GRČKA – TEMATSKI TURISTIČKI PARK

Posle rekordne turističke 2023. godine, Grčka, verovatno, ide ka još jednoj rekordnoj godini. Broj avio rezervacija i već prodatih karata, kao i broj planiranih avionskih sedišta za Grčku, ukazuju na povećanje turističkih dolazaka čak za 10 odsto ove godine u odnosu na prošlu godinu. Sasvim prirodno, ovo predviđanje, u ekonomskom pogledu, vrlo je primamljivo za grčku privredu koja u turizmu zapošljava oko milion ljudi i od turizma ostvaruje 20 odsto bruto prihoda zemlje.

Podaci Banke Grčke pokazuju da su prihodi od turizma, između januara i septembra 2023. godine, dostigli 18 milijardi evra, u poređenju sa 15,6 milijardi evra u istom periodu 2022. godine i 16,1 milijardu evra za isti period 2019. Međutim, masovni turizam ima i negativne posledice po grčke građane, od kojih su tri vrlo važne – pretvaranje Grčke u tematski turistički park, proširenje smeštajnih kapaciteta za turiste na uštrb stambenih potreba Grka i sve veće isključivanje Grka iz turističke ponude sopstvene zemlje.

Broj prodatih karata i avio rezervacija za Grčku ukazuju na povećanje turističkih dolazaka za 10 odsto

"Grčko leto", ali ne i za Grke
Već pola veka, Grčka spada u nekoliko najpoželjnijih turističkih destinacija Evrope. Višemilenijumska istorija, značajna arheološka mesta, lepa obala, toplo more, mediteranska klima, bogata kuhinja, grčka gostoprimljivost i dostupnost različitim prevoznim sredstvima, učinili su da se globalna potražnja neverovatno uvećala. Zanimljivo pitanje je da li je sadašnji turistički bum, uprkos zaradama, nesumnjivo pozitivan i poželjan za zemlju i njene stanovnike. Određeni broj Grka je zabrinut u toj meri da je pre dve godine otpočela javna rasprava o pristupu "grčkom letu", terminu koji opisuje kako Grci i stranci doživljavali čari letnje sezone u Grčkoj. Pitanje koje se neprekidno postavlja jeste da li Grčka, privlačenjem većeg broja posetilaca, uništava svoj proizvod, uništavajući, pri tome, i samu sebe.

Povećanje turističke potražnje podstiče razvoj nekretnina, jer se uvećava potražnja za pogledom, zemljištem i kućama za odmor. Uzevši u obzir laksizam grčkih vlasti i endemsku korupciju, primena zakona je zadnja stvar na koju se misli prilikom nezakonitog prisvajanja zemljišta i izgradnje objekata bez dozvole. Velika potražnja, ali i gramzivost investitora i vlasti,  pretvorile su nekoliko najlepših egejskih i jonskih ostrva u prigradska naselja odevena u lažni narodni stil. Mikonos i Santorini prednjače, ukazujući šta budućnost sprema.

Živopisno vulkansko ostrvo Santorini pretvorilo se u prekomerno izgrađen kič tematski park

Santorini, nekada živopisno vulkansko ostrvo sa lokalnom kulturom, sada se pretvorilo u prekomerno izgrađen kič tematski park za one koji traže lažne grčke etno kuće i romantične zalaske sunca čije će fotografije postavljati na društvenim mrežama. I proces se ubrzava – Paros je sada novi Mikonos, Sifnos novi Paros, Amorgos novi Sifnos... Mesta koja su donedavno bila nepoznata sada se reklamiraju kao "netaknuti raj mirnih i lepih plaža".
Sve ovo ukazuje da se uspon turizma u Grčkoj verovatno neće zaustaviti i, ono što trenutno najviše zanima Grke, da će da porasti prihodi od turizma. Međutim, veći deo tog prihoda pripašće stranim investitorima, dok će Grci morati da zadovolje sve veću potražnju za jeftinom radnom snagom, ulazeći u konkurenciju sa niskokvalifikovanim radnicima uvezenim iz siromašnih zemalja. Istovremeno, grčko leto će, zbog previsokih cena i premalih plata, za većinu Grka postati nedostupno. Uprkos rastućem građanskom aktivizmu koji poziva na slobodan pristup moru, pritisak vezan za komercijalnu eksploataciju je toliko visok da će, najverovatnije, korumpirana grčka vlast investitorima dozvoliti vanustavnu privatizaciju sve većeg dela obale.

U Atini, čitave zgrade su pretvorene u Airbnb smeštaj u kojima više ne žive Atinjani

Airbnb Atina

Atina, prestonica Grčke, takođe trpi velike promene uzrokovane preteranim turizmom. Podaci o putnicima u grčkom vazdušnom saobraćaju, zadnjeg tromesečja prošle godine, pokazuju povećane turističke tokove, što se jasno vidi u Atini, gde sve veći broj hotela i Airbnb objekata (Airbnb, Inc. je američki veb-sajt za iznajmljivanje smeštaja kao broker i naplaćuje proviziju od svake rezervacije. Sedište preduzeća se nalazi u San Francisku, a osnovano je 2008. godine. Vikipedija) pokazuje stopu popunjenosti bez presedana. Produženje turističke sezone bio je dugogodišnji cilj grčke turističke industrije i ostvaren je tokom prošle godine. Naravno, to ima svoju cenu za grčke građane.

U atinskoj regiji, koja se sada prostire čitavim poluostrvom Atika, živi pet miliona stanovnika, skoro polovina populacije, i oni ostvaruju polovinu grčkog bruto prihoda. Ovolika koncentracija stanovnika dovela je i do stambene krize, ojačane grčkim ekonomskim problemima i kovid epidemijom. Međutim, cena stambenog prostora u Atini bitno je niža nego u drugim evropskim zemljama, što predstavlja izazov za strane i domaće investitore.

Tako je kratkoročno iznajmljivanje počelo da pretvara najlepše delove Atine u smeštajne jedinice Airbnb-a, prepune turista u sezoni i mrtve van sezone. Najslavniji slučaj je živopisni istorijski atinski kvart Plaka. Nedavno je Društvo za životnu sredinu i kulturnu baštinu (ELLET) podnelo 16 žalbi administrativnom sudu, osporavajući pretvaranje čitavih zgrada u smeštajne jedinice Airbnb-a u kvartu Plake. Ove žalbe nisu bile protiv građana, nego protiv preduzeća kojima je Plaka postala važna međunarodna investicija, gde se kupuju čitave zgrade i pretvaraju u prikrivene hotele. Oni su istakli da promena namene imovine krši zaštitni stambeni status koji je utvrđen za oblast Plake kroz dva predsednička dekreta izdata 1979. i 1993. godine.
Pravna odluka je trebalo da utvrdi da li kratkoročni zakupi spadaju u kategoriju urbanističkih zakupa, kako je definisano zakonom ili predstavljaju "prikrivenu" turističku aktivnost koja bi mogla biti u suprotnosti sa propisima o korišćenju zemljišta, specifičnim za svaku oblast. Odeljenje za urbanizam izdalo je negativan odgovor, ukazujući da stanovi iznajmljeni preko platforme Airbnb nemaju turistički značaj.

U kvartu Plaka živi sve manje Atinjana zbog sve većeg broja turista koji na grad gledaju kao na potrošni proizvod

Plaka, kvart bez stanovnika

Dimitris Melisas, advokat i profesor Građevinskog fakulteta u Atini, u ime ELLET-a, podneo je žalbu najvišem sudu u Grčkoj objašnjavajući:

"Plaka podleže posebnom režimu urbanističkog planiranja koji štiti stambenu upotrebu i dozvoljava posebne komplementarne namene, prodavnice, na određenim lokacijama. Zakonodavna namera u pogledu hotelskih objekata je precizno naznačena. […] Pretvaranje imovine u prikriveni hotel predstavlja neposredno kršenje Plakinog zaštitnog okvira. Ovo nije samo formalnost, već suštinska stvar. Proliferacija takvih malih hotela u Plaki rezultira premeštanjem stambenih područja, suštinski menjajući karakter Plake. Štaviše, rad turističkih jedinica štetno utiče na život stalnih stanovnika."

Dimitris Melisas, advokat i profesor Građevinskog fakulteta u Atini, smatra da je pretvaranje zgrada u prikrivene Airbnb hotele neposredno kršenje zakona

U kvartu Plaka živi sve manje Atinjana, upravo zbog sve većeg broja turista koji na grad gledaju kao na potrošni proizvod. Airbnb je doveo masovni turizam i u višespratnice, bukvalno u susedni stan, ali ovaj suživot nije ni skladan, niti koristan za starosedeoce. Troškovi stanovanja u Grčkoj ostaju ispod evropskog proseka, što ih čini atraktivnom investicijom za strane kupce kojih je sve više. Zbog toga je iznajmljivanje stana u centru grada sve skuplje, te su mnogi Atinjani prinuđeni da smeštaj traže negde drugde.
Međutim, pitanje se proteže dalje od postepenog premeštanja srednje klase iz centralnih atinskih kvartova i obuhvata pitanje sticanja stanova u grčkim gradovima. Ova nevolja uglavnom pogađa mlađe stanovnike, starosti do 35 godina od kojih 72 odsto, prema statistikama, još uvek živi kod roditelja.

Rešenja postoje, ali grčke vlasti, na državnom i lokalnom nivou, samo su zainteresovane za brzi novac od turizma i stranih investitora. Na to treba dodati sistemsku korupciju i zloupotrebu vlasti, što ukazuje na crnu perspektivu ne samo siromašnijih Grka, nego i čitave srednje klase.