Opštine ne znaju gde su im stanovi

Državna revizorska institucija će do kraja godine objaviti 130 izveštaja revizije budžetskih korisnika koji su kontrolisani tokom 2013. godine. Ukupno do sada ova institucija je objavila 269 izveštaja na osnovu kojih je zbog utvrđenih nepravilnosti podnela 747 prijava protiv 898 odgovorih lica. Od toga je 160 prijava pravosnažno rešeno, među kojima je 121 osuđujuća. Podneto je 577 zahteva za prekršajne postupke, 75 za privredne prestupe i 75 krivičnih prijava.

Nadležnost za prekršaje u javnim nabavkama

U poslednjih godinu i po, međutim, prema rečima Radoslava Sretenovića, predsednika Državne revizorske institucije, javio se problem zbog donošenja novog Zakona o javnim nabavkama 1. aprila 2013. Svi postupci u oblasti javnih nabavki pokrenuti pre donošenja ovog zakona trebalo je da idu na prekršajne sudove, a nakon ovog datuma - pred Komisiju za zaštitu prava ponuđača.

Kako Sretenović napominje, pojedine sudije nisu poštovale zakon i na prijave DRI i pre 1. aprila 2013. se oglašavali kao nenadležni i prosleđivali predmete Komisiji za zaštitu ponuđača koja se, takođe, proglašavala nenadležnom. Sretenevoć ističe da će se ići na Ustavni sud kako bi se utvrdila nadležnost, a protiv nekih sudija su podnete i disciplinske prijave Visokom savetu sudstva.

Radoslav Sretenović

Kako se proverava trošenje državnih para

Državna revizorska institucija revidira finansijske izveštaje 12.325 korisnika budžetskih sredstava, od opština, preko zdravstvenih ustanova, javnih preduzeća, preko ministarstava, do budžeta i Narodne banke Srbije. U svojim revizijama nailazili su na različite slučajeve nepoštovanja ili čak i nepostojanja procedura, nepoštovanja međunarodnih računovodstvenih standarda, nepostojanje interne kontrole, pa sve do pronevera i krađa.

Poznate su dve revizorske laži, kada subjekt revizije kaže “Drago nam je što ste došli” i kada revizori odgovore “Došli smo da vam pomognemo”. Međutim, vrhovni državni revoziri DRI ističu da im se raduje novo rukovodstvo državnih institucija kada dolaze da kontrolišu poslovanje prethodnog rukovodstva.

Ljubica Janković Andrijević, vrhovni revizor kaže da najveći problem nisu zloupotrebe i mahinacije već kada su propisi pravljeni tako da nekome obezbede korist, jer je sve pokriveno papirima i teško se može dokazati namera. Sve što revizori mogu je da utvrde neusaglašenost propisa, a šteta je napravljena.

Nepouzdana računovodstva u opštinama

Na lokalnom nivou dolazi do neverovatnih situacija. Tako je kod jednog indirektnog budžetskog korisnika jedna osoba i plaćala i knjižila transakcije, a takođe je radila i za druge institucije u toj opštini. Ispostavilo se da je novac uplaćivala na svoj tekući račun, a knjižila kao da je uplaćen na račun institucije za koju je radila.

“Lopov traži priliku, ali i prilika nađe lopova”, kaže Duško Pejović, vrhovni revizor zadužen za lokalne samouprave, objašnjavajući da nisu postojale nikakve procedure u ovom slučaju.

 “Računovodstveni sistemi opština su nepouzdani”, ističe Pejović, ukazujući da se ne poštuje zakonska obaveza o namenskom trošenju sredstava, nema pouzdanih računovodstvenih aplikacija, negde se neke institucije finansiraju iz budžeta a ne bi trebalo, a negde nisu na budžetu, a trebalo bi. Opštine imaju i novu, sve češću praksu da prezadužena javna komunalna preduzeća gase i otvaraju nova bez dugova sa istom delatnošću samo malo promenjenim imenom.

Opravdanost državnih troškova

Prosto je neverovatno i koliko opštine i gradovi nemaju predstavu o imovini kojojm raspolažu. Tako je DRI našla u Sokobanji četiri opštinska stana za koje niko nije znao, dok je u Beogradu nađeno 536 takvih stanova. Upravo je upravljanje državnom imovinom i naredna revizija svrsishodnosti koju će obaviti Državna revizorska institucija. Prema rečima Svetlane Tome Anokić, vrhovnog revizora, iako je njen zadatak da utvrdi svrsishodnost upotrebe imovine, to je teško ako se uopšte ni ne zna kojom to imovinom država raspolaže.

Na osnovu prethodne revizije svrsishodnosti upotrebe službenih vozila od strane direktnih budžetskih korisnika, DRI je podnela krivičnu prijavu protiv N. L, vozača Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, jer je utvrđeno da je oštetio budžet za oko 3,4 miliona dinara, izjavio je predsednik DRI Radoslav Sretenović, na radonici za novinare u Aranđelovcu.

Revizijom poslovanja državnih organa utvrđeno je da je N. L. falsifikovanjem službenih isprava, dok je bio vozač republičkog pravobranioca, prikazivao uvećanu potrošnju benzina i pređenu kilometražu, rekao je Sretenović novinarima u Aranđelovcu, na skupu na kojem je predstavljen rad DRI.

Samo u jednom mesecu, u martu 2012. godine osumnjičeni je Upravi za zajedničke poslove dao na potpis da je automobilom prešao 9.702 kilometra i potrošio 1.418 litara benzina, dok je Republičko javno pravobranilaštvo imalo podatke da je u tom mesecu vozilo prešlo 1.702 kilometra i potrošilo 346 litara benzina.

U ovoj reviziji revizori su utvrdili da je u državnom vlasništvu 580.000 objekata kojima raspolaže 12.000 budžetskih korisnika. Revizija upotrebe službenih vozila je bila prva revizija svrsishodnosti koja, za razliku od revizije finansijskih izveštaja, utvrđuje ne samo da li je trošenje javnih sredstava bilo po propisima, već i da li je opravdano. Inače u planovima razvijenih zemalja veći deo revizija koje obavljaju državne revizorske institucije su revizije svrsishodnosti.