višak nastaje u situaciji kada su izdaci države niži od poreza, pri čemu nisu uračunate kamate na kredite.
“Ironija cele ove priče jeste u tome što Nemačka, kao i Francuska, nisu, na sreću, primenile to apsurdno rešenje na sebi posle II svetskog rata kada smo imali javni dug od preko 200 procenata BDP, tojest još mnogo veći nego što danas ima Grčka”, rekao je on.
Prema Piketiju, korišćena je inflacija, zatim razne vanredne mere, kao i restrukturalizacija duga, tojest razduživanja.
“Celi spoljni nemački dug izbrisan je 1953”, podsetio je on.
“Neverovatno je da danas objašnjavamo Španiji i Grčkoj da jedino rešenje jeste da vrate sve do poslednjeg evra iako znamo da to neće moći da bude ostvareno”, istakao je on.
Piketi, smatran za levičarskog ekonomistu, nedavno se proslavio objavljivanjem svetskog bestselera “Kapital u 21.veku” (Le capital au XXI-e siécle). Svetsku pažnju je, međutim, knjiga izazvala tek kada je objavljena na engleskom. Glavna teza knjige jeste da od vremena uoči Prvog svetskog rata ekonomske nejednakosti nisu bile tako duboke kao danas. A tako je i pored činjenice što pre stotinu godinu nije postojala nikakva socijalna preraspodela i progresivno oporezivanje...
