Vitraži usred bujne prirode

Danijela Ćirović

Ako vas put nanese do Zlatibora, a onda i u selo Tripkova, ne čudite se kada vas na vrh brda dočeka umetnička galerija Velimira Tošanića, čoveka koji je radio vitraže i plafone u staklu za velika svetska zdanja poput onog u Sankt Peterburgu (gde su se 2003. sastali Džordž Buš i Vladimir Putin), ali i za rezidencije Slobodana Miloševića u Požarevcu i Tolstojevoj još 1993. godine, koje, kako kaže, „nikada nije smeo da fotografiše“
(foto, Tošanić pokazuje svoje radove)

Kada su nam na Zlatiboru preporučili da svratimo do sela Tripkove, nije nam ni na kraj pameti bilo šta ćemo tamo zateći. Naselje se nalazi na 12 kilometara od centra poznate srpske planine. Put vijuga uzbrdo od magistrale, a na vrhu se u jednoj od nekoliko kuća smestila – galerija. Mislili smo, da svratimo na kratko. A onda nas je Velimir Tošanić dočekao, ostavio staklo na kojem je trenutno radio, i počeo da priča.

„Pronašao sam staklo još 1988, i to dok sam boravio u Bremenu i u prodavnici video izložene vitraže. Objasnili su mi da se često dešavalo da ljudi probuše rupu u zidu i tu smeste vitraž i ukrase kuću. Krajičkom oka sam ugledao i radionicu kroz otvorena vrata...“

I priča tu počinje. Velimir je potražio vlasnika radnje, pitao da li može kod njega da uči zanat i tu proveo mesec dana.

„Tada sam prvi put rezao staklo. A mislio sam da ću sav da se isečem kad ga jednom prerežem“, nastavlja on uz osmeh.

Velimir-Tosanic-u-svojoj-radionici

Velimir Tošanić u svojoj radionici

Vitraži u rezidenciji Miloševića

Tošanić je idućih pet godina učio i radio po Nemačkoj (u Bremenu, Bilefeldu, Minhenu), bio na raznim seminarima i „pekao zanat“, izučio vitraž, peskarenje i fuziju. Prva izložba u Srbiji je, zatim, bila upriličena 1993, kada se za Velimirove darovite ruke čulo i kod nas, iako je galerija osnovana još 1988.

Slučaj je hteo da, u saradnji sa projektnim biroima i arhitektama onog vremena, Tošanić dobije posao na uređivanju staklenih površina u kući Slobodana Miloševića i Mire Marković u Požarevcu, kao i u rezidenciji u Tolstojevoj ulici u Beogradu. S obzirom na „osetljivost“ ova dva zdanja u kojima je boravio bivši predsednik Srbije, Velimir nije smeo da fotografiše nijedan od svojih radova.

„Jedva sam nekako nabavio sliku jednog od prozora! Međutim, nešto slično mi se desilo i kasnije kada sam dobio porudžbinu da uradim vitraže na bazenima u kući na 16 sati od Moskve, u Sizranju. Rekli su mi da je to jedna od Putinovih vila. Ne znam da li zaista jeste, ali znam da mi opet nisu dozvolili da fotografišem svoje radove“, priča Tošanić.

Prozor-Tolstojeve-vitraž-Sankt-Peterburg (desno)

Prozor iz Tolstojeve (levo) i vitraž iz Sankt Peterburga (desno)

Buš i Putin ispod svetlarnika

Velimir je zavidne angažmane imao u Rusiji. U jednom od najstarijih ruskih gradova Rostovu radio je plafon u Kongresnom centru od 60 kvadratnih metara. Povodom 300 godina od osnivanja Sankt Peterburga 2003. godine, Tošanić je napravio vitraž-svetlarnik u Rezidenciji ruskih predsednika u hotelu „Baltička zvezda“.

„Ispod njega su tada Buš i Putin vodili političke razgovore“, kaže ovaj umetnik uz smešak.

Seća se i posla na hotelu u Anapi gde je po narudžbini dobrostojeće jermenske porodice takođe napravio vitraž za plafon. No, da Velimirovi vitraži nisu završili samo u inostranstvu, govori i činjenica da njegov rad krasi i VIP salon u Areni u Beogradu, te svečanu salu opštine Užice. Iz ove galerije su potekle i plakete u staklu za festival sportskog filma, povodom 120 godina turizma na Zlatiboru 2013. Jedna takva se danas nalazi i u domu srpskog tenisera Novaka Đokovića.

Za-radnim-stolom-s

Za radnim stolom

Suveniri za američku ambasadu

Velimir danas radi sa ćerkom i zetom, uglavnom po porudžbini. On se više bavi vratima, većim površinama, a ćerka Ana i zet predmetima poput činija, poslužavnika, lampi, ogledala, nakita od stakla. Ipak, ništa od ovoga nećete moći da kupite bilo gde drugo, već samo u galeriji u selu Tripkova.

„Pokušavali smo da napravimo dogovor sa galerijama u zemlji, ali bez uspeha. Jer, prosto je – dok se svi ugrade sa PDV-om i maržama, predmeti izađu duplo skuplji. Ali, oni koji žele da nas nađu, to obično i učine“, priča Velimir.

Ikone-i-lampe-od-stakla

Ikone i lampe od stakla

Tako je, baš nedavno, bio i američki ambasador Kajl Skat sa suprugom tokom svoje neformalne posete ovoj oblasti. Supruga je, kažu, kupila puno suvenira za zaposlene u ambasadi u Beogradu.

Ana nas je provela kroz izložbeni prostor, pokazala nam predmete za svakodnevnu upotrebu, koji su svi ručno rađeni. Za jednu od tacni za kolače nam je objasnila da je potrebno dva dana se napravi – sat i po za obradu i ukrašavanje i 24 sata za pečenje, odnosno hlađenje. Takva jedna tacna košta oko 1.500 dinara. Set od tri činije se može naći za 1.200, unikatne pepeljare za oko 500 dinara, čak i nakit – narukvice, ogrlice i minđuše, od italijanskog stakla, za 800, odnosno 1.000 dinara. Lampe bogatih abažura kreću se od 350 do 3.000 evra.

Predmeti za svakodnevnu upotrebu

Predmeti za svakodnevnu upotrebu

Deca sa Kosmeta i diplomski radovi

Tošanićeva galerija „Tiffany“ sarađuje sa brojnim udruženjima, kulturnim i verskim ustanovama, projektnim biroima. Velimir se priseća da je 2005. sa glumicom Ivanom Žigon organizovao boravak petnaestoro dece sa Kosmeta koji su u Tripkovi proveli 10 dana. Tu su se družili, ali i radili na staklu, pa je tim povodom organizovana i mala izložba u Čajetini. Takođe, galerija sarađuje i sa Likovnom akademijom iz Novog Sada, te je ovde 10 studenata radilo diplomske radove. Brojne su umetničke škole, galerije sa kojima Velimir rado stupa u ovakve zanimljive projekte, a i dan-danas voli da radi sa kulturno-umetničkim društvima, jer je i sam dugo godina bio aktivni član, kasnije i predvodio mališane. Pun je anegdota sa putovanja sa KUD-om.

plaketa-kod-Novaka-Đokovića

Ovakva plaketa je i kod Novaka Đokovića

„Zadesimo se mi tako jednom u Španiji u Ljoret de Maru. Vidim na šetalištu jednog čoveka koji pravi i prodaje heklane stvari, drugog sa suvenirima. Dobijem ideju i u hotelu pitam da li mogu da se smestim za sto u ćošku i da pravim priveske od stakla. Tako, prvog dana, dođe mi čistačica, mnogo joj se dopadne, a ja joj kažem: ’Izvolite, prezent.’ Onda svrate dve kuvarice, pa zaposleni sa recepcije, jednog dana i direktor hotela, reče – ima dve ćerkice... I tako ja napravim ’prezent’ za sve njih, a pošto su insistirali da mi nekako plate, kažem im da mi stavi po čašu viskija na sto. Ovoliko je na stolu čaša na kraju bilo! I kad su došli ovi moji iz KUD-a sa ceremonije, samo sam im rekao: ’Vidite šta sam vam sve nabavio, sve ovo da popijete!“, prepričava nam Velimir, kod koga ovakih dogodovština za pamćenje uopšte ne manjka.

To je upravo i bio razlog što smo „svratili na kratko“, a ostali puna dva sata ćaskajući sa njim i njegovom porodicom u radionici u zlatiborskom selu.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...