PREDAH U ODMORIŠTU ZA KARAVANE

Napustili ste Konju pre otprilike 110 kilometara, a imate još da putujete da biste stigli u Kapadokiju. Koliko tačno, to ćete teško upamtiti, jer vam je koncentracija otišla na pulsiranje umornih nogu od sedenja u autobusu i bolove u kičmi. No, Turska je velika zemlja, što ste znali i pre nego što ste krenuli na put, pa nekako uspete da kanališete snagu za nastavak putovanja. Kažu i da se već nalazite u Kapadokijskoj regiji. Ako je po imenu, trebalo bi da ste blizu...

Ravnica kod Konje

A onda, k'o poručeno (nisu ni nekadašnje vođe karavana bile „mutave“), ukaže se odmorište. Autobus skreće, a pored impozantne zgrade, na kojoj prvo primetite vešt reljef iznad velikih vrata, može se popiti i kafa. Prava turska (naglasite ako nećete slatku, jer "prava turska" je obavezno gotovo sam šećer s malo kafe), i to na divanima prekrivenim tipičnim ćilimima. Posle truckanja u autobusu, ništa lepše! Ali, pošto će vam biti teško da se odvojite od ovog meračenja, bolje je prvo obići to zdanje zbog kojeg ste se zaustavili. Uostalom, niste ovde samo zbog kafe, bez obzira na to što vas tako neodoljivo privlači.

Dašak nade usred puste ravnice

Ulaz u Sultan han

Upravo se nalazite na usamljenoj stanici na putu između Konje i Aksaraja, na nekada preko potrebnom odmorištu usred velike i puste ravnice i trasi poznatog Puta svile. Seldžučki turski sultan Alaetin Kejkubad Prvi sagradio je ovo stajalište za karavane i kamile između 1229. i 1236. godine. Odatle ime Sultan han, gde „han“ zapravo znači karavanserai, odnosno stanicu za karavane. Nakon što ga je vatra oštetila četrdesetak godina posle izgradnje, ovaj karavanserai je renoviran, kada je veliki han dobio današnji upečatljivi izgled. Sultan han je najveći seldžučki karavanserai u Turskoj, zbog čega je vrlo vredan posete.

Da je turistička znamenitost dobila na zasluženom značaju govori i činjenica da je u poslednjih pola veka okolo niklo i malo selo, koje se danas već može nazvati gradom. Simbolično, nosi naziv Sultanhani, a prepun je malih prodavnica i robe lokalnih majstora zanatlija, restorana, "čajnih" kafića, benzinskih pumpi...

Prijatna hladovina

Sultan han je tipičan primer seldžučkog karavanseraia sa vešto ukrašenim ulazom uzvišenog stila, koji je oivičen jednostavnim i masivnim zidinama, a napravljen je od mermera. Dok prolazite kroz haustor koji vas vodi u dvorište, osećate osveženje koje dolazi od duboke hladovine koja izbija iz ovih debelih zidova. Dvorište je popločano kamenim blokovima, a sa strana se nalaze sobe za spavanje, prostorije u kojima su bili "banka", trpezarija, kupatilo, radnje za prepravku opreme... Dizajn je, kao u svim zdanjima ove namene, elegantan u svojoj jednostavnosti.

Na centralnom delu dvorišta nalazi se mala džamija, podignuta iznad meteža ljudi i životinja, u koju su se putnici peli stepeništem. Sa desne strane gledano sa ulaza nalazi se takozvani "portiko", prostorija za odlaganje robe i za spavanje u toplijim mesecima. Na kraju dvorišta ukazuje se ogromna zatvorena hala sa središnjim i bočnim prolazima, koju podupiru četiri reda stubova dok vam se mnogobrojni lukovi nadvijaju nad glavom.



Na samom središtu može da se vidi kupola koja je prošarana prozorčićima kroz koje ulazi svetlost, ali ni golubovi im ne manišu. Ovde se oseća vrlo prijatna hladovina, koja vas zaplahne još pre nego što uđete, što je po turskoj vrućini više nego dobrodošlo.

Životinja ili život

Dok virite u prostorije sa obe strane dvorišta, koje su prilično jednostavne i bez prozora, i tek po rupama u podu može da se vidi da je tu bio hamam, odnosno kupatilo, čućete priču da su ljudi u zimske dane spavali u istim prostorijama sa svojim kamilama.
 


Ne samo zato što je ova životinja značila zaradu i preživljavanje u ovom delu sveta, već i zato što je tako bilo toplije. Ljudi su čak išli dotle da su dizali sprat od dasaka na kojima bi oni spavali, dok su dole bile životinje, kako bi toplota njihovih tela noću mogla da dopre i do promrzlih putnika.

U dvorištu ostaci nekadašnjeg alata, zaprežna kola...

Osigurani trgovci

Karavanserai su počeli da se koriste još u 10. veku. Trgovina s jednog kraja Turske na drugi u seldžučkom srednjem veku zavisila je od kamiljih "vozova" ili "kervana", koji su stajali da se odmore i prenoće u "svratištima za kamile", odnosno karavanseraima. Ove građevine pružale su konak trgovcima i štale za životinje. Počeli su da se izgrađuju kao utvrđenja pod nazivom "ribati", koja su prvo građena kao male kuće za potrebe vojske, a kasnije su razvijene i promenjene u velika zdanja koja su se koristila kako u religijske svrhe, tako i kao konačišta za putnike.
 

Vrata za kupatilo

Za vreme seldžučkog sultana Kilikarslana Drugog i Aladina Kejkubata Prvog konstrukcija ovih građevina je dobila na velelepnosti, a bezbednost na trgovačkim putevima garantovala je država. Ona je eventualni gubitak robe često nadoknađivala, što neki tumače kao začetak prvog sistema polisa osiguranja. Na ovaj način, Seldžuci koji su već bili ekonomski jaki, postali su i politički moćniji.

I kamile imaju dušu

Strani i domaći trgovci smeštani su u karavanseraie na tri dana, a za to vreme bi im popravili cipele, dok bi siromašnima one bile poklanjane. Bolesni su mogli da računaju na pomoć. Što se životinja tiče, postojala je "služba" koja bi o njima brinula, potkivala konje ako je potrebno. Za religiozne potrebe mogli su koristiti malu džamiju u centru dvorišta. Sve ove usluge pružali su ljudi koji su radili u karavanseraima – lekari, imami, veterinari, kuriri, majstori, kuvari itd.

Zbog bezbednosti, zidovi su građeni isto kao u zamkovima i tvrđavama, dok najbolji primer seldžučkog majstorstva u obradi kamena može da se vidi na ulazu, takozvanom "tak kapi". Iako su najčešći motivi urezani u kamen bili zmaj, lav ili cvetni detalji, u Kapadokijskoj regiji uglavnom su prefererirani geometrijski oblici. Vrata, čvrsta kao vrata zamka, pravljena su od gvožđa.

Karavanserai su pravljeni na oko 30 do 40 kilometara udaljenosti, koliko se računalo da kamila može dnevno da pređe. Tako se oni mogu naći na putevima iz Antalije preko Konje do zemlje Turkomana, kao i od regije Crnog mora do Iraka.