Bajkovita Holandija (2): Hijeronimusov Den Boš

Rastko Šejić

Bošov muzej u rodnom gradu bez ijedne njegove originalne slike. Život u izlogu. Anđeo u džinsu sa mobilnim telefonom u ruci. Preparirana božićna postavka. Radnja svetlucavih saksofona
(foto, Den Boš)

Evo me u rodnom gradu Hijeronimusa Boša, koji se, logično, zove Den Boš ili Hertogenboš, što u prevodu znači „vojvodina šuma,“ i ima nešto manje od 150.000 stanovnika. Ovde je potpuno očigledan taj neophodni vekovni trud da se na močvarnom zemljištu izgradi grad, zemlja oplemeni i učini plodnom. Jata galebova u gradiću išpartanom kanalima zelenkaste vode koji teku i ispod kuća...

I sada razumem da me ta braon cigla većine zgrada gradova Holandije podseća na zidine, da je tako i građeno, a da su otvoreni veliki prozori zapravo antipod. Prozori veliki kao izlozi u kojima se odvija jedan miran život. Sinoć u šetnji videh deku koji igra najnoviji „Need for Speed“ na svom laptopu, domaćica koja meša večeru i priča mobilnim telefonom vrteći očima na reči sagovornika, dvoje mladih u nekom večitom suznom zagrljaju na prvom spratu u polupustom stanu visokih tavanica, bračni par koji spava ispred televizora, ukrašena jelka koja svojim sjajem razgrće tamu i dosadu enterijera prizemlja... Teško je ne biti voajer tuđih života dok prolaziš neverovatnim mirom ulica. Niko ne trubi, niko ne viče, ništa ne smrdi, ali se niko ni ne smeje dalje od hladne želatine ljubaznosti.

kuca tvrdjava

Kuća tvrđava

Postindustijsko društvo u svom najboljem, najliberalnijem izdanju. Kažu da je kriza, da je manje festivala, da su poneki izgubili posao...ali ovaj snalažljivi narod stalno transformiše svoje umeće, otisci kolonijalne tradicije i dubokih korena protestantske kulture su svuda, pa tako i u radnom elanu, sve je u planu ili se planira. Topovi okrenuti ka močvarnim poljima i šumi i kanal ispred obaloutvrde Den Boša podsećaju na građanski verski rat između protestanata i katolika, i mnoge evropske vekovne sukobe, koje je pomirio zajednički ekonomski interes.

 topovi i rovovi

Topovi i rovovi

Ogomna crnkasta gotička katedrala Svetog Jovana. Na vratima katedrale Ciganka kao iz „Doma za vešanje“, i maramče i šalvare i sve, traži pare, pozovem „dobar dan“, ona odgovori „dobar dan“. Ogromna katedrala ne ističe se umetničkim detaljima koliko arhitekturom i veličinom, obnovljena kao topli Hristov dom, i dalje baštini džinovske orgulje sa izuzetnim majstorskim detaljima u drvetu. Popričah se sa dedicom Holanđaninom, koj je tu u obilasku sa grupom penzosa, o veličini orgulja i bogobojažljivosti. Veseo neki čova, odmah je skontao moju ironiju, mada me fotoaparat klasifikuje kao turistu, kaže „moram da ti pokažem ovo...“ Vadi bedeker na holandskom, u njemu jedan od anđela napravljenih prilikom renoviranja crkve - mlada moderna devojka u belom mermeru sa krilima, puštenom kosom, džinsu, „poštanskom“ tašnicom na boku i mobilnim telefonom na uvetu. Redar nas blago opominje zbog smeha. Ogromno oko Sunce na stropu glavne kupole, savršen cvetni dezen na tavanici. Grbovi plemićkih porodica i oznake gildi izrezbarene u kamenom podu. Zlatotkane zastave. Važnost simbola ribe, kakvu bi za nas imalo žito.

kamila bozic

Božićna kamila 

Naime, božićna groznica je u toku širom gradova, sniženja, ukrasi, besomučni šoping. Nekakav kič, jasle, mudraci, Marija, beba Isus u većini izloga. A u crkvama baš i nema gužve ljudi koji se mole, moram da odem na neku službu, samo što se za njih naplaćuje ulaz. U katedrali Svetog Jovana postavljene su u krug oko oltara preparirane životinje i ljudski kipovi, fontane, lisice,  kokoši, ovce, jarići itd. koje prikazuju biblijske scene povezane sa praznikom. Posebno su vesele kamila i mini žirafa, ali i mehaničke klimajuće Marije koje su zapravo kase za priloge. Već na vratima na svim najvažnijim jezicima piše da se, eto, ne naplacuje ulaz u crkvu, ali da, kako godišnji troškovi obnavljanja i održavanja prelaze 3,5 miliona evra, ne bi bilo loše da se i posetioci učipe sa bar predlozenih evro ili dva.

 005_DenBosch_KatedralaSvJovana

Den Boš: Katedrala Sv Jovana

Potpuno drugačija crkva u Den Bošu je ona  modernija i jednostavnija koja je pretvorena u muzej Hijeronimusa Boša. Dobro, to baš i nije muzej, jer nema nijednu njegovu originalnu sliku niti crtež, ali ima replike slika i crteža i tapiserije, kao i kipove po njegovim demijurškim likovima, od kojih neki vise u vazduhu. Osim za Holandiju neobične nedovoljne zagrejanosti prostora, to je veoma veselo iskustvo za one koji vole njegovu umetnost, kroz podsećanje na najvažnija dela, biografiju i tumačenja njegove slike sveta, a sve to u atmosferi prave bivše crkve, što razrađuje njegov temat do kraja. Kipovi njegovih likova nisu potpuno uspeli, pored ostalog zato što nedostaje odgovarajuće svetlo da taj frik šou proradi, ali pentranje crkvenim tornjem i škripavim stepenicama jeste zabavno, posebno kada pukne pogled sa najvišeg tornja na ceo grad. Tu su i filmovi o Bošovom radu, kao i video rad koji kombinacijom živih golih tela i animacije dočarava atmosferu Bošovog „Vrta uživanja.“ Tapiserije su pravi hit, njihova materijalnost daje patinu idejama velikog slikara. Veliki satni mehanizam koji, kada odzvoni pun sat, prikazuje paklene muke, lutku čoveka i žene koje gutaju đavolja grotla. Odličan prateći tekst uz svaku reprodukciju i eksponat je učinio ovo pakovanje vizuelne umetnosti iole pitkim.

006 tapiserija

Tapiserija Hijeronimusa Boša

Centralni trg je velika pijaca, voće i tradicionalna hrana. Divna gotička zgrada gradske uprave. Prodavnice u uličicama ovoga grada, mimo centralnih obuzetih globalnim brendovima, velikim radnjama hemikalija, koje su čist dokaz kako su uspeli da nam uvale foru kozmetike, zbilja su dodatak bajkovitosti arhitekture. Nekoliko malih radnjica koje prodaju starinske drvene igračke, neki svet ranog detinjstva i starih filmova, prave lutke i atmosfera. Onda francuska prodavnica saksofona, u kojoj bi moj drug  Braca bio vrlo veseo. Instrumenti svetlucaju jače od božićnih ukrasa, „Ptica“ na stereu. Radnje s kostimima i Deda Mrazom u prvom planu. Zalagaonica kao s filma, najviše je zavaljenih gitara, gledam jedan super očuvan Fender... I takve neke dizajnerske stvari, sitni lepi predmeti bez upotrebljivosti, čudna ponuda prirodna za društvo koje ima i sekundarne i tercijarne potrebe.

gradska kuca

Gradska kuća 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...