Ubrzavanje rasta svetske privrede zbog nižih cene nafte

Niže cene nafte potrajaće i naredne godine i ubrzaće rast svetske privrede za 0,4 do 0,7 posto bruto društvenog prozvoda (BDP). To predviđaju dva vodeća analitičara u Međunarodnom monetarnom fondu  - glavni ekonom Olivije Blanšar (Olivier Blanchard) i šef odeljenja komoditetnog istraživanja Rabah Arecki (Arezki).

MMF je, prema poslednjoj prognozi iz oktobra ove godine, ocenio da će se iduće godine ubrzati rast svetske privreda sa ovogodišnjih očekivanih  3,3 na 3,8 procenta.

Svetske cene nafte su pale sa junskih maksimuma za skoro 50 posto pa se cena severnomorske nafte tipa Brent sada kreće oko 60 dolara za barel. Pad cena se ubrzao naročito krajem novembra kada je naftni kartel OPEC odbio da intrevenise protiv pada cena smanjivanjem eksploatacije nafte.

“U celini gledano to će biti za svetsku privredu impuls rasta”, istakli su, kako prenosi Rojters, Blanšar i Arecki. Prema njima, tržišta terminskih ugovora naznačuju da će se cene nafte pomeriti na gore sa sadašnjih minimuma ali da će ostati na nižem nivou nego prethodnih godina.

Jevtina nafta bi trebalo da iduće godine ubrza rast kineske privrede za 0,7 posto iznad oktobarske prognoze od 7,1 posto. A u 2016. jevtina nafta bi pogurala rast najveće svetske privrede (računajuci po kupovnoj snazi nacionalna valute) za 0,5 do 0,9 procenta u odnosu na dosadašnja predviđanja.

Rast BDP SAD bi se u 2015. zbog sniženja cena nafte ubrzao za 0,2 do 0,5 posto iznad procenjenog rasta od  3,1 posto.  A potom u 2016. bi ova privreda rasla za 0,6 procenat brže od dosadašnjih predviđanja.

Ekonomisti MMF-a smatraju da glavni udeo u ovogodišnjem padu cene nafte ima povećana ponuda na tržištu, posebno zbog brzog rasta eksploatacije nafte iz škriljaca u SAD. Oslabljena tražnja bi mogla da ima u tome udeo od 20 do 35 posto.

Nagli pad cena nafte mogao bi, prema analitičarima MMF-a, da povisi rizike za finansijsku stabilnost time što bi pogodio banke kreditno angažovane u naftnom sektoru i valute zemalja - izvoznica nafte. Oscilacije cena i kurseva razmene mogle bi da na finansijskim tržištima povedu ka rastu averzije prema rizičnim aktivnostima. To  bi značilo odvraćanja investitora od drugih, ranjivih valuta, berza akcija i nekih vrsta obveznica.

“Pritisci su se dosad ograničavali na valute nekoliko naftnih izvoznika kao što su Rusija, Nigerija i Venecuela”, napisali su Blanšar i Arecki. “S obzirom na globalnu finanijsku povezanost, ovakav razvoj zahteva povećanu opreznost”, dodali su oni.