JONSKA OSTRVA – LEFKADA

Jedno od najlepših u Jonskom moru, Lefkada je ostrvo fantastičnih pejzaža, dugih peščanih i šljunkovitih plaža koje okružuju impresivne, bele litice i predivne, mlečnoplave boje mora. Vrlo lep glavni grad, tradicionalna grčka sela, vizantijske crkve i arheološka nalazišta samo upotpunjuju savršen odmor na Lefkadi. I pored svega, Lefkada je turistički relativno nerazvijena, neurbanizovana, sa divljim plažama među kojima ćete sigurno naći neku po svom ukusu.
Mostom do kopna

Lefkada ili Lefkas je četvrto ostrvo po veličini u Jonskom moru, sa površinom od 303 kvadratna kilometra i obalom dugom 117 kilometara. Na ostrvu stalno živi oko 22.000 stanovnika. Lefkada se nalazi iznad ostrva Kefalonije i Itake, a od kontinentalnog dela Grčke odvojena je uskim kanalom. U stvari, toliko je blizu kopna, da se jedva može i klasifikovati kao ostrvo. Peščani nanosi su spajali Lefkadu sa kopnom, ali je kanal prokopan između njih negde početkom VI veka pre n.e. S obzirom da preko kanala ide pokretni most, ovo je jedino Jonsko ostrvo do kog se može stići kopnenim putem. Lefkada je brdovito - dva vrha prelaze visinu od 1.000 metara - i plodno ostrvo, većinom prekriveno bujnom vegetacijom. Okruženo je sa deset manjih ostrva, od kojih je najpoznatije Skorpios, jedno od retkih u privatnom vlasništvu u Grčkoj, koje je kupio poznati brodovlasnički magnat Aristotel Onazis.

Bele stene Lefkade

Ostrvo je dobilo ime po beloj boji stena, šljunka i peska, pošto „lefko“ na grčkom znači belo. Izgleda da je za svako grčko ostrvo vezan neki mit, pa ni Lefkada nije uskraćena za jedan. Prema predanju, pesnikinja Sapfo zaljubila se u Faona, ružnog ribara koga je Afrodita pretvorila u lepog mladića da bi mu se odužila zato što ju je prevezao preko vode. Sapfo se iz očaja, ne mogavši više da izdrži mučnu ljubav prema Faonu, bacila sa belih stena Lefkade.

Grad Lefkada

Ostrvo su prvo kolonizovali Korinćani u VII veku pre nove ere, u II veku p.n.e. njime su zavladali Rimljani, a potom je postalo deo Vizantije. Zbog strateški važne pozicije bilo je žrtva brojnih napada – njim su u XIII veku vladali i Franci, zatim jedna sicilijanska porodica, pa od 1479. do 1684. Osmansko carstvo, posle toga Mletačka republika, Francuska na kratko na prelasku iz XVIII u XIX vek, Engleska od 1810. godine, da bi 1964. godine Lefkada, zajedno sa ostalim Jonskim ostrvima, pripala Grčkoj.

Do Lefkade možete brzo stići avionom. Na 20 kilometara od ostrva nalazi se aerodrom u Prevezi, od čijeg je otvaranja ovaj kraj počeo naglo da se razvija. Naše agencije vode do Lefkade i autobusom, a pošto je njihova ponuda za ovo ostrvo slaba, možda se odlučite na putovanje u „sopstvenoj režiji“. Imajte na umu da je rezervacija obavezna u sezoni, a poželjna i u periodima kada nema toliko gužve. Sve napomene o putu za Krf i Pargu važe i za Lefkadu. Raduje činjenica da će po konačnom završetku autoputa Via Egnatia i ova destinacija postati privlačnija turistima iz Srbije.

Lefkada je prelepo ostrvo ali za naše uslove nije previše skupa. U poređenju sa Krfom, Kefalonijom ili Pargom, letovanje na ovom ostrvu je jeftinije i po pitanju smeštaja i vanpasionske ishrane. Dobra vest za turiste iz Srbije je da na Lefkadi postoje odlično snabdeveni supermarketi, a mnoge namirnice su čak jefitnije nego u našoj zemlji.

Mesta na Lefkadi

Zemljotresi su, na žalost, uništili arhitektonska svedočanstva raznih kultura koje su prošle Lefkadom. Autentična arhitektura na ostrvu bila je pod snažnim uticajem Zapada, posebno Mletačke republike. Zbog blizine kontinentalnog dela Grčke, na Lefkadi se mogu naći i elementi post-vizantijske tradicije, što se najbolje vidi na brojnim crkvama. Sadašnji stil gradnje na ostrvu je jedinstven i vrlo zanimljiv.

Glavna ulica u Lefkadi

Glavni grad, koji se zove isto kao i samo ostrvo, nalazi se na severno-istočnom delu Lefkade. To je interesantno mesto sa oko 8.000 stanovnika koje čine zanimljive višebojne drvene kuće pokrivene metalnim krovovima. Ova specifična, pomalo čudna, arhitektura posledica je predostrožnosti, s obzirom da su dva velika velika zemljotresa praktično uništila glavne delove ostrva 1948. i 1953. godine. Višebojne kuće u gradu poređane su duž uskih uličica i vrlo su atraktivan prizor. Centar aktivnosti u gradu su glavna pešačka ulica i šetalište uz obalu.

Gira

Iako je Lefkada luka, more u ovom mestu je loše, zaštićeno nasipima, a neki bi rekli i da ne miriše lepo. Lefkada nema plaže ali oko luke se nalazi 4 kilometara dug nasip. Plaže Mili i Gira zapadno od grada su lepe, ali gole i izložene vetru, i izgleda da se pružaju u nedogled u ravni, neinspirativni pejzaž.

Mili

Malo je građevina koje su, izuzev crkvi, ostale cele posle zemljotresa u gradu Lefkadi. Najvažnija je tvrđava Agia Maura, koju su podigli Franci još početkom XIV veka i koja je u početku bila sam glavni grad ostrva. U gradu postoje tri muzeja: arheološki, etnografski i muzej fotografije.

Manastir Faneromeni

Na ostrvu se nalazi i više crkvi i manastira izgrađenih u različitim stilovima. Manastir Panagia Faneromeni, najznačajniji verski spomenik na Lefkadi, nalazi se na dva kilometra od glavnog grada, na lokaciji sa koje se pruža divan pogled na Agios Ioanis. Veruje se da se na mestu manastira izgrađenog 1634. godine nalazi drevno svetilište, kao i da je apostol Pavle ovde došao da širi hrišćanstvo. Crkva Panagia Hodeghteria je jedna od najstarijih građevina u vizantijskom stilu, izgrađena kao deo manastira u XV veku i udaljena od grada Lefkade samo dva kilometra. Crkva Agios Ioanis Antusis nalazi se tri kilometara zapadno od Lefkade i najstarija je na ostrvu – podigli su je Franci. Crkvu Hristou Pandokratora podigli su Mlečani 1684. posle pobede nad trupama Osmanskog carstva.

Glavni grad je dobar izbor za večernje šetnje, ali turisti se uglavnom odlučuju za smeštaj u nekom od manjih mesta duž ostrva. Nidri, Vasiliki, Agios Ioanis ili Agios Nikitas, sve su ovo mesta u kojima turisti rado biraju prenoćište, da bi se tokom dana uputili u istraživanje prelepih plaža na ostrvu.

Nidri je najpopularnije letovalište u Lefkadi. Ovaj kosmopolitski grad iz koga se pruža lep pogled na ostrvca Skorpio, Heloni, Sparti, Skorpidi i Madouri, nalazi se 17 kilometara južno od glavnog grada Lefkade i ima oko 800 stanovnika. Nekada malo ribarsko mesto na ulazu u zaliv, Nidri je danas simpatičan gradić koji u stvari čini jedna ulica sa pregršt prodavnica, kafića i deo uz obalu sa veoma lepim restoranima i pogledom na marinu punu jahti, jedrilica i brodova. Ipak, i ovo je mesto platilo danak turizmu, pa su gužve velike i Nidri je prilično užurban i bučan. Plaža u mestu je mala, ne baš čista, i ne može se porediti sa onima na zapadnom delu ostrva. Nidri je zbog toga dobar kao polazna baza odakle je lako pristupiti i zapadnim plažama i glavnom gradu. Na tri kilometara od grada nalazi se vodopad do kojeg možete doći uz 40 minuta šetnje.

Nidri

Vasiliki se nalazi 38 kilometara južno od Lefkade. Približno 400 stanovnika živi u ovoj živopisnoj ribarskoj luci. U Valilikiju se nalazi duga šljunkovita plaža i nekoliko manjih, od kojih se posebno izdvaja Agiofili. Ova oblast je posebno privlačna za jedriličare, a specifični ostrvski šarm čini ga drugim najpopularnijim letovalištem na ostrvu.

Agiofili

Agios Nikitas se nalazi 12 kilometara zapadno od grada Lefkade. Ovo malo ribarsko selo, sa samo 100 stanovnika, jedno je od najpopularnijih na ostrvu. Ovo je jedino mesto na zapadnoj obali koje ima direktan pristup plaži, pošto je ova strana Lefkade jako strma. Agios Nikitas čini jedna popločana ulica koja se spušta do mora, oko koje su smešteni restorani, taverne, radnje i kuće ušuškane u prijatan hlad maslina. Plaža u ovom mestu je simpatična, ali je u sezoni velika gužva na njoj. Posebna prednost Agios Nikitasa je njegova blizina nekim od najlepših plaža na ostrvu, ali je zbog toga smeštaj ovde skuplji.

Agios Nikitas

Agios Ioanis, na samo nekoliko minuta vožnje od glavnog grada, je duga peščana plaža pored koje se nalaze raštrkane kuće. I pored zaista lepog pejzaža, ovaj deo ostrva je slabo razvijen - turistima pruža dobar smeštaj i poneki restoran ili tavernu. Plaža se pruža kilometrima, da bi se završila na severu, gde su nasute peščane dine sa starim vetrenjačama, simbolom ovog vetrovitog ostrva. Ovo mesto je odlično za vodene sportove, a posebno vindsurfing.

Agios Ioanis, Gira u pozadini

Poros se nalazi na istočnoj strani ostrva, na zelenim padinama, u neposrednoj blizini mora. Selo se nalazi 25 kilometara južno od glavnog grada i u njemu stalno živi 300 stanovnika. Mesto krase uske uličice i divne kuće u tradicionalnom stilu. Blizu Porosa se nalazi plaža Mikros Gialos, jedna od boljih sa te strane ostrva, izuzetno lepe plave boje mora.


Mikros Gialos

Sivota se nalazi u istoimenom zalivu, 15 kilometara južno od Nidrija. Luku ovog malog mesta jedinstvene lepote posećuju brojne jahte, a preporuka je da probate domaće morske specijalitete. U Sivoti postoji i manja šljunkovita plaža, ali je skoro niko ne koristi za kupanje.

Sivota

Karia je možda i najvažnije selo na Lefkadi, s obzirom da u njemo stalno živi 1.000 stanovnika. Nalazi se u unutrašnjosti ostrva, 14 kilometara južno od glavnog grada. Selo je izgrađeno u lokalnom arhitektonskom stilu, u oblasti koja obiluje zelenilom i vodom, i jedno je od malobrojnih na ostrvu gde se lokalna tradicija i običaji još uvek poštuju. Vrlo simpatično i verovatno najprijatnije tradicionalno selo na ostrvu.

U zavisnosti da li vam je važnija blizina plaža ili noćni život, da li više volite pitome, mirne plaže ili prelepe, ali divlje i vetrovite, da li vam se neko selo učinilo posebno privlačnim, ukoliko se odlučite za Lefkadu, moraćete da izaberete jedno od navedenih mesta. Opšta preporuka ne postoji, jer su sva mesta na svoj način lepa i sigurno je da postoji ponešto za svačiji ukus.