PIJACA NA OTVORENOM DO KASNO U NOĆ

Na samom ulazu u suk Damaska dočekaće vas statua čuvenog vojskovođe Saladina, koji je u ovom gradu umro krajem 12. veka. U okviru Omajadove džamije jedan deo je posvećen grobnici ovog vođe koji je muslimane poveo u sveti rat i osvajanje Jerusalima. Njegove mošti su ranije čuvane u Citadeli, a onda su premeštene u Madrasu Aziziye, koju je sagradio Saladinov sin. Saladin je bio čuveni sultan Egipta i Sirije, koji je pod svojom kontrolom u to vreme imao i Meku i Medinu.

Krštenje Pavla

Stari grad u sirijskoj prestonici čuven je i po ušuškanom Hrišćanskom kvartu. Ovde ćete naći niz prodavnica koje drže hrišćani i u kojima možete da kupite ikone, ručno rađene ramove, kutijice... Majstori će biti oduševljeni da popričaju s vama i da vam, uz cenkanje, ali za naše uslove po zaista niskoj ceni, prodaju po neki od svojih ručnih radova.

U jednom delu, nadomak visokog rimskog zida, stoji crkva Svete Ananije. Naime, ovde je, prema predanju, kršten Sveti Pavle pre nego što je krenuo na svoj misionarski put. Odatle, jednom od uličica izlazite na ostatke rimskih stubova – danas ih ima četiri i visoka su po 12 metara. Nazire se i kapija, pored koje se nalazi Citadela, koja je podignuta zbog odbrane od Krstaša. Za vreme Otomana, Citadela je služila i kao zatvor.

U Hrišćanskom kvartu postoji i mnogo drugih crkava. U uskim uličicama, gde je, ako je prometna za saobraćaj, večito gužva i zaglušuju vas sirene, protrčaće i velika grupa dece u plavim uniformama koja se vraćaju iz škola.

Obavezno stanite u neku od radnjica koje prodaju sokove. Izaberete voće, ljubazan prodavac ga iscedi, naspe u plastičnu čašu ako biste ga poneli, ili veliku staklenu kriglu uz cevčicu i mnogo kocki leda, što je sve skupa spas za vrućinu i gužvu. Mali predah, pa dalje u otkrivanje ovog bliskoistočnog grada...

Nacionalni muzej u Damasku

Osim svega ovoga, Damask nudi i dobro opremljen Nacionalni muzej, Muzej folklora, prelep pogled na grad sa obližnjeg brda Kasjun, gde stanovnici iskoriste slobodne petak i subotu da odmore sa porodicom i uživaju u pejzažu.

Kafu smućkajte sami

Ali, ako tražite kafu, bar onako kako ste navikli (baštica, stolovi napolju), to će biti svojevrsna potraga. Ovaj putnik je prešao ulice i ulice modernog Damaska, sa zgrada se vide reklame restorana koji su verovatno na višim spratovima, ali bašte nigde. Tek se na jednom mestu, iako je nadomak velikog trga sa sve fontanom i skulpturom, pojavila reklama za kafić sa, pisalo je, vrstama kafa „po vašem izboru“. Ali, onda vas put odvede duboko u dvorište između zgrada, beton na sve strane i nekoliko stolova. Ako ćete „nes“, dobićete lonče s vrućom vodom, teglicu šećera, teglicu „nes kafe“, praznu šolju, pa ko kako voli neka smućka.

Pretpostavljam da kafa može da se popije i u kafićima u kojima sede samo muškarci, puše nargile, i sa uzvišenih terasa nadgledaju prolaznike. Ali, ne bi imalo smisla tu svraćati i narušavati mir ljudima koji su navikli da ovde žene ne ulaze.

Pazite se i kad su u pitanju cene. Dešavalo se da turista pita za cenu pića (oprezan jer je čuo za svakojake „pošalice“ Sirijaca), a kada treba da se plati, konobar vam traži tri puta više i samo slegne ramenima na vaše negodovanje. Iako su s jedne strane izuzetno ljubazni, s druge treba imati u vidu da su prilično siromašni (prosečna plata je oko 150 američkih dolara), pa gledaju na svaki način da još malo zarade.

Što se tiče alkohola, eventualno ga ima u hotelima i mestima gde dolaze isključivo turisti. Sirijsko pivo „Barada“, nazvano po tamošnjoj reci, nije loše, ali je među putnicima popularnije libansko. U autentičnom arapskom restoranu, koji će vam ponuditi i muziku uživo i derviša koji za potrebe turizma „igra“ desetak minuta (iako su Turska i Melvilovo zaveštanje, koji je začetnik reda derviša, daleko, a o tome u nekom od sledećih nastavaka), služiće pivo bez alkohola, koje ima prilično neprijatan ukus - kao gazirani, gorki čaj.

Nepristojni Sirijci, ali i turisti

Standard se donekle odrazio i na izgled Damaska, koji je poprilično prljav. U modernom delu grada, mnoge zgrade su zapuštene, u parkovima u kojima se Sirijci odmaraju u senci nekog drveta, ležeći na travi, lete otpaci. S obzirom na to da su prilično striktni po pitanju odevanja žena, koje su velikim delom potpuno „pokrivene“, nemojte da se iznenadite i ako se neki od prolaznika „slučajno“ „očeše“ o vas. Kako god da se turistkinja obuče, neće joj pomoći, osim ako se potpuno ne „umota“.

Ipak, ni turisti nisu naročito pristojni. Tako se Evropljani često bune, a među njima i naši ljudi, što im Sirijci zagledaju supruge svetle puti, a oni iskaču pred svaku zabrađenu Sirijku ne bi li je fotografisali. To se Sirijcima, s pravom, neće dopasti, pa može da se dogodi i da burnije reaguju.

Pijaca do kasno u noć

U gradu se, u principu, nije teško snaći, mada može da se dogodi da se pogubite po okolnim ulicama. Preko većih ulica se prostiru pasarele, koje su taman raspoređene da se možete lako kretati. Mapu grada nećete naći, čak smo i prolaznike zbunili kad smo ih zamolili da nam kažu gde mogu da se kupe. Na kraju smo uzeli neku kopiju karte Starog grada, a ostatak nogu pred nogu – pa gde završimo. Usput, ulični prodavci soka od duda i kafe, koji imaju poseban način sipanja i obučeni su u neki vid tradicionalne nošnje. Njih možete videti gotovo na svakom ćošku.

Dok šetate duž zidina, da li to pripada Starom gradu ili ne ko će znati posle onoliko sati hodanja i vrućine, naići ćete na kvartove, može se reći, specijalizovane za određenu robu. Tako se zatekoh u ulici sa radnjama koje su prodavale samo cevi, šrafove, nekakav alat... Malo dalje odatle, nakon što skrenete po principu „eci, peci, pec“, možete da se nađete na pijaci voća, povrća i mesa. E, tu je malo teže proći, pazite i gde gazite, tiskanje na sve strane, užurbana trgovina...

U jednoj od tih ulica „održava“ se i pijaca, koja traje gotovo čitav dan. U sedam ujutru se prodavci sjate, počnu da pristižu kupci, vreva, gužva, glasno cenkanje... I sve do kasno u noć! Tog dana (čini mi se da je bio četvrtak, mada nisam sigurna da je ova pijaca rezervisana samo za taj dan u nedelji), pometnja je trajala do jedan noću, mada turisti kažu da su još do tri sata čuli galamu. Doduše, s obzirom na vrućinu, nije ni čudo što ljudi radije kupuju voće i povrće kad malo žega mine.

Slike predsednika na sve strane

Ono što je nama donekle blisko, mada ni kod nas nije tako bilo u vreme Tita i Miloševića, Damask, kao i čitava Sirija, oblepljen je slikama sadašnjeg predsednika Bashar al-Assada, koji je na ovoj funkciji nasledio svog oca Hafeza. Hafez je preminuo pre osam godina, a porodica Assad je na vlasti od sedamdesetih godina.

Tako se može videti zgrada na kojoj su apsolutno svi prozori oblepljeni posterima starog i novog predsednika. Njihovi likovi vam mašu sa svih bilborda, iz svih izloga, čak i kroz zadnje staklo na automobilima, na koje je s unutrašnje strane zalepljen poster. Bashar al-Assad će vas „pozdraviti“ i na granici uz „hvala što ste posetili Siriju“ i „srećan put“.