Propali pregovori klijenata sa bankama

Miloš Obradović

U kakvoj su situaciji zaduženi u švajcarcima najbolje pokazuje primer kredita od 70.000 franaka podignutog 2008. godine koji je tada vredeo 40.000 evra. Sada, nakon sedam godina otplate vlasnik tog kredita duguje još 60.000 evra
(foto, Beograd, 15.05.2015 - konferencija za novinare Udruženja bankarskih korisnika Efektiva o rešavanju problema kredita u švajcarskim francima: Dejan Gavrilović, prvi s desna)

Pregovori o rešenju problema kredita u švajcarskim francima, koje su vodili predstavnici Udruženja bankarskih klijenata Efektiva i predstavnici banaka, NBS i ministarstava finansija i pravde, pre nekoliko dana su prekinuti tako što, kako tvrdi Dejan Gavrilović, predsednik Efektive, predstavnici države i banaka – jednostavno se nisu pojavili na sastanku, bez obaveštenja.

„Nakon pet sastanaka delovalo je da može biti nekog rezultata, ali na poslednjem sastanku, očigledno po dogovoru, nisu se pojavili i korisnici kredita u francima opet su prepušteni sami sebi“, rekao je Gavrilović na konferenciji za medije ovog udruženja koje zastupa nekoliko hiljada vlasnika stambenih kredita u švajcarcima kojima se rata u poslednjih šest, sedam godina povećala 2,5 puta zbog rasta kursa franka, ali i zbog nezakonitih povećanja kamatnih stopa od strane banaka.

Nepodnošljivi skokovi švajcarca

U kakvoj su situaciji zaduženi u švajcarcima najbolje pokazuje primer kredita od 70.000 franaka podignutog 2008. godine koji je tada vredeo 40.000 evra. Sada, nakon sedam godina otplate, vlasnik tog kredita duguje još 60.000 evra. Pored toga, pravi šok su dužnici doživeli 15. januara ove godine kada je odlukom švajcarske narodne banke franak ojačao prema evru i dinaru za oko 20 odsto. Preko noći je dug građana Srbije prema bankama (samo po ovom osnovu) povećan sa 800 miliona na milijardu evra.

„U Srbiji ima oko 21.000 kredita u švajcarskim francima. Prema našoj računici, banke već godinama mesečno uzimaju na ime kursnih razlika oko dva miliona evra više nego što bi trebalo. Na to treba dodati nezakonite radnje kao što je nezakonita i zelenaška zatezna kamatna stopa koja je u jednom slučaju iznosila i 180 odsto godišnje. Takođe su banke isplaćivale kredite po nižem kupovnom kursu, a naplaćivale rate po višem, prodajnom kursu, a poznato je i da su jednostrano povećavale kamatne stope“, objašnjava Gavrilović.

Gavrilović ističe da se banke i dalje drže četiri modela koje je ponudila Narodna banka Srbije, ali koji ne idu u korist dužnika. Takođe, odluku NBS da banke vrate klijentima novac koji su naplatile jednostranim povećanjem kamata, koja je stupila na snagu 5. aprila, ne poštuju sve banke i, kako kaže predstavnik Efektive, NBS nije reagovala mada je obaveštena o tome.

„Nepoštovanje zakonskih odredbi je i napravilo ceo problem. Imamo primer da jedan klijent duguje banci 2.000 evra, a banka njemu duguje skoro 2.500 evra koje treba da vrati po odluci NBS. Međutim banka proglašava kredit dospelim, aktivira hipoteku i želi da proda stan iako je čovek faktički u pretplati“, objašnjava Gavrilović uz napomenu da postoje dokazi i da su se banke samo fiktivno zaduživale u francima, što su i priznali neki bankari.

Gavrilović kaže da trenutno imaju pet prvostepenih presuda u korist klijenata i jednu odluku Apelacionog suda čije obrazloženje bi možda moglo dovesti i do ukidanja valutne klauzule jer postoji stav da banka ne može da štiti kapital na dva načina - i promenljivom kamatnom stopom i valutnom klauzulom.

„Nemamo ništa protiv valutne klauzule, ali ona treba da služi očuvanju vrednosti kapitala, a ne za bogaćenje“, ističe Gavrilović, dodajući takođe da je pre dve nedelje jedan sud dosudio da banka nema prava da naplaćuje proviziju za obradu kredita, a to je ono što banka prvo naplati.

Na primer, za kredit od 50.000 evra banka naplati 2.000 evra za proviziju, a pri tome kamatu zaračunava na ceo iznos kredita od 50.000 evra, a ne 48.000 koliko su isplatili klijentu.

Država neće da pomogne

„Za mesec i po dana ističe rok za primenu preporuka NBS, ali klijenti nisu zainteresovani za njih jer se prosto ne isplati. Rešenje koje mi tražimo ne podrazumeva da država na bilo koji način subvencioniše imaoce kredita u francima, već da banke omoguće konverziju kredita u evre po prihvatljivim uslovima. Oko 80 odsto svih kredita je osigurano kod NKOSK i prema proračunima iz Ministarstva finansija, ako bi 50 odsto kredita postalo nenaplativo NKOSK ne bi imao novca da isplati obaveze bankama. Tako država može doći u situaciju da ne želi da pomogne svojim građanima, a da će isplaćivati bankama dug NKOSK-a“, upozorava on.

Dužnici, odnosno klijenti banaka ističu da im smeta mešanje NBS u zakon o obligacionim odnosima iza čega se kriju banke. Dejan Jovanović, vlasnik stambenog kredita u francima pokazao je dopis banke u kome oni obaveštavaju klijente da vraćaju novac po odluci NBS, ali da ne priznaju da su nezakonito naplatili jednostranim povećanjem kamatne stope.

„To je šizofreno. Ugovori moraju biti poništeni i nadamo se da će se poštovati zakoni Srbije i ako oni važe za građane da će važiti i za banke“, istakao je on, napominjući da je uzeo kredit u oktobru 2007. godine sa kamatom od 3,95 odsto i da je ona posle nekoliko meseci povećavana sve do 6,9 odsto.

„Prosečan čovek sa tim jako teško može da živi. Osećamo se kao David protiv Golijata“, poručio je on.

Dužnici najavljuju radikalnije proteste

I Miroslav Aničić, takođe dužnik u ovoj banci ističe da je samo jednu ratu platio po ugovorenoj kamati i odmah je ona povećana.

„Zahtevali smo da nam dostave način obračuna kamatne stope i od septembra 2008. godine čekamo na to“, kaže on, dodajući da su s obzirom na kretanje Libora kamate trebalo da budu negativne, a one su rasle da bi se tek 2011. godine vratile na početni nivo. Prilikom odobravanja kredita Libor je bio 2,7 odsto, a sada je 0,2 odsto.

„Nije problem samo rast kursa franka već tumačenje ugovora od strane banke. Meni bi glavnica, bez uticaja kursa, trebalo da bude 20.000 franaka manja, a oni nam sada smanjuju glavnice za koliko oni hoće. Niko više ne može da utvrdi šta i kako je banka obračunavala“, kaže Aničić.

Kako kaže još jedan dužnik u švajcarcima Marko Vasić „nalazimo se u kavezu koji je zaključan i nikako ne možemo da izađemo. Kada smo pokušavali da se zaštitimo od kursnog rizika i prebacimo kredite u evre banka nam to nije dozvoljavala“ i zato vlasnici kredita u švajcarskim francima najavljuju radikalizaciju protesta i da će blokirati ekspoziture banaka uplatama rata za kredite u iznosima od po dva dinara, a takođe pozivaju građane da bankama dostavljaju prigovore pisane na ciglama, daskama, pločama, pošto im po zakonu sledi kazna od 100.000 dinara ako ih ne prime.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...