SRPSKA SAHARA OSLIKANA KOŠAVOM

Kad sam dobila novinarski zadatak da napišem reportažu o Deliblatskoj peščari bila sam veoma zadovoljna iz dva razloga, prvo zato što sam dobila zadatak, dakle nisam morala da smišljam o čemu da pišem, a drugo tamo nisam bila davno, još iz školskih dana. Nisam znala da će se moje oduševljenje ubrzo pretvoriti u noćnu moru. Sve to treba da organizujem do sutra, a već je bilo dva sata popodne. Ma, pozvaću mog prijatelja, inače direktora turističke organizacije, pa će on sve da mi organizuje. Ali, kako to obično biva, Marfi radi svoj posao, bez greške. On, a i svi ostali direktori Turističkih organizacija u čijim atarima se nalazi Deliblatska peščara, bili su tog dana na važnom skupu u Novom Sadu, ali sam ipak dobila osobu koja će da mi pomogne. Barem, nismo zalutali. Pokazali su nam gde je živi pesak - to je onaj peska iz koga ne možete da se izvučete, koji vas polako i sigurno „proguta“. Tada, naravno nisam razmišljala o tome, htela sam da dobijem što više informacija i da doživim jedinstvenu evropsku peščaru i to našu, ali za jedan dan.

Srce peščare

Naučila sam, baveći se turističkim novinarstvom mnogo godina, da brzo doživljavam, inače „prodje voz“. Stvarno je božanstvena, mada mislim da nije dovoljno iskorišćena ni turistički, a o ekonomiji i da ne govorim. Sećam se mog boravaka u čuvenoj Sahari i njene poprilične iskorišćenosti, pre svega u turističke svrhe, a tamo uvek ima neko nešto da radi. To me oduševilo. Naša „Sahara“ je mnogo lepša i nekako egzotičnija. Svašta smo tamo videli, ali ćemo ostaviti i vama da ponešto sami otkrijete, jedino vam predlažemo da se ovim jedinstvenim prostorom krećete samo sa dobrim poznavaocima, vodičima, meštanima i slično. Nadam se da će naredni redovi pokazati da smo imali sjajnog vodiča, što i vama želim.

U jugoistočnom delu Panonske nizije, u Banatu, nalazi se najveća evropska kontinentalna peščara, Deliblatska peščara. Elipsastog je oblika i orijentisana je u pravcu jugoistok-jugozapad, izmedju Dunava i zapadnih padina Karpata. Duga je 35, a široka 9 do 12 kilometara i obuhvata oko 35.000 hektara površine. Nastala je tokom ledenog doba od moćnih naslaga eolskog, silikatno-karbonskog peska. Košava je oblikovala izražen dinski reljef, čije su nadmorske visine izmedju 70 i 200 metara. Prijatne je umereno-kontinentalne klime.

Cvet peščare

U jedinstvenom mozaiku ekosistema, nalaze se tipične vrste flore i faune od kojih su mnoge prirodne retkosti značajne po medjunarodnim kriterijumima. Bogata flora, sa preko 900 vrsta, podvrsta i varijeteta, obiluje raritetima, reliktima i endemima i subendemima, kao što su Banatski božur, Pančićev pelen, šerpet, bademić, peščarsko smilje i kleka, kao jedini samonikli četinar Panonske nizije. Ovde je svoje stanište našlo oko 20 vrsta orhideja. Ovaj čudesan cvet tako uveseljava krajolik, da ni ne obraćate pažnju na vrstu cveta. A i kako bi ste prepoznali da je reč o orhideji, kada svi mi mislimo da one rastu samo u egzotičnim krajevima. Daleko od balkanskog Panonskog mora. Dovitljivi panonci iz Deliblatske peščare, dosetili su se pa ih beru i prodaju. To je, otkriće mi vodič, veoma unosan posao, kojim se bavi i njegova kćer. Bila sam, naravno, zadivljena, ne samo time što slobodno rastu orhideje kod nas, već i time da se neko naš dosetio i ikosristio blagodeti prirode. A pored orhideja na plodnom pesku rastu i cvetovi najrazličitijih boja i mirisa,i plene vašu pažnju. Potrebno je samo otvoriti oči „naoštriti“ čula. Pomenuh da smo u peščaru pošli sa preporučenim „vodičem“. Pokazao se kao dobar poznavalac predela u kome živi, pa smo tako obavešteni da je Deliblatska peščara bogata bagremovim šumama, što je pogodovalo razvoju pčelarstva. Tradicionalna turistička manifestacija „Sabor pčelara“, održava se poslednjeg vikenda juna (vreme cvetanja bagrema) na izletištu Devojački bunar.

Devojački bunar

Mada nismo silazili s asfalta i tek smo povremeno vožnju udobnim terencom zamenjivali osvajanjem peščanih dina „korak po korak“ usput smo se, bar retorički upoznali šta sve raste i bivstvuje tamo. Medju retkostima faune, ističu se vrste stepskih staništa: pustinjski mravi, mravlji lav (vrsta mrava), banatski soko, orao krstaš, stepski skočimiš, tekunica, slepo kuče, stepski tvor... Za neke od njih je peščara jedino ili jedno od malobrojnih preostalih staništa u Srbiji. Čak i šire. Specifičnost rezervata, za razliku od pustinjskih predela na drugim kontinentima, je stalna populacija vukova, jelena, srna i divljih svinja. Po meni, imali smo sreću da nikoga od njih ne sretnemo. Sem vrednih mravića. A videsmo i sokola ili orla, ko bi ga prepoznao, uglavnom su se često obrušavali.

Zbog blizine Dunava Deliblatska peščara je bogata i vodama prepunih ribom i mrestilišta. Značajno je stecište i zimovalište ptica vodenih staništa, zbog čega je Deliblatska peščara 1989. godine, proglašena za medjunarodno značajno stanište ptica (IBA). Ovde se gnezde mnoge retke vrste: mala bela čaplja, žute čaplje, ibis, lasta bregunica i mali kormoran. Posebna atrakcija je lasta bregunica, koja je značajno izbušila čitav breg priobalnog pojasa i načinila zanimljive oblike. U peščarskoj obali Dunava je i najveća evropska kolonija lasta bregunica, sa oko 15.000 parova. Njihov cvrkut i igra, posebno pred zalazak sunca, izazivaju oduševljenje. Možete ih satima posmatrati i da vam ni jednog trenutka ne bude dosadno. Jedino što ćete osetiti je mirnoća koja vas obuzme. Dakle, melem za dušu.

Kao i sve peščare i Deliblatska ima velika dnevno-noćna i letnje-zimske amplitude kolebanja temperature vazduha i površine tla, tu su i rani jesenji i pozni prolećni mrazevi, nedostatak vlage, intenzivna sunčeva radijacija i izrazito sušan period tokom leta i jeseni. Košava je dominantan vetar, koji često duva uraganskom brzinom i do 180 kilometara na čas. Iako je bio početak novembra, kada sam bila u Deliblatskoj peščari prijatno me iznenadilo veoma toplo vreme za to doba godine, pa je vetar i te kako prijao. Medjutim, sa vetrom vam se i mnogo peska uvuče u kožu i kosu, a to shvatite tek po povratku kući, kada stanete pod tuš. Pesak vam dodje kao obavezan suvernir iz pustinje.

Turistički poslenici su jednoglasni kada kažu da prirodne odlike i jedinstvenost ovog kraja čine Deliblatsku peščaru pogodnom za različite vrste rekreacije, lov i ribolov, nautički, a pre svega ekološki turizam. I zaista, ona danas sve više postaje atraktivna turistička destrinacija. Naučnici tvrde da je vazduh u Peščari kao na Zlatiboru i zato lekari vazduh u ovoj ozeleneloj Evropskoj Sahari, preporučuju deci, rekovalescentima, sportistima i svima koji žele kvalitetan i potpun odmor i oporavak.

„Nisu slučajno doseljenici u ove krajeve upravo ljudi iz zlatiborskog kraja, koji su bežeći od Turaka došli u sličan kraj,“ reče mi naš vodič, i sam poreklom sa Zlatibora.

Već rekosmo da je specifičnost Deliblatske peščare voda, u obliku jezera, bara i rukavaca Dunava. Ima je dovoljno i svaki put je na nov način, zanimljiva ljudima.

Jezero Kraljevac (ili Deliblatsko jezero, kako ga još nazivaju), nalazi se zapadno od Deliblata. Posebnu vrednost ovog jezera čine „plutajuća ostrva“ koja u našoj zemlji jedino postoje još na Vlasinskom jezeru. Jezero je bogato ribom i zbog toga jedno od najpopularnijih mesta za sportski ribolov. Obale su pogodne i za kampovanje. Iako je bio početak novembra bilo je kampera koji su uživali. Kažu da ih u Deliblatskoj peščari ima tokom cele godine. Bilo im je važno samo da je lepo vreme. Bila sam zadovoljna zbog toga.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav

Imena voda su simbolična. Crna bara se nalazi severoistočno od Kovina i jedna je od najstarijih hidroakumulacija na teritoriji Vojvodine. Jezero Provalija nedaleko je od Kovina i povezano je sa Dunavom. Jezero Šljunkara, na 2,5 kilometara istočno od Kovina nastalo je tako što je na toj lokaciji eksploataisan šljunak. Danas je to atraktivno kupalište, sa veoma čistom i providnom vodom, šljunkovitom plažom. Kad se čovek umori od kupanja i sunčanja može se oprobati na travnatom igralištu u malom fudbalu, a za najmlađe su osmišljena dečja igrališta. Okrepljenje nudi manji restoran. Jednom rečju, Šljunkara ima sve predispozicije da postane popularno izletište.

Dunavac, rukavac Dunava od 1,5 kilometar, praktično je prirodan izlaz Kovina na najvažniju evropsku reku. Na obali se nalaze ostaci starog rimskog grada na kome je izgradjen hotel Grad i maketa Dunava u pesku, koja predstavlja njegov tok kroz Srbiju. Ostadosmo uskraćeni za više detalja, koje bi, pretpostavljam, mogao radoznalom turisti da ispriča pravi turistički vodič.

Turističko naselje Čardak, smešteno je u šumskom delu Peščare, na svega nekoliko kilometara od sela Deliblato. Više paviljona i bungalova, tereni za male sportove... Očigledno, i lokacija i sadržaji su sinhronizovani jer, još od osamdesetih godina prošlog veka ovo je omiljeno izletište, pre svega za ekskurzije i okolni živalja. Da ne zaboravimo sportiste. Profesionalce. Njih ovde dovode na pripreme jer, vazduk i klima su idealni, samo im malo luksuza ne bi bilo na odmet. Ne treba zanemariti ni činjenicu da u blizini nema mesta za neku ekstra zabavu, tako da trener ne mora da „prepisuje“ karantin. Objekti su, doduše, malo prepušteni zubu vremena, ali je čisto.

Pored Čardaka i Šljunkare, još jedno od omiljenih mesta Kovinaca je i Gornja šuma sa uredjenim igralištem za mali fudbal i lepom malom lugarnicom.

Kod Devojačkog bunara

Najinteresantniji deo peščare je svakako Devojački bunar. Ovo mesto poprima izgled atraktivnog izletišta. Sagradjena je crkvica, kao poklon turističke organizacije Alibunar, a posvećena je Ognjenoj Mariji. Završavaju se smeštajni kapaciteti, bungalovi, apartmani. Za svaku letnju sezonu, iznikne po neka atraktivna drvena kućica. Tu je etno restoran, etno kuća, dečje igralište, restoran „Plava dama“. U blizini je otvoren bazen i restoran. Tu je i izvorište geo-termalne vode, bogate jodom i visokom radioaktivnošću, ali i pored toga pogodnim za kupanje. Ali se ne koristi. Mada, ova voda bi mogla biti dobar osnov za razvoj zdravstveno-rekreativnog turizma.

Inače izletište Devojački bunar je u funkciji preko cele godine, a kažu da je najatraktivnije zimi kada ima puno snega. Tu je i trim staza, sportski tereni i lepi predeli za pešačke ture. Doživljaj peščare je potpuniji u organizovanim aktivnostima, kao što su jahanje po dinama, foto-safari ili vožnja fijakerom. Tog, međutim, nem preko cele godine. Kroz delove Deliblatske peščare prolazi i medjunarodna biciklistička staza uz Dunav.

Jedino što o ovom izletištu nismo saznali je zašto se zove Devojački bunar? Nadam se da to nije jedna od tužnih priča. Volela bih da je to mesto na koje su devojke dolazile po vodu i sastajale se sa momcima. Tako mi nekako deluje. U svakom slučaju ljudi, stari i mladi, i danas dolaze. Iako je bio radni dan i početak novembra, bilo je izletnika. To se posebno dopalo mom kolegi fotoreporteru, koji voli da slika destinacije na kojima ima ljudi.

Pravoslavna crkva na Devojačkom bunaru

Deliblatskom peščarom gazduju Vojvodina šume, šumsko gazdinstvo Banat Pančevo (013 342-899) i turističke organizacije Kovina (013 745-860), Alibunara (013 641-074), Bele Crkve (013 851-777) i Kovačice (013 660-460). Neki od ovih telefona treba obavezno pozvati ako zaželite da posetite srpsku Saharu. Samo, ne treba sesti u kola i odlutati sam u nepoznato, jer može da bude opasno. Nikakva karta vam nije garancija, jer vam se može desiti da zalutate ili nešto još gore, da pronađete živi pesak, na primer. Zato ništa ne radite na svoju ruku. Ova atraktivna turistička destinacija zaslužuje malo više pripreme da bi kao njen posetilac kompletno uživali.

I naš vodič nam je skrenuo pažnju da bi bilo dobro da se postojeće karte ažuriraju, kako bi se dobila prava informacija o prohodnim putevima, pre svega unutar Peščare, da ne biste samo kružili po obodu. Takodje bi bilo dobro da se organizuje vodička služba kako bi se dobile prave informacije i podaci, ali saznalo i o smeštajnim kapacitetima i cenama. Ali, nisam se pokajala. Osim peska u kosi sam ponela sa ovog safarija pregršt utisaka. Ekspediciju vredi ponoviti.