Bomba švajcarske centralne banke

Za više od 22.000 dužnika po osnovu kredita u švajcarskim francima u Srbiji prekjučerašnji dan se može nazvati “crnim četvrtkom”. Švajcarska centralna banka (SNB) odlučila je da prestane da drži kurs švajcarskog franka prema evru na nivou od 1,2 franka za evro, na šta je na finansijskim tržištima krenuo talas kupovine franaka što ga je u prvim satima trgovine poskupelo za skoro 40 odsto, na 0,8 franaka za evro. To je prvi put od 1999. godine da je jedan švajcarski franak vredeo više od jednog evra. Kasnije u toku dana, vrednost franka je donekle vraćena, na nivo od 1,04 franka za evro.

Oni kojima je u petak dospela rata kredita imali su šta da vide. Umesto dotadašnjih 101,95 dinara za franak čekao ih je (srednji) kurs od 120,7 dinara za franak. U nekim bankama postavljen je prodajni kurs od čak 132 dinara za franak, ali je u toku dana korigovan. Ovo je dodatni šok koji su dužnici u švajcarcima već jednom preživeli. Naime od 2007-2008. godine kada je najviše ovih kredita i odobreno pa do 2011. godine kurs franka prema evru je udvostručen, kao i njihovi dugovi i njihove rate.

Švajcarska centralna banka

Dužnici u “švajcarcima” bez izlaza

Kako objašnjava predsednik Udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” Dejan Gavrilović, prosečni stambeni kredit polovinom 2008. godine sa kamatnom stopom od 4,5 odsto iznosio je oko 70.000 franaka, a rata je iznosila oko 400 franaka. Tada je 400 franaka vredelo 19.600 dinara. Pre donošenja odluke SNB o prestanku fiksiranja franka za evro, prosečna rata srpskog dužnika bila je 40.800 dinara, a samo dan kasnije nakon valutnog šoka rata je skočila na 48.800 dinara.

Najgore je što korisnici ovih kredita nemaju nikakvog izlaza. Prebacivanje kredita u evre po sadašnjem kursu nije nikakva opcija jer je 70.000 franaka polovinom 2008. godine iznosilo 43.500 evra, a danas nakon šest i po godina otplate, klijent banci duguje 60.000 franaka, što je po jučerašnjem kursu bilo 50.000 evra, a po današnjem 60.000 evra. Dakle nakon 78 meseci otplate glavnica kredita bi bila skoro 20.000 evra veća nego kada je kredit uzet.

Druga opcija bila bi prodaja stana i prevremena otplata kredita. Međutim, u poslednjih šest godina cene nekretnina pale su drastično, pa bi u slučaju prodaje građani ostali bez stana, ali i dalje sa pozamašnim dugom banci.

Dejan Gavrilović, Efektiva

Apel državi i bankama

Zato je Efektiva uputila pismo Narodnoj banci Srbije, Ministarstvu finansija i Udruženju banaka sa pozivom da se odmah fiksira franak prema kursu od četvrtka od 102 dinara za franak, a da se zatim krene u dugoročno rešavanje problema kredita u švajcarcima “jer su preporuke Narodne banke bile samo gubljenje vremena”, kako napominje Gavrilović.

On predlaže konverziju CHF kredita u kredite u evrima, ali po kursu franak/evro koji je važio na dan isplate kredita.

“Na taj način bi se korisnici kredita u švajcarskim francima doveli u istu ravan sa korisnicima evro kredita”, ističe Gavrilović.

Narodna banka samo posmatra

I udruženje “Franak” iz Hrvatske, gde je mnogo više ljudi zaduženo u švajcarcima, hitno je pozvalo ministra finansija na razgovor kako bi se rešio novonastali problem za dužnike.

U saopštenju Narodne banke Srbije navodi se da domaće devizno tržište nije bilo značajnije uzdrmano turbulencijama iz međunarodnog okruženja.

“Ipak, imajući u vidu aktuelna kretanja, Narodna banka Srbije će i dalje pažljivo pratiti promene vrednosti najvećih svetskih valuta i nastojati da umanji prelivanje negativnih posledica na domaće tržište. Takođe, Narodna banka očekuje da će svi eventualni zastoji na domaćem deviznom tržištu u trgovini švajcarskim frankom biti otklonjeni u što kraćem roku, odnosno da će biti obezbeđeno redovno obavljanje svih transakcija. Narodna banka Srbije će naročito pažljivo pratiti posledice ovih promena po stabilnost finansijskog sistema, imajući u vidu položaj korisnika stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima”, stoji u saopštenju NBS.

Jorgobavnka Tabaković, guvernerka NBS

Šta se desilo sa švajcarcem

Centralna banka Švajcarske je neočekivano ukinula donju granicu deviznog kursa od 1,2 franka za jedan evro, koju je uvela u septembru 2011. godine kako bi sprečila jačanje valute i slabljenje konkurentnosti svoje privrede. 

Prema izjavi Tomasa Jordana, predsednika uprave Centralne banke Švajcarske, minimalni kurs je bio uveden u periodu izražene precenjenosti švajcarskog franka i ekstremno visoke nestabilnosti finansijskih tržišta.

“Takva vanredna i privremena mera štitila je švajcarsku privredu od ozbiljnih problema. Evro je dosta pao u odnosu na američki dolar, a to je prouzrokovalo da švajcarski franak oslabi u odnosu na američki dolar. U takvim uslovima Švajcarska nacionalna banka je zaključila da nije opravdano dalje zadržavanje i održavanje minimalnog kursa franka prema evru “, napisao je Jordan u obrazloženju odluke.

Uporedo sa ukidanjem limita, SNB je smanjila i referentnu kamatnu stopu na minus 0,75 odsto, što znači da ako banka drži novac kod centralne banke mora da joj plati 0,75 odsto. To nije sprečilo investitore da kupuju franke, kako stručnjaci smatraju - zbog nestabilnosti i lošeg stanja privrede evrozone.

Slaba uteha

Ekonomista Ivan Nikolić, član Saveta Narodne banke Srbije smatra da je švajcarska centralna banka očekivala da će franak da oslabi prema evru, ali se desilo potpuno suprotno.

“SNB je dodatno smanjila kamatnu stopu kako bi učinila franak što manje privlačnim, ali strah i nepoverenje u ekonomiju evrozone učinili su da investitori beže u franak. Evropske centralne banke su vezale svoje valute za evro i zato ne mogu mnogo da urade po ovom pitanju. Jedino što banke mogu da urade je da smanje kamatne stope na kredite u švajcarcima, čak i do nule,  s obzirom da bi i dalje imale razliku od 0,75 procentnih poena, ali slaba je to uteha za skok kursa od 20 odsto”, ističe Nikolić, dodajući da treba sačekati nekoliko dana jer je se može očekivati da će se ova razlika ublažiti i da će švajcarac krenuti prema kursu od 1,2 franka za evro.

Jedan od razloga zašto se švajcarska nacionalna banka odlučila za napuštanje ograničavanja kursa je i što se očekuje da će naredne nedelje guverner Evropske centralne banke Mario Dragi objaviti program kvantitativnih olakšica, odnosno ECB će otkupljivati obveznice i na taj način povećati ponudu evra. Ovo bi značilo dodatno slabljenje evra i još veće prelivanje kapitala u franak, što su Švajcarci verovatno ocenili da ne bi mogli podneti. Švajcarska centralna banka je za poslednje tri godine, od kada drži donju granicu kursa fiksnom, potrošila ogromne količine novca. Od sredine 2011. godine do danas devizne rezerve Švajcarske su povećane sa 200 milijardi na 500 milijardi franaka, odnosno 70 odsto BDP-a zemlje i već odavno se postavlja pitanje opravdanosti ovakvog gomilanja deviza.

Ivan Nikolić, član Sveta guvernera NBS

Pritisak SAD na Evropsku uniju

Švajcarska centralna banka je držala kurs franka otkupom evra i to u ogromnim količinama. U trenucima kada evro slabi u odnosu na dolar i približava se paritetu jedan prema jedan, ovom odlukom Švajcarske sa tržišta se povlači jedan od najvećih kupaca evra što evropsku zajedničku valutu može samo još dodatno pogurati na dole.

Neki ovo povezuju i sa pritiskom od strane SAD na EU s obzirom na najave da će se ukinuti ili ublažiti sankcije prema Rusiji. Upravo ukidanje sankcija moglo bi uticati na oporavak privrede evrozone, a samim tim i na oporavak evra.

Skok švajcarskog franka već je odneo prve žrtve. Britanska brokerska kuća Alpari podnela je zahtev za bankrot jer su gubici njenih klijenata bili veći od njihove imovine, pa je razliku morala da nadoknadi brokerska firma. “Ovaj “cunami” kako je potez SNB nazvao direktor kompanije Svoč (Swatch) Nik Hajek, naneo je velike gubitke švajcarskoj pretežno izvoznoj industriji. Samo u jednom danu nakon objave odluke SNB, vrednost akcija na berzi je značajno pala, pa su najveće švajcarske najveće kompanije izgubile na vrednosti oko 100 milijardi dolara.