U MIRISU JASMINA I ŠAFRANA
Dobro došli u Singapur (4): Mala Indija
Specifičan deo grada predstavlja Mala Indija koja se proteže duž Serangoon road-a. Ovde su dolazili Indijci koji su naseljavali Singapur u ekspanziji. Samim tim, kvart odiše njihovim ukrasima, statuama bogova, posebnim mirisom u kojem se mešaju šafran, aromatični štapići, a na sve strane su aranžmani jasmina i drugih vrsta cveća koji dodatno upotpunjuju atmosferu četvrti. Naići ćete na tipične indijske radnje, male ulice i sve skupa toliko autentično mesto da je teško poverovati da ovaj grad-država zapravo ima 80 odsto Kineza, odnosno budista i taoista, a ne hindusa, kojih je danas tek oko četiri odsto.
Prodavnice nude već gotove mešavine začina u zavisnosti od ručka koji tog dana pripremate, u drugima možete kupiti sari po povoljnoj ceni, dok treće obiluju srebrnim nakitom.
Načičkane statue
Nedaleko odatle nabasate na indijski hram u koji je moguće ući, osim što treba da se izujete, platite kartu ako želite da fotografišete i izbegavate delove gde se ljudi mole. Dvorište ovog hrama vas opet odvodi u potpuno drugi kraj planete, pa jedino možete da ostanete bez teksta što se ovakva autentičnost za indijski deo singapurskog društva i dalje gaji i poštuje na taj način. Načičkane statue koje predstavljaju bogove, ljude, životinje u svim mogućim bojama. Žene u jarko obojenim saronzima, svi posetioci sa prepoznatljivom tačkom na čelu. U dvorištu pred ogromnom glavom Šri Aravana muškarci čekaju u redu da se pomole, dok u unutrašnjem delu ljudi padaju ničice, da bi se potpuno potrbuške prostrli preko pločica.
Ovo je jedan od najpoznatijih indijskih hramova u Singapuru – Šri Mariaman. Kad smo prvi put prošli autobusom pored hrama, toliko smo bili impresionirani njegovom spoljašnjošću da smo se plašili da nećemo uspeti ponovo da ga lociramo. Srećom, neka od okolnih ulica zove se Ulica hrama pa ju je lako naći. Uostalom, malo dalje od Šri Mariamana nalazi se i budistički hram, pa je teško promašiti baš oba.
“Singapurske zastave”
Indijski kvart danas ima i posebne zgrade podignute za indijsku populaciju. Ovde smo mogli da vidimo i kako oni suše veš s prozora, iako se to širom Singapura ne radi (protivno je zakonu). Ali, Indijci su se snašli i na dugačke štapove nanizali tek opranu odeću, a njih onda proturili kroz prozore. Lokalno stanovništvo voli i da se našali da su to “singapurske zastave”.
U neposrednoj blizini nalazi se i kompleks zgrada koje naseljavaju Kinezi, ispred kojih je i nezaobilazni kineski tržni centar. Ove zgrade su šarene – žuto, belo, crvene.
Nedaleko odatle je i arapski deo gde možete da vidite tipične kućice, uske radnjice, ponekog Arapina zauzetog zanatom i džamije. Pošto u čitavom Singapuru islamska populacija dostiže oko 14 odsto, i u modernom delu grada, u okolini Orchard road-a može da se vidi Al-Falah džamija, smeštena u prizemlje jedne od visokih poslovnih zgrada. Doduše, dok prolazite iznenadi vas koliko glasno se čuje mujazinovo pojanje, s obzirom na okolnu zaglušenost saobraćajem i rekama ljudi koji su pošli u kupovinu.
Izgradnja po “feng šuiju”
Delovi Singapura ne prestaju da vas iznenađuju koliko god da ga upoznajete. Možda je grad previše istočno, bar što se nas tiče, jer samo razmislite koliko je nama prijemčivo da čitav jedan kvart bude, kao što je to slučaj u Singapuru, izgrađen u skladu sa pravilima “feng šuija”? Zgrade su različitih visina i tako raspoređene da iz ptičje perspektive obrazuju dlan okrenut nagore sa ispravljenim prstima ka nebu. Poenta je da kvart u “dlanu” koncentriše energiju i da posao procveta. U pitanju je poslovni blok.
No, Singapur se i dalje ubrzano gradi i u pravu su meštani kada tvrde da ćete se iznenaditi ako ovde ponovo dođete za nekoliko godina, jer će dotad da “nikne” mnogo toga što nije postojalo kad ste vi bili tu.
“Tako nikada ne možete da kažete da ste Singapur zaista i videli”, kažu lokalni vodiči, pozivajući vas da ponovo uskoro svratite.
