Rimska baština u (proširenoj) stvarnosti

U Veneciji će uskoro svih onih 20 miliona turista moći da vidi virtuelni grad Feliks (Felix) Romulianu, uz naznaku da se Gamzigrad nalazi u Srbiji i da predstavlja jednu od tačaka na novoj turističkoj mapi regiona. Naime, Srbija, Hrvatska, Slovenija i Italija biće povezane kroz rimsko i vizantijsko nasleđe. Uz ništa više do smart telefon ili tablet računar, pred očima posetioca će oživeti period istorije koji su obeležila viteštva, osvajanja, velelepne građevine, amfiteatri, upečatljivi mozaici.

Druge zemlje će predstaviti svoje vizantijsko nasleđe, koje dosad nije bilo toliko vidljivo, a mi ćemo obeležiti rimsku baštinu. U prvoj fazi, u Srbiji će biti predstavljen Feliks Romuliana”, kaže Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, beogradske organizacije koja je inicirala projekat Tehkultur (Techcooltour) u saradnji sa agencijom za interaktivni dizajn i komunikaciju Lajv vju studio (LiveViewStudio).

Ponuđene opcije srpskih lokaliteta na ekranu

Vodič za 10 lokaliteta u Srbiji

Projekat je odabrala Evropska komisija na konkursu inovativnih načina predstavljanja evropskih kulturnih ruta. Ideja je da se upotrebom novih medija i korišćenjem tehnologije proširene stvarnosti, promoviše kulturno nasleđe i unapredi turistička ponuda u regionu. Tako će posetilac, uz aplikaciju za telefon ili tablet i 12 interaktivnih tabli na teritoriji pomenute četiri zemlje, moći da zakorači u istoriju.

Prva naša tabla biće postavljena kod Brankovog mosta u Beogradu do maja. U prvoj fazi će biti samo Gamzigrad ali će, kroz geolokacijski vodič, posetilac imati priliku da pročita nešto više o još 10 rimskih lokaliteta u Srbiji. Kako se projekat bude razvijao, tako postoji mogućnost da u budućnosti na isti način predstavimo i neku od nabrojanih tačaka iz vodiča, ističe Milić za Balkanmagazin.

Geolokacijski vodič sadržaće i osnovne informacije o Justiniani Prima (Lebane), Naissus/Mediani (Niš), Viminaciumu (Stari Kostolac), Sirmiumu (Sremska Mitrovica), Singidunumu (Beograd), Taurunumu (Zemun), Remesiani (Bela Palanka), Trajanovom mostu i Pontesu (Kostol kod Kladova) i Diani (Karataš kod Kladova).

Raspored interaktivnih tabli u zemljama regiona

Neposredna okolina kao medij

Zanimljivo je pride da će, recimo, posetilac Pulske arene biti u prilici da doživi i sam Gamzigrad, što nije zanemarivo ako se uzme u obzir da godišnje kroz ovaj hrvatski objekat prođe više od 300.000 turista. Isto iskustvo čeka i više od 20 miliona posetilaca Venecije godišnje. Takođe, logo projekta, inspirisan motivima iz Feliks Romuliane, biće utisnut na svim tablama od Venecije, Akvileje, Ljubljane, Rijeke do Beograda.

Što se tiče same tehnologije, treba pomenuti da je Muzej Londona stavio u upotrebu upravo proširenu stvarnost, te ne tako davno omogućio vlasnicima određenih modela telefona da na svom ekranu u realnom vremenu i mestu u gradu na kojem se nalaze, mogu da vide kako je ono izgledalo u prošlosti. U Centru za urbani razvoj objasnili su nam da se radi o tehnologiji koja kombinuje informacije iz fizičke realnosti sa digitalnim elementima i prikazuje ih na displeju objedinjene, tako da neposredna okolina posmatrača postaje medij. Na osnovu iskustava iz prve stalne muzejske postavke kod nas koja koristi ovu tehnologiju, početkom 2011. u kući kralja Petra prvog Karađorđevića, pokazalo se da ona izaziva veliku pažnju.

Ko zna, možda bude i onih kojima će se ova ideja toliko dopasti da će poželeti da posete svih 12 tabli u ove četiri zemlje, pa to postane i neka svojevrsna turistička tura, kazao je Milić.