Dubai: najviši toranj na svetu ne staje u objektiv (3)

Kad završite sa šoping „molovima“, pokupujete šta ste namerili i šta niste, dobro se ohladite u svim tim šljaštećim klimatizovanim zdanjima, i kad već dobijete očne tikove od svih onih svetlećih reklama, mermera, stakla i blještavila, naoružajte se strpljenjem i dobrom voljom, i put pod noge – u turistički obilazak Dubaija. Emiraćani se možda ne bi složili, jer turistička tura po Dubaiju i podrazumeva na prvom mestu kupovinu, odnosno šoping centre, a onda i „najveće“, „najvišlje“, „najluksuznije“ zgrade i tornjeve.

Turistički autobusi na glavnoj stanici ispred 'Vafija'

Metro stanica u obliku školjke i „roze“ taksi

Činjenica je da Ujedinjeni Arapski Emirati kao država postoje tek nešto jače od 40 godina i da je, gledano očima Evropljana, sve relativno novo. Na mestu gde je nikao današnji grad, do pre pola veka maltene nije bilo ničeg osim peska. Ali, bilo je ljudi, živelo se drugim načinom života, pre pronalaska nafte, a stanovnici su bili Arapi muslimanske veroispovesti koji su se pretežno bavili ribolovom i trgovinom morskim biserima. Dubai je kao naseobina, kažu, nastao u 19. veku kada su se pripadnici plemena Banijas iz Abu Dabija preselili i rešili da osnuju grad. Njihovi potomci i danas su na vlasti. Ponešto od te tradicije može da se vidi i sada, mada je umnogome u senci onog dela Dubaija koji je „najveći“ i „najluksuzniji“.

Mlazevi 'pevajuće' fontane dok se uvijaju u taktu muzike

Dubai je vrlo dobro organizovan što se tiče gradskog prevoza – puno autobuskih linija, moderan metro a ni taksi nije skup. Čak i da idete s jednog kraja grada na drugi, za taksi ćete dati oko 80 dirhama (oko 15 evra), dok će vas metro karta koštati tek nešto više od jednog i po evra. Taksija ima na svakom ćošku – možete da se odlučite i za onaj „roze“ koji prevozi isključivo žene, pa su i vozači ženskog pola, ili za takozvani „beli auto“ koji nema oznake spolja, za slučaj da vam je „ispod časti“ da idete „običnim“ taksijem. Karta za metro može da se kupi i dopuni na svakoj stanici, te je i to vrlo pojednostavljeno. Dve metro linije uglavnom pokrivaju čitav grad, voze i do aerodroma, ali ćete od stanice do plaže morati taksijem (za oko evro-dva), naročito ako se u Dubaiju zateknete tokom leta, kada je i 15 minuta pešaka – previše. Metro je, inače, otvoren 2009, 9. septembra u devet sati i devet minuta, i arhitektonski je osmišljen tako da odražava tradiciju trgovine biserima. Linija uglavnom ide iznad zemlje, dok su stanice spolja u obliku školjki a iznutra ukrašene simbolima četiri elementa (vode, vazduha, zemlje i vatre), koji se smenjuju od jedne do druge.

Metro stanica u Ulici šeika Zajeda

Burdž al Arab i „pevajuća“ fontana

Ipak, ako ste prvi put u Dubaiju i hteli biste da uštedite vreme, a svaka knjiga-vodič pompezno opisuje sijaset mesta koja biste obišli te ne možete da se odlučite gde biste pre, preporuka je da se ukrcate na takozvani „big bas“. Turistički autobus u kojem (preko zime) možete da uživate na otvorenoj terasi na krovu i fotografišete znamenitosti, provešće vas u dve linije kroz čitav grad. Kružne ture ukupno traju nešto više od četiri-pet sati neprestane vožnje, s tim što uvek možete da siđete na nekoj od stanica i obiđete ono što vas zanima, te za pola sata ponovo sačekate drugi „big bas“. Karta za jednodnevnu vožnju, uz koju dobijate slušalice i možete da izaberete jedan od 10 jezika elektronskog vodiča, kao i neograničeni broj flašica vode i ulaznice za određene institucije, košta oko 50 evra, dok je tura od 48 sati za oko 10 evra skuplja. Za jedan dan može da se stigne da se provoza obema linijama, ali to podrazumeva da ne izađete iz autobusa, jer nećete stići da se ukrcate na poslednji koji ide u pet popodne. Stoga prvog dana odsedite u autobusu, odslušajte turističke smernice, saznajte nešto o tradiciji i kulturi Dubaija, pa drugog dana odlučite na kojim ćete stanicama sići.

Autobus vas vodi pored nezaobilaznog hotela, koji je postao zaštitni znak Dubaija – „Burdž al Araba“, i koji je u vreme kada je izgrađen bio jedan od najluksuznijih u svetu. Ima sedam zvezdica, svoje klijente dovozi helikopterom sa aerodroma, ponosi se restoranom čiji su zidovi zapravo akvarijum, i tako dalje, i tako dalje. Videćete i visoku zgradu Svetskog trgovinskog centra, koja je podignuta 1979. kada ničega nije bilo u okolini i koji je otvorila engleska kraljica, dok su se svi čudili, kaže vodič, što se toliko zdanje diže usred ničega. Kasnije je okolo niklo sijaset novih zgrada, poslovnih centara i hotela. Zaposleni u „Big basu“ (svi listom Filipinci), preporučiće vam i noćnu turu, te svetlosni performans ispred „Vafija“ ili „pevajuću fontanu“ ispred „Dubai mola“. Poslednja baca mlazeve vode 20 metara uvis i prati taktove pesme u pozadini. Privlači mnogo turista i pali se nekoliko puta dnevno, u predvečerje.

Zgrada Burdž Kalifa visok je više od 828 metara

I, naravno, najviši toranj na svetu

Kada se autobus zaputi iz pravca Dubai Marine, od „Mola Emirata“ prema naselju Deira, očekujte da će vam se vrat ušinuti u blizini „Dubai mola“. Jer, tik pored ovog šoping centra nalazi se novi zaštitni znak grada – „Burdž Kalifa“, najviša zgrada na svetu (a kako drugačije...). Toranj je završen 2010. i visok je više od 828 metara. Na 122. spratu (442 metra visine), ovde se nalazi i najviši restoran na svetu, na 124. je vidikovac na koji se možete popeti brzim liftovima za oko 20 evra i koji vam nudi pogled na grad u punih 360 stepeni, a toranj se, između ostalog, ponosi i hotelom koji je Đorđo Armani dizajnirao. „Burdž Kalifa“ ne staje u objektiv, tek da upozorimo. Bolje da sačekate da se autobus malo udalji kako biste ga fotografisali.

Kitnjasta, bela zgrada Svetskog trgovinskog centra

Usput će vas glas iz slušalica obavestiti i da prolazite pored Kula Emirata, zgrade mobilnog operatera „Eitisalata“, pa ćete čuti da su ove zgrade napravljene – po ugledu na Krajsler u Njujorku ili one – po ugledu na tržni centar u Londonu... Onda opet prođete pored „Vafija“ ispred kojeg leže sfinge, pa pomislite: „Drugi Las Vegas, nema druge. I Nevada je nekada bila tek suva pustinja, zar ne?“