VILA OBRENOVIĆA U SMEDEREVU

tekst i foto:    Dragica Bajić

Nadomak Smedereva, u delu grada koji Smederevci znaju kao Plavinac, na brdu sa pogledom na Dunav, okružena vinogradima i stoletnim parkom, nalazi se Vila Obrenovića. Nekadašnji letnjikovac ove dinastije, kulturni i istorijski spomenik, još je dostupan malom broju posetilaca.

Kada je pre nekoliko godina Turistička organizacija Srbije odlučila da u okviru manifestacije Smederevska jesen, odvede novinare u Vilu Obrenovića u Smederevu, to je bilo prvi put da je od 1945. godine u ovaj objekat kročila noga gradjanstva. Prošle godine isto su učinili gradonačelnik Smedereva, gospodin Predrag Umičević i njegova zamenica Jasna Avramović. Kao što su despot Djuradj Branković i Jerina dočekivali svojevremeno goste u smederevskoj tvrdjavi, tako je ovaj gradonačelnički tim dočekao turističke novinare u Vili Obrenovića i nešto kasnije u centru grada svečanu povorku kojom je i otvorena 123. po redu manifestacija Smederevska jesen.


Vila Obrenovića

Nadomak Smedereva, u delu grada koji Smederevci znaju kao Plavinac, nedaleko od beogradskog puta, na brdu sa pogledom na Dunav, okružena sa jedne strane vinogradima, a sa druge stoletnim parkom, nalazi se Vila Obrenovića. Nekadašnji letnjikovac ove dinastije, bez sumnje kulturni i istorijski spomenik vredan pažnje, nažalost, još je dostupan malom broju posetilaca.

Sada već oronulo zdanje skriva eksponate iz 17, 18. i 19. veka. Salon popločan mermerom, čuva pozlaćen nameštaj i portrete dva srpska kneza Miloša i Mihaila i dva kralja Milana i Aleksandra. Na spratu su dva apartmana koji odišu skupocenom jednostavnošću, a pripadali su mladom i starom kralju. Nameštaj je država otkupljivala u inostranstvu ili od starih beogradskih porodica koje su znale da je pripadao Obrenovićima.


Orginalni krevet iz vremena Obrenovića

Davne 1827. ili 1829. godine, nepismeni, ali vispreni knjaz Miloš Obrenović, kupio je imanje u Smederevu od nekog Turčina Muhameda. Iz tog perioda sačuvan je Milošev platan ispred vile, kamen binjektaš sa kojeg se uzjahivalo na konja i koafeza (toaletni sto koji je knjaz poklonio kneginji Ljubici). Već 1830. godine sa imanja se točilo belo vino. Tu je 1833. godine knjaz sagradio vinski podrum sa kućom nad njim i već tada je imao ideju da za sebe tu izgradi dvor ili letnju rezidenciju.

Ostala je zapisana prepiska sa nepoznatim bečkim arhitektom koga je Miloš bio nameran da angažuje. Bečlija je poslao Milošu sedam pitanja, tipa, da li je palata u varoši ili van nje, da li je u blizini voda, da li će vladar tu živeti sa porodicom ili sam, kakvo grejanje planiraju i sl. Odgovori su bili veoma zanimljivi i na neki način svedočanstvo tog vremena: „Palata će biti za sada na kraju varoši, no praviće se vremenom za njom jošt ostala javna i privatna zdanja, tako da će vremenom palata u sredi varoši biti... Za gospodara, njegovu familiju i neko čislo njegovi lični služitelja. Magaza za karuce, štala za 60 konja, komore za stvari i nekoliko kancelarija u kojima će se ekonomičeska i ostala privatna djel, a knjaževskog dvora svršavati, kapela šule i teatar neće trebati... Jedo dve tri sobe neka budu sa italijanskim, a sve ostale sobe sa bečkim furunama.“

Do dogovora o izgradnji palate nije došlo. Tek kasnije, 1865. godine, za vreme vladavine kneza Mihaila, imanje dobija objekat i funkciju letnjikovca. Knez Mihailo je često boravio u svom vinogradu, obnavljao sadnice i lično prisustvovao berbama. Na imanju je imao terene za golf i kriket i malu ergelu konja.


Kuća u parku Vile

Njegovo oduševljenje prema smederevskom imanju nije baš delio knez Milan, sin Miloševog brata Jevrema koji ga je nasledio. Nije ni čudo jer ga je za ovaj, vezivala neprijatna epizoda u narodnom predanju poznata kao „smederevski nameštaj“ ili „smederevski nužnik“. Čak neki smatraju da to nije bila nikakva slučajnost nego pokušaj atentata. Naime, izvesni poljski klozet ovde je propao pod knjaževom težinom, a Milan se spasao pucanjem iz pištolja, dozvavši tako dežurnog adjutanta da ga izvade „iz zna se već čega“.


Salon sa portretima Obrenovića

Pravi dvorski život ustanovljen je za vreme kralja Milana i kraljice Natalije. U letnjikovcu je kraljevski par priredjivao zabave i okupljao poznate umetnike i književnike. Dolazili su Milan Rakić, Laza Kostić, Milovan Glišić. U vili se i danas nalazi sto Milana Rakića na kojem je pisao pesme. Ovde je kraljica Natalija saznala za venčanje svog sina Aleksandra sa dvorskom damom Dragom Mašin. Odavde je objavljena trudnoća kraljice Drage. Kažu dobri poznavaoci da je upravo ovde u vili pripreman atentat na Aleksandra i Dragu Mašin.

Porodica Obrenović nije nešto bila od preteranog ugleda u Smederevu. Stalno su se sukobljavali Obrenovićevci i Karadjordjevićevci. Iz tog vremena, ostala je anegdota o govoru predsednika smederevske opštine Živka Pandurovića prilikom dočeka parobroda sa kraljevskim parom 1902. godine. Okupljenom narodu, Pandurović se ovako obratio: „Braćo i sestre, gradjani grada Smedereva! Sakupili smo se ovde da dočekamo i pozdravimo miloga nam kralja Aleksandra, gospodju mu Dragu, oca mu Milana i milu mu majku Nataliju“. Tu se narod ustalasao, pa se čulo i: "Znam te Žiko, platićeš mi kad dodješ u Beograd“. Naravno, Aleksandar se ipak nije osvetio Žiki, a nije ni stigao.


Zadnji ulaz

Vila je postala prava vila tek za vlasti kralja Aleksandra Obrenovića. On je rekonstruisao 1897. godine i dogradio već postojeće zdanje. Na nagovor kraljice majke Natalije, angažovao je arhitektu Jovana Ilkića, bečkog djaka, koji vilu preobražava u „švajcarskom stilu“, dodavanjem dve ugaone kule, načinjeni su drveni balkoni, drveno izrezbareno stepenište i filigranski uradjeni drveni ukrasi. Ilkić je inače autor zdanja Narodne skupštine u Beogradu, hotela Moskva i oficirskog doma, sada SKC-a, da pomenemo samo najpoznatije.

Nakon ubistva Aleksandra i Drage, 1903. godine, kraljica Natalija je letnjikovac poklonila pukovniku Antoniju Oreškoviću. Poklonila mu je 30 hektara zemlje, vilu i sve što je bilo u njoj, srebro za više stotina osoba, nameštaj, oružje, rublje i zapregu okovanu srebrom. Sve je vredelo milion dinara u zlatu.

Vila je poslednji put renovirana 1961. godine, pred samit nesvrstanih, kada je izgubila drvene ukrase. Tada je uredjena i seoska kuća sa apartmanima za potrebe vlade. Danas kuću koristi samo vlada Srbije, kao i vino iz njenih vinograda.

U vili su boravili od Josipa Broza Tita i njegovih gostiju, do Maradone i Kusturice. Imanje je idealan anbijent za serije i drame. Vila je tek u avgustu prošle godine dobila status spomenika kulture, ali je i dalje ostala zatvorena za javnost. Šteta.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...