PUPINOVA KUĆA UVEK OTKLJUČANA

Idvor se obično ne nalazi na planu puta naših ljudi, koji i inače retko odvoje poneki dan da obiđu Srbiju. Nije daleko od istine da svi maštamo o tuđim znamenitostima, s pravom se oduševimo ako imamo tu sreću da, recimo, posetimo dom Ernersta Hemingveja na Kubi, a da pride i ne znamo šta sve imamo - kod kuće.

Jeste Hemingvej svetski proslavljena ličnost, ali jeste i Mihajlo I. Pupin! Čitav svet danas slavi naučnika bez koga ne bi bilo moguće da se telefonira s jednog kraja planete na drugi. A ovaj velikan je rođen na nešto više od 60 kilometara od Beograda, tu je išao u školu i podigao zadužbinu od koje je hteo da napravi narodni univerzitet.


Spomenik Pupinu u Idvoru

Besplatno za radoznalce

Do Idvora se lako stiže. Na putu prema Zrenjaninu, otprilike na već nešto više od 50 kilometara od Beograda, dočekaće vas prvi putokaz. Dalje ih samo pratite i stižete pravo ispred rodne kuće Mihajla I. Pupina.

Kada stignete u ovo tipično banatsko selo, uskih ulica koje se pod pravim uglom susreću i razdvajaju redove niskih kuća (a ugledate i poneko gnezdo roda na vrhu ulične svetiljke), videćete da kuća Pupinovih nije zaključana.

- Nikad se ne zna kad će neko da svrati, a mi radimo od svitanja do sumraka. Dešavalo se da su ljudi dolazili, ulazili sami, obišli postavku, a onda se upisali u Knjigu utisaka, ponekad ostavljali poruku ili novac, pretpostavljajući koliko bi ulaznica mogla da košta - kaže Ivan Dević, turistički vodič koji će vas provesti kroz Pupinovu školu, porodičnu kuću i zadužbinu.


Kuća Pupinovih

Ulaznice se inače ne naplaćuju, jer kako kaže Dević, "Pupin je zaslužio da ga ne komercijalizujemo", a i "šta bi se desilo da neko dođe, a nema da plati tih 100 ili 200 dinara". Ipak, vodič dodaje da će vas u ovom banatskom mestu uvek neko dočekati i da su gosti uvek dobrodošli.

Zadužbina i škola

Zadužbinu je u Idvoru podigao Pupin sopstvenim novcem, želeći da svom kraju pokloni narodni univerzitet, ali zgrada nije dovršena za njegovog života. Završena je 1936. kao Dom kulture.

- Za ono vreme, svečana sala je bila remek delo po opremljenosti. Bila je slušaonica, amfiteatar, imala podrum sa generatorom i razglas za selo. Za potrebe ove zgrade napravljena je i kanalizacija, koju danas koristi čitavo naselje - priča Dević i dodaje da je do 1979. u Zadužbini bio bioskop, ali da je za vreme Drugog svetskog rata imala i drugačiju namenu - služila je kao magacin za žito.

Svečanu salu danas krasi delo Zorana Pavlovića, pa prvo što vam na ulazu padne u oči je lik Mihajla I. Pupina na zidu preko puta.


Dević ispred murala

Staru školu, u kojoj je i sam Pupin završio četiri razreda tadašnje osnovne škole, izgradila je Austrougarska i podignuta je 1795. Danas u njoj stoji postavka koja predstavlja Pupinov životni put i onakva je kako je izgledala još 1978. kada je škola pretvorena u muzej.

Bebu kroz prozor

Što se tiče porodične kuće, bunar u dvorištu je originalan, kao i ikona koja se nalazi u roditeljskoj sobi. Ne možete, a da se ne zapitate da li su baš kroz jedan od prozora pored ikone, bebu Mihajla predali u ruke njegovom dedi. Jer, kako i sam piše u autobiografskoj knjizi "Sa pašnjaka do naučenjaka" (za koju je inače dobio Pulicerovu nagradu), običaj je bio da kada majka rodi u kasnijim godinama, novorođenče odmah biva kroz prozor predato prvom prolazniku, kako bi ga što pre odneo na krštenje. Tako su se Idvorci hvatali u koštac sa velikom smrtnošću beba u to vreme, pa pravo u crkvu - protiv uroka.

Mihajlova majka Olimpijada dobila je sina u 41. godini kao deveto dete, 9. oktobra 1854. Od svih mališana, zrelost su doživeli samo Mihajlo, njegove dve starije i jedna mlađa sestra.

- Njihovi potomci danas naseljavaju planetu od Aljaske do Australije - kaže Ivan Dević.

Munje Svetog Ilije

Roditelji Olimpijada i Konstantin (Kosta) Pupin bili su nepismeni. Kosta je u nekoliko navrata bio seoski knez i bio je vrlo poštovan u Idvoru i okolini. U svojoj knjizi Mihajlo prepričava kako je kao mladić iz škole u Pančevu jednom došao uzbuđen jer je prvi put čuo da postoji nekakvo naučno objašnjenje za munje i gromove. Otac danima nije razgovarao s njim, jer "svi znaju" da to seva iz točkova kočija Svetog Ilije koje se kotrljaju nebom.


Pupinova zadužbina u Idvoru

Preko Atlantika s pet centi

Iz Idvora je otišao u pripremnu školu, da bi zatim upisao gimnaziju u Pančevu. Pošto su ga u vreme buđenja nacionalne svesti žandari uhvatili kako u Pančevu cepa austrougarsku zastavu, prota Živković mu je pomogao da 1872. ode na školovanje u Prag. Na pola studija naišao je na oglas u novinama u kojem je put do Amerike koštao svega 28 forinti. Pupin je kupio brodsku kartu i sa preostalih pet centi u džepu, zajedno sa nemačkim emigrantima, dve nedelje putovao preko Atlantika. Nije imao novca ni za ležaj na brodu "Vestfalija". Sam piše kako je jedva preživeo putovanje, jer se smrzavao (u Pragu je prodao kožuh i kapu koje mu je spakovala majka još u Idvoru, a da bi skupio za kartu), i jer mu je maltene sve vreme bilo muka od uzburkanog okeana.

Da bi naučio jezik, prvih godina je radio na farmi i u ložionici, pohađao Kuperovu večernju školu, a onda upisao Kolumbija univerzitet, i to matematiku i filozofiju. Zbog odličnih rezultata, kasnije ga šalju u Kembridž na Kings koledž.

Dević podseća da je prvu katedru za fiziku na ovom koledžu osnovao Isak Njutn, a da na njoj danas predaje Stiven Hoking. Odatle je otišao u Berlin koji je u ono vreme bio centar nauke i tamo doktorirao iz oblasti fizičke hemije na temu odnosa entropije prema osmotskom pritisku.

Otac američke nacije

Kao doktorant eksperimentalne fizike, vraća se na Kolumbija univerzitet gde je predavao punih 30 godina. Dević podseća da je bio jedan od osnivača Akademije nauka i proglašen za jednog od 50 "otaca nacije" (Bendžamin Frenklin je, poređenja radi, bio jedan od pet). Iz ovog perioda potiče najveći broj Pupinovih otkrića.

Inače, bio je savetnik za tehnička pitanja kod američkog predsednika Vudroa Vilsona, koga je poznavao sa studija, kao i član odbora NACA zadužen za uvođenje bežične radiotehnike. Kao stručnjak za Balkan, intervenisao je na Bečkom kongresu 1919, zbog čega je direktno zaslužan za pripajanje Banata Srbiji.


Dokumenta srpskog društva Sloga

Kako se Simens obogatio

Mihajlo je zaštitio 24 patenta, a najznačajnije otkriće je svakako "Pupinov kalem". Belov telefon je već postojao, ali je funkcionisao maltene samo od komšije do komšije. Pupinov kalem je omogućio da telefoniranja mogu da se prenose na velike udaljenosti. Takođe, Pupin je zaslužan i što je uspeo da provuče veliki broj razgovora kroz jednu žicu.

Ovo otkriće je ubrzo postalo hit. Mala firma koja je u to vreme bila na ivici bankrota, počela je da proizvodi elektromotore za ovu novu spravu za Evropu i ubrzo stala na noge. Radi se o "Simensu", koji je tada postao gigant i do danas zadržao prestižnu reputaciju.

Pupin se prvi bavio i rendgentskim zracima, a rendgen danas izgleda i funkcioniše na način koji je on utemeljio.

Otkupio Predićeve slike

- Dok je učio, sa njim u klupi je sedeo jedan mali Uroš, koji je stalno nešto crtao - priča vodič Ivan Dević.

Prijateljstvo između dvojice dečaka trajalo je čitav život, a radi se o proslavljenom slikaru Urošu Prediću. Pupin je pokušavao Predića da odvuče u Ameriku, ali se ovome ta ideja nikako nije dopadala. Bili su u stalnoj prepisci, a Predić je neretko molio velikodušnog američkog profesora za pomoć.

Jednom prilikom, Pupin je Uroša uputio na Narodni muzej u Beogradu, ubeđujući ga da će jedna takva institucija sigurno biti zainteresovana za slike kakve su bile Predićeve. Iako je bio skeptičan, Predić se na kraju ipak obratio muzeju. Pupin je u međuvremenu kontaktirao muzej, pitao koliko novca treba da pošalje i tako otkupio Predićeve slike u ime ove kulturne institucije.

Pitomci sa stilom

Veliki naučnik je bio zadovoljan životom u Americi, nije hteo da se vraća u rodni Idvor, ali je svoju pomoć upućivao preko Akcionarskog društva privrednika. Do 1941. ovo društvo je vodilo i takozvani Pupinov fond. Mihajlo je nastojao da školuje siročad iz Prvog svetskog rata, a ovi ljudi su kasnije postali poznati kao "Pupinovi pitomci".

- Sećam ih se i sam jer sam ih viđao kad sam bio mali. Iako su tada već bili stariji, i dalje su svi nosili šešire i šalove oko vrata. Po tome smo ih prepoznavali - priča vodič Ivan Dević.

Za Pupina se zna da je bio veliki humanista. Bio je vrlo aktivan među našim iseljenicima u Americi i kao predsednik Saveza sjedinjenih Srba "Sloga" organizovao pomoć Srbiji i Crnoj Gori u vreme balkanskih i u Prvom svetskom ratu. Organizovao je i Kolo srpskih sestara koje su prikupljale pomoć za Srpski crveni krst. Pride je ličnim sredstvima garantovao za isporuke hrane Srbiji.

Događalo se čak da Srbin stigne u Ameriku i da ga tamo imenom i prezimenom prozovu ljudi iz "Sloge" koji su vodili računa da naše ljude dočekaju i pomognu im da se za prvo vreme snađu. Jer, dvadesetogodišnji Mihajlo je morao sve sam kad se iskrcao na Novi kontinent i vrlo dobro je znao šta to znači.

Veštačio protiv Tesle

Iako su u Njujorku živeli dve ulice jedan od drugog, Pupin i Nikola Tesla nisu se naročito voleli, niti su se družili. Mihajlo je u Ameriku došao deset godina pre Tesle, ali je sporije napredovao i postao poznat mnogo posle Tesle. Iako su se sporadično sretali, obično nisu bili "na istoj strani". Tako je Pupin bio pozvan da bude veštak u sudskom sporu između Tesle i Đuljelma Markonija, jednog od osnivača bežične telegrafije.


Pismo Tesli i (dole) fotografija Markonija

Markoni je bio Teslin asistent i sve što je znao o radiju, naučio je od njega. Na sud su dospeli zbog toga što je Markoni hteo da pantentira radio aparat kao osnovni patent, a Tesla je već imao 12 zaštićenih patenata vezanih za radio. Markoni je napravio i dogovor sa Britancima da finansiraju prvo patent za zvučnike, pa da ga prenesu u Ameriku kao združeni patent s radijom. Sledstveno, izgradio bi telegrafske stanice širom Amerike i Evrope, što je bilo izuzetno unosno. Tesla je za ovaj tajni dogovor o podeli deonica sa Britancima znao.

Pupin je, međutim, veštačio da je patent ipak Markoni nezavisno pronašao, a vrhunac je bio kada je tražio i psihijatrijski pregled za Teslu. Kao posledica ovog suđenja, Tesli je tek nakon njegove smrti, 1943, priznato pravo na patent za radio.

Pomirili se pred smrt

Tesla i Pupin posle ovoga nisu progovorili 30 godina, sve do pred Pupinovu smrt 1935. Pupin je naime poslao Tesli pismo u kojem mu se izvinjava i pozvao ga da mu dođe u posetu dok je ležao u bolnici. (Ovo pismo, inače, možete da vidite u muzeju u Idvoru.) Nikola nije iz prve odlučio da li da ode ili ne. Kažu da je proveo besanu noć zbog toga.

Ipak, susret je bio dirljiv, a Tesla koji se nikada nije rukovao, prišao je postelji, pružio ruku i obratio se Mihajlu rečima: "Kako si moj stari dobri prijatelju?" Pupin od uzbuđenja nije mogao da progovori, samo je plakao. Četrdesetak sati posle Tesline posete, Pupin je izdahnuo.

Sledećeg dana u "Njujork tajmsu" izašla je Pupinova posmrtnica i poslednji naučni intervju s njim, u kojem kritikuje teoriju etra Olivera Lodža, inače velikog Teslinog prijatelja i istomišljenika.

Sahranjen u Bronksu

Veliki naučnik se dva puta ženio. Iz jednog braka je imao ćerku Varvaru, a druga žena je imala decu iz prethodnog braka. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sahranjen je na groblju Vudlaun u Bronksu. Interesantno je, priča vodič iz Idvora, da su pored njega sahranjene obe žene i deca koju je jedna od supruga imala pre veze sa Pupinom, ali samo je grob žene sa kojom je dobio ćerku obeležen.


Ćerka Varvara

"I" kao Idvorski

Mihajlo je bio ponosan na svoje poreklo, pa je svom imenu dodao srednje slovo "I" kao - Idvorski. Često je, kako sam piše, i to naročito u Americi, morao da stišava "svoju srpsku narav".

Sve skupa, eto dovoljnog razloga da i mi odvojimo koji sat da svratimo u ovo banatsko selo i hvalimo se kad odemo u svet, u kuće Hemingveja, Monea, Dalija, da mi imamo Pupina!