Srpska banka napravila gubitak od 136 miliona evra

Miloš Obradović

Ostatak bankarskog sektora, bez Srpske banke, imao dobit pre poreza 175 miliona evra
(ilustracija, pokazalos se da je Srpska banka temeljno opljačkana)

Ako je neko poverovao saopštenju Narodne banke Srbije od 10. februara 2014. godine da se “nijedna banka u Srbiji ne nalazi u sličnoj situaciji u kojoj su bile četiri banke kojima je NBS oduzela dozvolu za rad” i ako je pomislio da je pljačkanje ostalo samo na te četiri banke - debelo se prevario. Srpska banka je prema bilansima koje je objavila NBS, u 2014. godini zabeležila gubitak od čak 16 milijardi dinara ili 136,6 miliona evra (po prosečnom kursu evra iz 2014. godine). Iako daleko manja banka, gubitak Srpske banke je uporediv sa gubitkom Agrobanke od 29,4 milijarde dinara. Veći deo gubitaka ove banke knjižen je u četvrtom kvartalu prošle godine s obzirom da je gubitak nakon trećeg tromesečja iznosio 2,2 milijarde dinara.

Kreditiranje poznatih “pljačkaša banaka”

Uprkos tome NBS nije oduzela dozvolu za rad Srpskoj banci, već je odlučeno da ova banka prekine rad sa stanovništvom i postane isključivo banka namenske industrije, čime se i bavila u prošlosti kada se zvala Ju garant banka. Ovo, takođe, znači da je država preuzela gubitke Srpske banke.

Mada nije dostupan revizorski izveštaj ove banke za 2014. godinu, iz izveštaja za 2013. godinu vidi se da je ova banka davala kredite firmama koje su pokopale i četiri druge banke – Interkopu, Gorana Perčevića i povezanim firmama, zatim Beohemiji, Željka Žunića i Farmakomu, Miroslava Bogićevića i takođe drugim njegovim firmama. Osim njih Srpska banka je bila “značajno izložena” i prema Tigru iz Pirota i Simpu.

Najznačajniji uzrok gubitka je knjigovodstvena stavka “Neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki”, tj. otpis loših kredita koji je iznosio u 2014. godini blizu 10 milijardi dinara. Vlasnik Srpske banke je država sa 99 odsto, ali kapital banke na početku 2014. godine iznosio je nešto preko četiri milijarde dinara dok je gubitak na kraju godine bio četiri puta veći. Postavlja se pitanje čiji je ostali novac koji je banka izgubila.

Iako bez podataka za 2014. godinu, neki zaključak se može izvući iz godišnjeg izveštaja za 2013. godinu gde su najveći deponenti banke bila uglavnom javna preduzeća i državne institucije, a pre svega JP “Jugoimport SDPR“, zatim Privredno društvo za distribuciju električne energije „Elektrovojvodina“, Novi Sad, PD “Hidroelektrane Đerdap“, „Kompanija Prva iskra – namenska proizvodnja a.d.,Barič”, „Beogradska banka“ a.d. u stečaju, Grad Novi Sad - gradska uprava za finansije, „Dunav-re“ a.d.o., „Astrabanka“ a.d. u stečaju.

I strane banke prave gubitke

Nažalost, osim Srpske banke među gubitašima se nalaze i još dve državne banke Dunav banka, koju je od Dunav osiguranja kupio Telekom Srbija, sa gubitkom u 2014. od 1,4 milijarde dinara i Jubmes banka sa gubitkom od 600 miliona dinara i Čačanska banka u kojoj država ima 25 odsto vlasništva, a koju bi trebalo da kupi turska Halk banka, sa 270 miliona dinara gubitka.

Pored domaćih državnih banaka, gubitke su u 2014. godini napravile i dve grčke banke Eurobanka i Pireus, kao i dve slovenačke NLB i KBM banka. Pored njih u gubitaše su se upisali i Telenor i Hipo banka.

Najveći profit u Intezi

Ukupno na nivou sektora ostvaren je profit pre oporezivanja od 4,5 milijarde dinara ili 38,5 miliona evra, dok je 2013. Iskazan gubitak od dve milijarde dinara (18,7 miliona evra). Kada se iz računice isključi Srpska banka, ne može se reći da je 2014. godina bila loša za bankarski sektor.  

Bez gubitka Srpske banke ukupan profit pre oporezivanja na nivou sektora iznosio je 175 miliona evra. I prošle godine najveću dobit ostvarila je Inteza 6,8 milijardi dinara. Za njom su u prvih pet i Unikredit (5,46 milijardi dinara), Rajfajzen (5,23 milijarde), Komercijalna banka (4,78 milijardi) i Prokredit (dve milijarde dinara). Ukupno, prvih pet banaka je zaradilo čak 24,27 milijardi dinara, odnosno oko 207 miliona evra.

Na kraju 2014. godine ukupna aktiva bankarskog sektora je iznosila 24,55 milijardi evra što je naskoro na nivou s kraja 2013. godine (odnosno smanjenje od oko 20 miliona evra). Međutim u poslednja tri meseca prošle godine aktiva banaka je smanjena za više od pola milijarde evra. Najveća banka po veličini aktive je i dalje Inteza sa 472,96 milijardi dinara plasiranih u Srbiji. Sledi je Komercijalna banka sa 406,26 milijardi dinara. Na trećem mestu je Unikredit sa 265,27 milijardi, na četvrtom je Rajfajzen sa 224,13 milijarde, dok je peta Sosijete ženeral banka sa 222,31 milijarde dinara aktive. Prvih pet banaka držalo je 53 odsto tržišta.

Kapital bankarskog sektora je smanjen za oko 60 miliona evra u poslednjih godinu dana i na kraju 2014. iznosio je nešto više od pet milijardi evra.

Najveći kapital imala je takođe Inteza 105,2 milijarde dinara, što je 17 odsto ukupnog kapitala bankarskog sektora. Druga po visini kapitala je Komercijalna banka sa 69,5 milijardi dinara, a slede je Rajfajzen banka sa 55,85 milijardi dinara, Unikredit sa 55,26 milijardi i AIK banka sa 53,15 milijardi dinara.

Najveću zaradu banka su doneli prihodi od kamata koji su u neto iznosu u 2014. godini iznosili 1,06 milijardi evra što je za oko 20 miliona evra više nego u 2013. godini.

Manji otpis ali i provizije

Na ime naknada i provizija banke su u prošloj godini naplatile 297 miliona evra što je za oko šest miliona evra manje nego u 2013. godini. Kursne razlike su u prošloj godini bile neutralne sa stanovništa profita banaka.

Ogroman nivo nenaplativih kredita od oko 23 odsto, a čak oko 30 odsto kod kredita privredi uzrokovao je da banke i prošle godine na njima imaju velike rashode. Stavka “neto rashod po osnovu obezvređenja finansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki” u 2014. godini iznosila je 478,5 miliona evra. To je ipak smanjenje u odnosu na 2013. godinu kada je otpisano 510 miliona evra.

Najveće gubitke po ovom osnovu imala je Srpska banka u iznosu od 10 milijardi dinara, ali veliki iznos rashoda zabeležila je i Inteza, čak 9,2 milijarde dinara. Velike rashode po osnovu problematičnih kredita imala je i Eurobanka od 5,4 milijarde dinara.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...