Sve teže doći do kredita
Banke pooštravaju uslove za odobravanje kredita i privredi i građanima zbog smanjenja ekonomske aktivnosti, smanjenja plata, sve veće nezaposlenosti i visokog iznosa nenaplativih potraživanja
(Firme se bore samo da opstanu, na širenje poslovanja niko ne pomišlja, ilustracija - Tošo Borković, Novosti)
Na kraju 2014. godine iznos odobrenih kredita privredi i preduzetnicima bio je u nominalnom iznosu za pet odsto manji nego na početku godine, a ako tu uračunamo i slabljenje dinara prema evru od pet odsto tokom 2014. dolazi se do zaključka da su banke smanjile kreditiranje privrede za celih 10 odsto u realnom iznosu. Ovaj trend nastavio se i u 2015. godini pa je u februaru više vraćeno kredita nego što je odobreno novih, računajući i privredu i stanovništvo, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
S obzirom da srpska privreda odavno više nema nikakve unutrašnje rezerve za finansiranje, ovo je veoma loša vest jer ukazuje da neće biti domaćih investicija u privredi. Ovo pokazuje i izveštaj Narodne banke Srbije u anketi o kreditnoj aktivnosti banaka u poslednjem tromesečju 2014. i očekivanjima za prvo tromesečje 2015. godine.
Niko ne proširuje poslovanje
Negativna percepcija ekonomske aktivnosti u Srbiji od strane banaka, uz probleme sa nenaplativim potraživanjima doveli su do pooštravanja standarda koje banke primenjuju pri odobravanju kredita privredi u četvrtom tromesečju 2014. godine kao i tokom cele prošle godine. Ovo se, pre svega, ogleda u pooštravanju necenovnih uslova, odnosno odobravanju nižih iznosa kredita i skraćivanju rokova.
Takođe, banke su pooštrile zahteve za obezbeđenje kredita što dodatno otežava preduzećima da dođu do finansiranja poslovanja. Ovo pooštravanje uslova pre svega se odnosi na velika preduzeća.
Za one koji mogu da dobiju kredit, banke su u proseku smanjile marže i provizije i naknade, što je i za očekivati jer se veliki broj banaka bori za relativno mali broj klijenata koji može da ispuni sve njihove uslove za dobijanje kredita.
Privreda, uglavnom, traži kredite za refinansiranje postojećih dugova i obrtnog kapitala. Tražnja za investicionim kreditima je skoro zamrla, a takođe nema ni tražnje za kreditima za preuzimanja ili kupovinu drugih preduzeća. Drugim rečima, niko ne gleda da proširi proizvodnju ili poslovanje već samo nekako da održi postojeći posao.
Prema najavama banaka, u prvom tromesečju ove godine uslovi za odobravanje kredita malim i srednjim preduzećima biće dodatno pooštreni. Ovde treba dati podatak iz Udruženja banaka Srbije da je u 2014. godini skoro prepolovljeno kreditiranje preduzetnika.
Iako su izvori kapitala za banke pojeftinili, što zbog istorijsko niskih kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, što zbog izuzetno niskih kamatnih stopa na domaću štednju, glavni razlog koji su banke navele za oštrije kriterijume za odobravanje kredita su negativna očekivanja u pogledu privredne aktivnosti u Srbiji, dok je za određeni broj banaka razlog - visok udeo nenaplativih kredita. Osim toga banke su se izjasnile da nisu spremne na preuzimanje rizika.
Turobna predviđanja
Ono što je loše za privredu je da internih izvora za finansiranje nema, ali nema ni mogućnosti za zajmove od nebankarskih institucija, kao ni drugih izvora finansiranja, čemu bi pre svega trebalo da služi berza. Tako se preduzeća, koja ne ispunjavaju sve strožije uslove banaka, nalaze u bezizlaznoj situaciji da ne mogu da dođu do sredstava zbog čega se gomilaju dugovi dobavljačima, državi i zaposlenima i stvaraju lanci nelikvidnosti u privredi. S druge strane, banke „sede na parama“, ali ne žele da rizikuju sa privredom već se orjentišu na kupovinu državnih obveznica.
Prema podacima Narodne banke Srbije, nenaplativi krediti su krajem 2014. godine iznosili skoro 25 odsto, što znači da svaki četvrti zajam banke imaju problem da naplate. Kada se posmatraju samo zajmovi privredi situacija je još gora i procenat nenaplativih potraživanja se približava nivou od 30 odsto.
Ništa nije bolje ni kada se radi o kreditiranju stanovništva. Banke su pooštrile kriterijume za odobravanje kredita i građanima, a pre svega za potrošačke kredite indeksirane u devizama. Banke su objasnile ovo očekivanjem pada ekonomske aktivnosti, kao i sve većim iznosom nenaplativih kredita koji je kod stanovništva dostigao 10 odsto.
Građani pre svega traže kredite za refinansiranje dugova i gotovinske kredite, dok se tražnja za stambenim kreitima već šest meseci unazad smanjuje. Inače stambeni krediti čine oko 55 odsto ukupno odobrenih kredita stanovništvu. Takođe, tražnja za kreditima za nabavku trajnih potrošnih dobara takođe stagnira. Drugim rečima građani, kao i privreda samo gledaju da prežive.
Kada se pogledaju uzroci male tražnje za kreditima dominiraju smanjenje zarada i nezaposlenost. Takođe, banke ocenjuju nepovoljnim i kretanje na tržištu nekretnina.
Kao ni privreda, ni građani nemaju drugih izvora finansiranja, ni sopstvenu štednju niti mogućnost da pozajme novac negde drugde van bankarskog sistema.
U narednom tromesečju banke ne očekuju značajniju promenu tražnje stanovništva izuzev rasta tražnje za dinarskim kreditima za refinansiranje i pada tražnje za deviznim potrošačkim kreditima.
