Spoljnotrgovinski višak Kine povećan za polovinu

Suficit Kine u spoljno-trgovinskoim bilansu zemlje porastao je prošle godine za rekordnih (u poslednjih deset godina) 47 procenata, tojest na 382 milijarde dolara zbog toga što je izvoz rastao osetno brže od uvoza. U novembru i decembru uvoz je čak i padao u odnosu na iste mesece 2013, što naznačuje da domaća potražnja slabi.

Sveukupno, obim spoljne trgovine je porastao za 3,4 posto, što je, međutim, znatno ispod proklamovanog cilja vlade da se poveća za 10 procenata.  

Izvoz je tokom cele godine porastao za 6,1 procenat, a uvoz za svega 0,4 procenta. U samom decembru izvoz je porastao za 9,7 posto, tj na 227,5 milijardi dolara, dok je u novembru rast iznosio 4,7 posto. Uvoz u decembru je pao za 2,4 tj na 177,9 milijardi dolara, a u novembru za čak 6,7 posto. Spoljnotrgovinski suficit u poslednjem lanjskom mesecu porastao je čak za 94 posto i iznosio 49,6 milijardi dolara. Iako su podaci o izvozu i uvozu bili nešto bolji od očekivanja, analitičari upozoravaju da bi uvoz mogao nastaviti s padom i u prvim mesecima nove godine.

Istovremeno, kineska ekonomija usporava rast. U trećem kvartalu ove godine rasla je po stopi od 7,3 posto, najnižoj u poslednjih pet godina. Usporavanje rasta smanjuje tražnju za uvozom nafte, rude gvožđa, hrane i druge robe.

Kineski politički vrh nastoji da zemlji osigura trajno održivi rast koji bi se zasnivao ne samo na trgovini nego i na investicijama u domaću potrošnju. Ti planovi, ipak, moraju polaziti od jakog izvoza jer se ne smeju ugroziti radna mesta u eksportno orijentisanim granama koja zapošljavaju milione ljudi.

Vlada je najpre odbila da uvede stimulativne mere za rast privrede koji, smatra, mora prozilaziti iz ekonomskih reformi. U novembru je, međutim, neočekivano snizila kamatne stope što je protumačeno kao znak bojazni od naglog usporavanja privrednog  rasta. Uvela je i mere za održavanje visokog rasta kao što su upumpavanje novih investicija u gradnju železničke infrastrukture i druge javne radove.