Dubai: pogled na Abu Dabi i nestvarna džamija šeika Zajeda (7)

Dok smo fotografisali sve one džamije po Dubaiju, setimo se da smo u jednom od dokumentaraca svojevremeno gledali kako je građena jedna velelepna, bela, u blizini Abu Dabija, te nam je još tada prošlo kroz glavu kako ćemo sigurno, ako nas put ikad nanese na tu stranu sveta, to morati da vidimo uživo. A put nas je, evo, ipak doveo u Dubai. Na nepunih 150 kilometara od Abu Dabija.

Iz Dubaija je moguće otići u obilazak glavnog grada UAE, i to bilo preko turističkih agencija ili u sopstvenoj režiji. Ture su oko 50 evra, s tim što će minibus doći po vas u hotel, odvesti vas u Abu Dabi, tamo stati na nekoliko mesta kako biste obišli i tamošnje zanimljivosti, a zatim vas vratiti u hotel posle oko šest sati. Jedino se može desiti da se polazak odlaže ukoliko nema dovoljno turista. Druga opcija je da odete sami, pa ili autobusom (karta je 25 dirhama, oko pet evra, u jednom smeru), pa da se po gradu dalje snalazite uz mapu i taksi, ili da iznajmite auto, što je takođe vrlo dostupno. Put ne možete da promašite, jer postoji samo jedan, kroz pustinju.

Autoput do Abu Dabija koji preseca pustinju

Do Abu Dabija i za 30 evra

No, pored onih bezbroj pitanja kojima smo dosađivali filipinskim vodičima „Big basa“, uputimo im još po koje i saznamo da i oni voze u Abu Dabi, gde takođe kroz grad funkcioniše tura po istom principu kao u Dubaiju. Pošto smo i Dubai obišli s njima, „Big bas“ nudi popust za odlazak u Abu Dabi, te vas taj izlet dođe tek oko 30 evra. Jedini problem je što se u osam ujutru kreće od „Vafija“, dakle do tamo ćete metroom ili taksijem, i tu vas u povratku i iskrcavaju, dok se iz Abu Dabija kreće u pet popodne iz tamošnje Marine. Pa, šta uspete da vidite u međuvremenu.

Ovolike su nam oči bile kad nam rekoše da je prva stanica, pre ulaska u grad, upravo Velika džamija šeika Zajeda, te da je turistima dozvoljeno da uđu u 10 sati ujutru. Imaće lokalnog vodiča, dobiće maramu da pokriju kosu ako su u pitanju žene, te moraju da vode računa da budu u dugim suknjama ili pantalonama i bluzama sa dugim rukavima. Ovo se ne propušta! Ništa od dugih nogavica ili rukava nemamo u koferu, jer smo ipak došli na „leto u Dubaiju“, visoke temperature koje ne trpe ni najtanju moguću odeću niti rukav duži od ramena. Snađemo se navrat-nanos, pozajmimo pantalone od prijatelja koji u Dubaiju žive, nema se vremena za neplanirani šoping, i ranom zorom, uz svo ono mlataranje širokih muških nogavica – pravac bela džamija.

Velika džamija šeika Zajeda tik pored autoputa

Nonšalancija vodiča i vozača

Onda polako počinje da dolazi do izražaja sva nonšalancija „Big basa“. Rekli su vam da autobus od „Vafija“ kreće u osam, iako mu je zapravo satnica u pola devet, „jer klijenti često umeju da kasne, pa im se kaže da tu budu ranije“. Vi ste i tako stigli 20 minuta pre i jutros ustali ko zna kad da biste stigli na vreme, no dobro, argument ima smisla. Sačekate tih skoro sat da se konačno krene, pitate ponovo da li u tom slučaju stižete u 10 do Velike džamije, jer rekoše da samo tada može da se uđe – a zapravo zbog toga prvenstveno i idete u Abu Dabi. „Ne brinite, gospođo, prebacićemo vas na vreme, tamo ste pre 10 sati“, reče žena uz osmeh.

„Zavalite“ se u plastičnu stolicu i pokušavate da fotografišete pustinju kroz koju prolazite a koju izgleda da seče samo ovaj široki autoput sa ograničenjem od 140 kilometara na sat. Prođe sat vremena, napolju i dalje pustinja. Sat i po – ništa sem peska. Dakle, već je prošlo i 10:30. Ako ne budete ušli u džamiju, svo mlaćenje po Abu Dabiju na 45 stepeni gubi smisao. Vozač je znao (ili nije), da treba da stigne do 10, vodiča u autobusu nema, jer će vas na prvoj stanici u Abu Dabiju dočekati druga devojka... Zaustavi se konačno ispred džamije, koja izgleda još lepše uživo (ne smete ni da mislite šta će biti ako više ne može da se uđe), te zatrpate Filipinku pitanjima. Ona se izvinjava, nije do nje, vozač je svoje odradio, izašao je da zapali, njega se ne tiče, i jedino što uspete da izgovorite je: „Ne treba da vam je žao, samo me ubacite u tu turu kroz džamija, ne zanima me kako, to je Vaš problem.“ Nakon puno onih – „pa, žao mi je“, „sad ću da proverim“ i slično, ispostavlja se da ipak postoje dve ture, u 10 i 11 sati. Srećom...

Cvetne šare u mermeru u dvorištu

Beli mermer i tepih od 5.400 kvadrata

Trk do ulaza, tamo vas ljubazan Arapin uputi u prostoriju u kojoj ćete uzeti abaju. Čujemo turiste koji dobacuju kako „imaju pantalone i košulju u rancu“, ali je Arapin i dalje ljubazan: „Razumem, ali ovuda, molim vas.“ Ako imate dugu suknju ili pantalone, sleduje vam crna abaja do polovine listova, dugih rukava i sa kapuljačom. Muškarci će dobiti dišdaš, dugu belu odoru. Da biste dobili odelo, morate da ostavite neki dokument. Nismo imali pasoš kod sebe, ali je lična karta poslužila. Dobijete priznanicu a po dokument dolazite kad vratite abaju i dišdaš. I jedva čekate da kročite na onaj beli mermer...

Dvorište Velike džamije krasi okruglo 1.000 stubova

A džamija sva bela, uz fontane s vodom sa strane, sijaset stubova, ogromno dvorište na kojem se izvijaju mermerne šare cvetova i listova. Ne znate gde biste prvo gledali i šta fotografisali. Ne liči ni na jednu koju smo videli u arapskom svetu, više podseća na indijski Tadž Mahal. Bele kupole (njih 80), četiri minareta, na vrhu stubova kojih ima tačno 1.000 – motivi palminog lišća u zlatu. Unutar malih kupola na šetalištu, izvod iz Kurana na tri vrste arapskog pisma. Sa strane česma, pokretne stepenice za toalet u podzemlju, po sredini glavni ulaz. Turisti koji se tiskaju, pirka vetrić, blješti beli mermer, zaslepljuje, ali zbog toga upravo i ostavlja utisak potpuno nestvarne građevine oko koje se izvija samo pesak.

Lokalni vodiči će vas uvesti u predvorje sa satom na zidu koji obeležava vreme svih pet molitvi tokom dana, a onda i u ogromnu prostoriju u kojoj se muslimani mole i gde može da stane 7.000 ljudi, ne računajući dvorište. Tokom verskih praznika, na čitav prostor džamije može da se smesti oko 40.000 vernika. Na zidovima i podu između stubova, motivi koji podsećaju na bisere, u skladu sa tradicijom ovdašnjeg naroda. Dugačak tepih, ručno tkan u Iranu – u jednom komadu, koji ima više od 5.400 kvadratnih metara. Džamija se ponosi romantičnim svodovima, lukovima, velikim zlatnim lusterima. U njoj je sahranjen i sam šeik Zajed, koji nije dočekao da džamija otvori vrata vernicima (2007), jer je preminuo tri godine ranije.

Čuveni lusteri i ručno rađeni tepih

Glavni grad bogat naftnim nalazištima

Pošto nam se želja ispunila i dva sata smo šetkali po belom mermeru, napravili stotinak fotografija, sad možemo mirno i u dalji obilazak Abu Dabija. „Big bas“ je krenuo u grad, ali nam usput rekoše da nećemo moći da se popnemo na drugu liniju koja vozi do „Ferarijevog“ zabavnog parka i kroz ostrvo Jas, jer joj je prvi polazak u tri popodne, te je nemoguće stići autobus za povratak u Dubai iz Marine u pet. Turisti kojima je to poremetilo planove, otišli su taksijem u grad, te ostatak dana obilazili Abu Dabi u sopstvenom aranžmanu. Posle oko sata vožnje kroz grad, začudismo se da je Abu Dabi zapravo mali, bar u poređenju sa Dubaijem, jer znamo da je glavni grad i najveći snabdevač naftom kako drugih emirata, tako i svetskog tržišta.

U Abu Dabiju je pronađena nafta 1958, a u Dubaiju osam godina kasnije, s tim što su nalazišta u ovom drugom već gotovo iscrpljena. Abu Dabi zapravo pokriva 10 odsto od ukupnih naftnih rezervi sveta. Nakon nafte, došlo je i do ujedinjenja. Naime, posle pada muslimanskih imperija, Britanci i Portugalci su se zainteresovali za ovu oblast Zaliva, upravo zbog strateškog položaja koji povezuje Evropu i Indiju. Dubai je, tako, zajedno sa drugim emiratima, od 1892. bio u rukama Britanaca a nezavisnost je stekao tek 1971. kada su šeici Abu Dabija i Dubaija odlučili da se emirati udruže u jednu državu. Osim ova dva pomenuta, te Adžmana, Fudžejre, Šardže, Um al Kuvajna, godinu dana kasnije im se pridružio i Ras al Kaima, te državu otad čini sedam emirata. Vođe emirata izabrali su lidera Abu Dabija za vladara nove države, pomenutog šeika Zajeda bin Sultana al Nahjana.

Pogled na Marinu i Skaj tauer sa vidikovca na 74. spratu

Pogled sa 74. sprata Etihad kula

Usput ćete videti visoke zgrade, jednu neobičnu kružnog oblika, Trg al Itihad, veliko arapsko lonče za kafu na trgu ispred „Abu Dabi mola“, iransku pijacu, fontanu u Korniču, puno zelenila uz sređeno šetalište i plažu, ali i puno delova koji su i dalje u pesku i kranovima. Tako će vas provesti i kroz „najveće turističko selo“, koje je tek u gradnji i gde će vam se pohvaliti budućim muzejom „po ugledu na Luvr“. Najbolji pogled na grad svakako je sa vidikovca Etihad kula, koji se nalazi na 74. spratu u prijatnom ambijentu finog restorana. Odatle se odlično vidi jedan od najluksuznijih hotela, „Emirats palas“, te luka i ostatak grada. U luci se možete popeti i na kafu na vrh Skaj tauera u okviru „Marina mola“, odakle takođe puca pogled na ovaj grad na obali.

Etihad kule u Abu Dabiju

Te tako, uz pokoju kafu i sendvič, ćaskanje sa arapskom decom koja vežbaju engleski i Libankom koja se tek pre dva meseca preselila u Abu Dabi, i uprkos nesnosnoj vrućini, obiđosmo i ponešto u Abu Dabiju, te sačekasmo autobus za povratak u Dubai. Filipinka iz „big basa“ pita na ulazu da li smo zadovoljni, uz entuzijastički smešak, i koristi priliku da vam preporuči i „noćnu turu“ njihove firme, „da vidite Dubai u punom sjaju“, i to sve uz popust „pošto ste već bili na dve naše ture“... Setite se da se noću u Dubaiju jedva šta napolju i vidi i da su zgrade osvetljene tek svetlećim linijama, a onda i onih kašnjenja, vozača kome se ne žuri, vodiča kojima je žao i tako dalje i tako dalje. „Hvala najlepše, ali nažalost, sutra putujem za Evropu.“

SUTRA: Dubai: grad u kom je stalno Nova godina