Bajkovita Holandija (6): I Amsterdam

Rastko Šejić

Glavni grad Holandije očima domaćina. Pijace s džidžabidžama. Neizbrojivost kulturnih centara. Sam u prodavnici ploča. Robin Hudovi pevaju Božiću. Smrad crvenih fenjera. 11 zapovesti
(Hotel Amstel)

Probudio sam se u jednoj od prestonica sveta, u stanu prijatelja, sa pogledom na japanski hotel Okura, čuvenom i po tome što je bio često obitavalište velike holandske pobunjeničke rok zvezde Hermana Broda, čije je samoubistvo proglašeno od strane publike za najvažniji događaj prvih pedeset godina holandskog popa. Seks, droga i rokenrol...priča mi prijatelj da je pred smrt uspeo da se ograniči samo na žestoki alkohol i dva grama „spida“ dnevno. Budim se u staroj zgradi drvene konstrukcije u kojoj se svaki korak komšija čuje kao jeka u kanjonu, dodatno dozvanjajući u mamurnoj glavi koja je prethodne noći sa radošću kušala pivo iz manastira Sv. Bermarda, kao i licencirano manastirsko „Trapist“ pivo, kao i trostuko prevreli „Karmelit“, itd...

Četke kratke drške umesto metle u stanovima, podno grejanje na gas, kafa sa automata. Brzo tuširanje, pogled na blještavo sunce prohladne ulice i grupicu mladih Arapa na ćošku, koji se nešto raspravljaju na holandskom. Jedan mota, još od sinoć verovatno...

002_Amsterdam02_PijacaAlbertaKajpa

Amsterdam: Pijaca Alberta Kajpa

Ako hoćeš da upoznaš naciju otiđi na njihovu pijacu. Pijaca u ulici Alberta Kajpa, s prnjama, hranom i raznim džidžabidžama puna je sveta. Šetamo se kroz masu koja zagleda, probava, jede vafle, kupuje ribu, sireve, voće, povrće. Jedna tezga s plodovima mora kao beskrajnost izbora, prosto ne možeš da znaš da postoji toliko mogućnosti za ishranu iz mora, i sve je sveže. Odatle valjda i taj miris luke. Del i Rodni na holandski način su uglavnom imigranti. Tu je i spomenik nihovom boemskom folk pevaču Andreu Hazeu sa mikrofonom u ruci obasut cvećem, sa polu popijenim limenkama piva raznih vrsta. Opisuju mi ga kao holandskog Tomu Zdravkovića, svi znaju njegove pesme. Ubio ga alkohol.

003_Amsterdam02_SpomenikAndreuHazeu

Spomenik Andreu Hazeu 

Domaćini me vode neturističkim putem po Amsterdamu, kroz gužvu gde se čuje samo holandski. Veliki most i najveći ostatak reke Amstel. Svi mostovi su na podizanje da bi moglo da plovi brodovlje visokih katarki. Starinski skupoceni hotel „Amstel“ sa svojim ekskluzivnim brodićima. Brojni kulturni centri usput, izdvaja se zgrada mjuzikla, kabarea i standap komedije, opera i koncertna sala za klasiku. Na vodi se gradi nova zgrada za stalnu postavku mjuzikla o Ani Frank. Sve što se može komercijalizovati oni su komercijalizovali. Domaćini mi pričaju o velikoj popularnosti i temama mjuzikla, kabarea i stendap komedije među Holanđanima.

004_Amsterdam02_UlicomUtrehta

Ulicom Utrehta 

Ulica Utrehta počinje bifeom, braon sobom, koja zahvaljajujuci činjenici da radi i postoji od 1877, ima dozvolu za prodaju žestokog pića u flašama po celu noć. Žestoka pića u bocama se inače mogu kupiti samo u specijalizovanim prodavnicama. Država i grad su pokušali da im povuku dozvolu, ali ugovor u u anglosaksonskom pravu jeste zakon. Noćna Meka za vesele i pijane, iliti žedne žestine, tokom dana je prijatni kafić sa interesantnom publikom koja glasno čavrlja uz čašicu.

005_Amsterdam02_

Teatar Tuschinski

U sredini iste ulice prodavnica ploča „Concerto,“ veliki broj povezanih prostorija spremnih da ispune svaku želju audiofila. Ploče, CDovi, DVDijevi, novo i polovno, stripovi, memorijabilija, fan objekti, sve na tone, a opet intimno. Radnja iz koje je teško izaći, kao i ništa ne kupiti. Ljubazni likovi spremni da se upuste u raspravu o muzici, "ovo moraš da čuješ".  Slušam stare pesme na pločama, pevušim, otkrivam novu muziku s CDova, đuskam i mašem glavom kao i ljudi oko mene. Među svetskom muzikom osvaja me novima albumom Libanac Ibrahim Maluf, trubač koji spaja istok i zapad, bazični etno osećaj sa slobodom džeza. Britanski Bras Ruts donosi zapadnjačku duvačku žurku. Naši autori se, prema računaru za pretragu, mogu naći pod Istočna Evropa, podznak Balkan Beat, Zigeuner... Ipak, s obzirom na budžet, više kao uspomenu na mesto, kupujem jedan siguran klasik iz 2013, album Čarlsa Bredlija "Victim of Love".

Uh, i dalje se vrti u glavi od svih ulica i uličica Amsterdama, malih prolaza, njihove zabave u gradu koji toliko vole. Prijatelj mi na ulici peva pesmu o Amsterdamu, i prepričava scenu sa žurke kada ekipa počinje da peva te rodoljubive, lokalpatriotske pesme uz koje se neretko plače. Velika istorija, velika ljubav... Znam to, druže, bar se kod nas plače uz muziku.

006 amst lutajuci kanalima

Lutajući kanalima 

Retka art nuvo zgrada, sada art bioskop „Tušinski,“ pravi dragulj ovog stila iznutra i spolja, na žalost je zatvorena za obilazak, ali pleni svojom lepotom. I evo nas na centralnom trgu, ispred kraljevske palate, gde se sve važno dešava - objave, pojave, demonstracije, osinje gnezdo turista... Soba koja može da primi 100.000 ljudi sa dignutim čašama. I nekako odatle počinje taj turistički Amsterdam, dotle otprilike stižu reke turista sa obale i centralne stanice, kao nekada mornara željnih kopna posle meseci plovidbe. Do prve kafane, kofi šopa, bordela, masne hrane... Prednjače pijani Englezi, niža i niža srednja klasa, grupe bučnih ludaka, kolonista i osvajača od tradicije, sa šalovima, čašama piva ili žestine, poneki toliko van mozga da su samo u košuljama na temperaturi koja dotiče nulu. Jedna brojna ekipa obučena u kostime Robina Huda peva „Merry Christmas!“ Naravno, i svi drugi su tu, sve rase, klase, mase i svetovi, pa u prolazu čujem i svoj jezik.

Pravi bivljak Vaterlo nije za njih, to je mesto gde dolaze Holanđani iz cele zemlje da kupe nesto jeftinije, da se iscenjkaju za polovnu kožnu jaknu, rastamani da se časte zastavom Boba Marlija, militaristi da kupe vojni kombinezon, devojke da kupe torbu, maramu ili šal. Kao na srpskim vašarima, prebira se po gomilama polovnih firmiranih krpa. Jedan prodavac se na engleskom kune da ima najbolju i najjeftiniju robu, idi kod drugih, ali ćeš se vratiti ovamo, ciganin hvali... Prelazimo preko Plavog mosta, koji je bio poprište žestokog sukoba između policije i demonstranata skvotera 1985. godine, na kraljicin rođendan, nacionalni praznik. Slogan „Nema kuće, nema krune!“ tada je odjekivao ulicama.

007_Amsterdam02_Pomorskaborba_RijksMuseum

Pomorska borba - Rijks Museum 

Ulica Zijst, velika kineska zajednica, ma restorani svih boja i nacija, i dalje zadržava šarm lokalnog i pored reke turista. Tu je nekada bio nasip, ali grad raste i pomera more. Brana reke Amstel, odatle i ime grada – Amsterdam. Pab „11. Zapovest“, Marija Magdalena sa detetom Isusom u rukama kao kip u izlogu, odbija turiste, Dilan na stereu, udobnost male bučne kafanice, belgijska piva...

Tu, iza ćoška, počinje distirht crvenih fenjera, u njegovom centru je crkva, koja je rasla nadozidima tokom vekova, valjda kako je rastao i stepen grešnosti grada i njegovih posetilaca. Na fotografijama ova organizovana prostitucija deluje drugačije, u stvarnosti je prljava industrija. Neke mučenice, polugole robinje svih rasa u izlozima minijaturnih kabina. Izveštačeni osmesi, pijani urađeni klinci koji bale na izloge. Grubost dogovora ili prisile robnonovčane razmene. Neki vonj sredstava za dezinfekciju. Velika svetleća uputstva o čistoći i zabrani fotografisanja... U kanalu pored pluta veliki beli bračni krevet, sa baldahinima, kao komentar nepoznatog umetnika. Miris marihuane jači je od mirisa fastfuda i čokoladnih slatkiša koji se nude sa svih strana.

008_Amsterdam02_Eye

Eye

Preko jezera IJ, koje Holađani zovu „unutrašnjim morem“, koje deli grad na centralni južni i severni deo, koji se ubrazano razvija, kratkom vožnjom besplatnim feribotom stižemo do restorana „Vilhelmina-dok“. Čeka nas jednostavan meni od nekoliko ukusnih jela tog dana i pogled na grad preko vode. Slika brodova koji prolaze sada i jedrenjaka koji su prolazili vekovima mi ne izbija iz glave, koliko god video samo moderne građevine u prvom planu. Rižoto s telećim obrazom, specijalni sos i šmek, znaju da jedu lepo...

Trkom u Eye, novoizgrađeni lepo moderni centar filmske kulture sa severne strane „unutrašnjeg mora“, na film, u jedan od četiri bioskopa. Kasnimo na film, no stižemo tačno na svečano otvaranje odlične izložbe braće Kvej, identičnih blizanaca, kreatora nadrealnih prostora stop animacija i scenografija, sa uzorima u Kafki, Šulcu, Valzeru itd, koji su svetsku slavu stekli filmom „Ulica krokodila“. Izložbu otvara emitovanje animiranog nemog filma Vladislava Stareviča „Kraljica leptira“ iz 1927. Projekciju uživo, specijalno za njega komponovanom muzikom, prati klezmer bend. Stepen maštovitosti i eksperimenta stop animacije, istovremena bajkovita nežnost sižea, uz dobro odsvirani klezmer koji tera na cupkanje, stvarno su uzbudili masu u holu-restoranu ovog kulturnog centra. Puna kafana i puna stepeništa. Kulturni Amsterdam svih generacija.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...